Prenose i poruke mrtvih
Trans Rusalja u istočnoj Srbiji vekovima fascinira neurologe. Jovan Cvijić je zapisao da one u ekstazi nisu reagovale ni kada su im lekari zabadali igle pod nokte. Ali su zato predvidele mnoge važne događaje, od ubistva u Marselju do NATO bombardovanja.
Padanje u trans specifični je fenomen za mnoge čuvene magije sveta. U besvesno stanje iz koje proriču budućnost, razgovaraju s’ duhovima, ili s’ mrtvima, padaju i vudu vračevi, druidi i šamani… Ali etnolozi iz celog sveta već 150 godina slažu se da je najmisteriozniji trans onaj u koji padaju žene iz istočne Srbije. Tačnije, vlaške vračare koje se u stručnoj literaturi nazivaju Rusaljama.
O Rusaljama je napisano mnogo knjiga. Proučavane su na raznim savetovanjima lekara i naučnika još od vremena Prvog svetskog rata. Precizno međutim, još nije utvrđeno šta u je u stvari običaj Rusalja ili odakle on vodi poreklo. Rasprave se vode i o vremenu njegovog održavanja kao i o samim učesnicima obreda.
U stručnu literaturu Rusalje su prvi put upale zahvaljujući M. Majszneru i njegovom članku provokativnog imena “Dubočke Rusalje- poslednji tragovi kulta Velike majke Bogova”. Koristeći kao ključne glagole orgijanje, šamanizam, trans, ekstaza, buđenje, mediji, Majszner je zagolicao maštu i najrealističnijih tipova i posredno ih uveo u vlaško selo Duboka blizu Majdanpeka.
Kasnije je zapisano da se ritual Rusalja na nekim mestima izvodi u vreme Duhova i tada ga zovu “Kraljice”. Ponegde na Božić pod imenom “Koleda”, a u nekim krajevima žene padaju u trans o svake Zadušnicama na svečanostima koje zovu “družičalo” ili “ružičalo”. U većini vlaških sela međutim Rusalje se vezuju za Svete Trojice i celu nedelju posle Duhova nazivaju Rusalija.
U to doba Vlasi svoje žene sa kojima inače svakodnevno sedaju za sto, odlaze u krevet, sa njima muzu krave ili žnjeju, smatraju natpridnim bićima. Po verovanju, u njihova tela dan pred Svete Trojice useljavaju se vile dugih kosa sa dušama rano preminulih devojaka, odnosno veštice.
Obične seljanke, domaćice ili sekretarice dakle, postaju demoni sa kojima se može kontaktirati samo sedam dana godišnje – od utorka pre Trojice do kraja tog praznika. Iako po verovanju, Rusalje opsedaju ljude koji u ovoj nedelji spavaju na zemlji, iz narodnih priča se ne može utvrditi da one čine zlo.
Rusalje ili rusali, po zapisu dr Vidosava Nikolića Stojančevića, bili su nazivi za duše pokojnika, uglavnom dece ili mladih. A često je to i narodno ime i za vile ili mitska, nadzemaljska ženska bića, veštice, u beloruskoj mitologiji. Nasuprot njemu P. Šafarik tvrdi da Rusalja potiče iz tradicije starih Slovena, gde je ona obožavana boginja reka i potoka.
Vlasi međutim, ne razmišljaju o poreklu imena Rusalja. “Oni znaju da je njihovim ženama od Boga dato da padaju u trans, da u njihova tela uđu vile, veštice ili drugi demoni, da onda one tako mogu da proriču, i, da kada je suđeno, deluju na tok života ljudi. Uz to su svesni da među njima postoji hijerarhija moći koju opet određuju one više sile koje ih i obdaruju vančulnim moćima. Svaka od žena koja tokom godine pada u trans može se smatrati boljom proročicom. Za Vlahe one su na neki način mediji prozvani da iz tog besvesnog stanja prenose poruke svojim bližnjima i široj zajednici. Iz transa se bude nesvesne šta su govorile i ne sećaju se šta im se desilo”, piše u knjizi “Čuda vlaške magije” Jasne Jojić.
Ova pojava je tako specifična i zanimljiva da su, krajem 19. i početkom 20. veka etnolozi u istočnoj Srbiji zabeležili ritualne transeve u homoljskom selu Duboka. Tadašnji lekari tumačili su ovu pojavu kao snažnu autohipnozu ili posledicu histerije i nervne iscrpljenosti. Danas se ona sreće samo kod pojedinih, očigledno posebno obdarenih žena i mada ne po pravilu, pada u iste one tradicionalne praznike kao i u prošlim vekovima.
Jedna od njih, Radmila Novaković iz zaseoka Vojvodani kod Donjeg Milanovca, već treću deceniju pada u trans. Po sećanju njenog muža Sande u početku je trans dolazio svakog dana kad je mlad Mesec ili crveno slovo u kalendaru, da bi se kasnije pojavljivao sve ređe i sa blažim manifestacijama drhtanja i čudnog ponašanja. Ali je u isto vreme postajao dugotrajniji i delotvorniji.
Radmila danas pada u trans samo leti na Svete Trojice i zimi na Svetog Jovana mada su njene moći jake i između tih svetkovina.
– Ne znam ni kako ni zašto sam odabrana ali moram da pomognem svakome ko od mene traži rešenje za zdravstvene, ljubavne ili bilo koje druge probleme. Iako mnogo patim a posle transa sam dan-ima potpuno bespomoćna, ovo osećam kao svoju dužnost, kao iskupljenje – kaže Radmila. – Ranije nisam htela nikoga da primam pa sam se mnogo mučila. Sad znam da i gušter koji gmiže do kamena čini to jer ima svoje muke.
Svake godine kada je u transu, oko nje se okupi mnogo ljudi. Neki u sumrak traže odgovore na pitanje iz ovozemaljskog života a mnogo je i onih koji ostaju do kasno u noć kako bi preko Rade kontaktirali svoje mrtve. Za tu priliku ne donose sveće što bi bilo uobičajeno, već cveće. Buketiće ostave pored svog medija i mole se da Radmila na postavljena pitanja da odgovore. Ako uspostavi kontakt, a kako kažu oni koji stalno prisustvuju ovim seansama, to joj obično uspeva, slede scena od kojih se diže kosa na glavi.
Najbliži rođaci razgovaraju preko Radmile sa svojim davno preminulim članovima porodice. Iz razgovora se može videti da pominju detalje za koje zaista niko ne bi mogao da zna. Toliko su intimni. Retki su oni koji svoje mrtva pitaju samo da li su zadovoljni ritualima koji im živi posvećuju da bi na onom svetu imali mir. Skoro svako ko se upustu u ovu avanturu ima neodoljivu potrebu da sa mrtvima podeli svoje ovozemaljske jade. Da iskupi grehe, da se pohvali. U trenutku, razgovor postaje tako prisan da se prisećaju i svojih davnih uspomena. Živi govore, slušaju kroz Radina usta ono što im preminuli odgovaraju, a potom plaču ili se smeju.
Radmila u transu ostaje po nekoliko sati. Najsrećnija je kaže kada za to vreme može dati odgovore bolesnima o uzroku njihovih nevolja, nekoga upozori na opasnost koja mu preti i da mu savet kako da je prevaziđe. Zadovoljna je i kada prokuži ko su vinovnici nekog opšteg zla, zbog čega to čine, i kako se mogu sprečiti.
Ali sve to Radmila Novaković, kao uostalom i sve Rusalje sazna tek nakon povratka iz transa. Živi joj prepričavaju šta je sve rekla i kome je našta ukazala. Sama se kaže ničega ne seća. Ali njeno najveće iskustvo iz transa je vidovitost koju je pokazala 1997. godine. Tada je njen trans pratila ekipa Večernjih novosti. Snimilu su i fotografije i sve što je Rada tokom transa govorila. Novinarka Jasna Jojić je njeno predviđanje NATO bombardovanja, prenela u velikoj reportaži. Radmila je do udetalj opisivala kako vidi srušene zgrade po velikim gradovima Srbije. Pa potom, “ravno polje” koje je natopljeno krvlju.
Radmila je iz transa govorila i kako vidi reku po kojoj plovi gomila paradajza, most iznad nje pun ljudi koji vrište….
Dve godine kasnije, svi ti slikoviti opisani detalji, postali su realnost Srba a etnolozi i psihijatri su po ko zna koji put rekli da su trans i vidovitost koje pojedine vlaške žene imaju tokom transa, misterija na koju ni nauka ni medicina ne mogu dati odgovor.
Antrfile
Homolje
Kraljice i padalice
U okolini Požarevca, u Homolju, gde inače živi mnogo Vlaha, trans je vrlo česta pojava. Ali njega kroz organizovan ritual, prati celo selo. Tu je pojavu istraživao i o njoj najviše pisao, naš čuveni akademik, profesor dr Dragoslav Antonijević.
Dakle na Biljni petak, pred Đurđevdan, žene se okupe ispred neke pećine u blizini svog sela i tu između sebe biraju Kraljice, koje treba da zarad dobra svih, komuniciraju s’ demonima, vilama, vešticama.
Etnolozi koji su pratili ove rituale, pisali su: “Kraljica bira svoju grupe i njih čak može biti više. Jednu čine tri “niže” kraljice i tri kralja. Njihova uloga je da budu Rusalje (tamo ih zovu i padalice), iz transa. Čim neka od odabranih žena padne u trans i izgovori upozorenje koje selo ili neka porodica, treba da čuju, do nje dolazi Kraljica sa karabašima (muzičarima) i budi je. Ona maše jataganom, pocupkujući oko Rusalje dok je neka od “nižih” Kraljica udara maramom po licu i pljuje je smešom od pelina, belog luka i sirćeta”.
“Kad je malo prizovu svesti prva kraljica nogom stane na grudi i prekorači je. Kolovođa onda samo prislanjajući nož uz njen vrat, napravi krst padalici, i počnu da igraju otvoreno kolo oko nje u sastavu gde između dva muškarca, igraju dve žene.
Svi muškarci u kolu nose jatagane a devojke grančice biljaka i marame. Kolo obilazi padalicu tri puta i svaki put je kolovođa prekrsti preko vrata jataganom. Završivši on i još jedan kralj dižu padalicu držeći je ispod ruka i nose je do vode gde je spuste na obalu. Tamo svi odigraju još jedno kolo. Podignu padalicu, kolovođa prekrsti zemlju ispod nje, i ponovo je spuste. Kod potoka, kolovođa dodirne Rusalju nogom a zatim dodaje poslednjem kralju jatagan. On ide do vode gde žvaće beli luk i pelin. Vrativši se do Rusalje ovu mešavinu pljuje na njeno lice i trlja joj usta, zapajaju je vodom koja se sipa preko jatagana. Onda opet počinju kolo koje je sada življe. Svi pevaju obrednu pesmu: “Opša – ša, ja – raša! Ustani hop! Svinkodate jaraša još jedanput. Aša bela – ša! Opet tako pako bela tako, Spinden gura, maj! More čuješ, ej. Ajde bela aj. Ajde bela haj.” Ovo se ponavlja nekoliko puta dok se padalica ne probudi. Nakon njenog buđenja “niže” Kraljice je podižu i igraju u kolu sa njom. Ako se ni posle ove pesme ne probudi Rusalju ostavljaju da leži na zemlji a u usta joj stavljaju med. Na zemlji leži dok se sama ne probudi.
Antrfile
Fenomen
Malo tradicije mnogo magije
Fotoreporteri iz celog sveta sa zanimanjem dolaze u istočnu Srbiju prateći čak i manifestacije u kojima kulturno-umetnička društva izvode predstavu, glumeći drevne rituale. Novinari su dakle radoznali jer se pročuo glas, da neretko, i na bini pred velikom publikom, neka od mladih žena dok glumi Kraljice i Rusalje, zaista padne u trans.
U jednoj od tih reportaža opisuje se predstava izvedena u okolini Ceremošnja. :”Na livadi ispred ulaza u pećinu gori vatra. Oko vatre, u ritmu muzike, igra kolo. U kolu momci i devojke. Na glavi su im marame i šubare, na leđima jeleci, na nogama opanci. Na desnom ramenu košulje prišivena ogledalca! Dobri poznavaoci vlaških običaja će reći da je to važan detalj vlaške magije. Bez obzira na to da li je reč o “crnim“ ili “belim“ namerama.
U jednom trenutku, usred kola, ulazi žena. Tetura se dok hoda, prevrće oćima, vrišti… Počinje da cepa sve sa sebe, da čupa kosu, i udara se u grudi. Pritrčavaju dva momka, drže je za ruke, pokušavaju da je smire. Ne mogu joj ništa jer je njihova snaga preslaba za silu koja njome sada vlada. Žena se otrže i pade na zemlju ko proštac. Nešto govori. Priča na vlaškom, teško je razumeti. Prilazi i orkestar. Nežni, tihi, umirujući zvuci. Ženi se polako vraća svest, otvara oči, počinje da plače. Podižu je sa zemlje, pridržavaju da ne padne. Ona se ničega ne seća. Ni gde je bila, ni šta je videla, ni šta je govorila. Ipak, ljudi koji su bili u njenoj blizini su zapamtili svaku reč. Sve što je rekla uskoro će se i ostvariti…”
Antrfile
Proročanstvo
Videla ubistvo Kralja u Marselju
O fenomenu Rusalja pisao je Jovan Cvijić. On kaže da je s dva britanska lekara eksperimentisao na njima – dok su bile u transu zabijali su im igle ispod noktiju želeći da izazovu bilo kakvu reakciju na bol. “Nije je bilo. Pomodrele, ukočene žene bile su kao mrtve.”
Objašnjenje ovog fenomena traži se još samo u legendama. Tako je Svetlana Živković iz sela Duboke pričala novinarima da je njena baka 1934. pala u trans i pričala o smrti nekog vladara.Samo četiri meseca kasnije kralj Aleksandar je ubijen u Marselju.
Antrfile
Prokletstvo
Jadi mladog Zvezdana
U Homolju inače veruju da jer padanje u trans proklestvo koje traje vekovima: “Još od starih Rimljana i tragične smrti princa Zvezdana. Predanje kaže da je na području današnjeg sela Duboka, najpoznatijeg po Rusaljama, postojao rimski grad Zabare. Bio je toliko gusto naseljen da je mačka sa krova na krov mogla preći i nekoliko kilometara, a da pritom nijednom ne siđe na zemlju. Gradom je vladala carica Jelena,koja je imala sina Zvezdana. Kažu da je bio mlad, neoženjen i da je često lovio u blizini Dubočke pećine. Jednom prilikom su lovci naišli na tri izuzetno lepe, ali divlje devojke. Bile su obučene u krzno, čuvale su stoku i od toga živele. O ovom susretu su obavestili i mladog vladara, koji je poželeo da ih vidi i da ih dovede u svoj grad. Devojke su primetile poteru i pokušale da se sakriju. Uplašene, ne znajući kakva im je namera, potegle su luk i usrtrelile nesrećnog Zvezdana. Lovci su poneli telo, a vesnik je požurio da o nesreći obavesti caricu. Sluteći zlo, Jelena je i sama krenula u pravcu pećine. Sreli su se na proplanku, na mestu današnjeg sela. Kada je
dobila crne vesti, carica je pala na kolena i proklela da sve žene ubuduće na taj dan padaju, baš kao što je pao i njen sin”, zapisali su etnolozi.
Antrfile
Mit
Osvetoljubive vile
Po drugoj legendi, mlade devojke (kraljice, vile) su nekada išle po vilajetu i lečile ljude. Uvek ih je bio neparan broj, tri ili pet, nosile su noževe, a oko bolesnika su igrale i pevale. “Ritual je pomagao da se ljudi oslobode duhova, da ponovo mogu da se kreću ili rade. S obzirom na to da su od ovog posla živele, a tada je ovakvih grupa i previše bilo, međusobno se nisu volele. Predanje kaže da se jednom prilikom dve grupe srele u blizini mesta današnje škole u Dubokom, da su se tu posvađale i sve do jedne na kraju poklale. Veruje se da je upravo taj stravičan prizor doprineo da žene uvek na taj dan padaju u trans iz koga se veoma teško vraćaju”, zabeležili su istraživači.
