U knjizi “KALENDAR ZA SREĆNE DANE” možete pročitati sve ono što su drevni narodi antičkog doba, potom Kelti i Stari Sloveni, katolici, pravoslavci i vernici drugih religija znali a mi danas ne treba da zaboravimo.
Pročitaj više
Vreme da se zagrize voćka života
Ako sledimo uputstva koja su nam za zdrav život ostavili drevni mudraci, sveštenici i naši preci, onda od aprila, kad smo pojeli poslednju jabuku ostavljenu za zimu, pa do 12. jula, nismo smeli da pojedemo više nijedan plod ovog svetog stabla.
Ova verska dogma deluje čudno, jer isti ti savetodavci baš kao i današnji naučnici, kažu da je jabuka najzdravije voće
Miholjdan jedina slava koja preti boleštinama
Vekovima unazad, među retkim značajnim datumima za hrišćanstvo koje obeležavaju i katolici, pravoslavci, adventisti i protestanti, je i 12. oktobar, u svim krajevima Evrope poznat kao Miholjdan. Pored toga što je jedini praznik čija se svetkovina vremenski uvek poklapa u svim strujama Hristovih crkava, Miholjdan je i jedina slava koja nije posvećena nijednom svecu.
I vernici kao i oni koji znaju koliko se mnogo
Narodi u celom svetu od pamtiveka su verovali da u životinjama, kao i u biljkama, stenju i ljudima, mogu boraviti demoni. Zbog toga su im prvi dani proleća, kad se sve životinje kao i priroda bude, bili vrlo važni. Po predanjima, to je bilo pravo vreme da se neki od neprijatelja, demoni bolesti, opasnosti i eventualnih tragedija za ljude, eliminišu ili bar odobrovolje. Da bi čovekov život bio uredan
Kakve su nam reči takav nam je život
U mnogim verskim spisima ime Jovana Zlatoustog ispisano je zlatnim slovima. Jer ovaj svetac, patrijarh Konstantinopolja, prestonice tadašnjeg Istočnog Rimskog carstva, kasnije Vizantije, bio je sjajan učitelj koji je, kaže legenda, govorio uvek mudro, pravedno, bez straha i, čistu istinu.
Zato dan u njegove čast, koji se obeležava 13. novembra, mnogi hrišćani koriste da očiste svoje misli, da blagodetnim rečima saopšte bolnu
Čuvari zdravlja i svetog trojstva
Preci svih naroda su poslednja dva dana januara izvodili ritual da umilostive demone koji mogu doneti bolesti i epidemije
Poslednja dva praznika na koja ne treba zaboraviti u januaru ujedno su i poslednja dva dana ovog meseca 30. i 31. Hrišćanstvo ih posvećuje Svetom Antoniju i Svetom Atanasiju, velikim učiteljima nauke o svetom trojstvu, a nasleđe iz mnogobožačkih i naturalnih religija
Pročitaj višePORUKA PRAŠTANJA I MILOSRĐA
Drugi mesec u godini koristi se za razmišljanje o sopstvenom karakteru i njegovom menjanju na bolje
Februar je odvajkada shvatan kao mesec za čišćenje tela i duha tokom Bele nedelje kad se jedu samo sir, mleko i beli hleb, a potom za vračanje, gatanje i svetkovanje ljudskih vrlina. Zato je u njemu, poslednjih dve hiljade godina tokom razvoja hrišćanstva, nekoliko požrtvovanih ljudi, pošto su
Pročitaj višePrvomajski pir bio je najvažniji praznik predaka
Ujutru, 1. maja treba tri puta obići oko stabla lepe krošnje pevušeći: “drvo nam se razgranalo meni sreću rascvetalo”
Više od sto godina, Prvi maj se u svetu obeležava velikim demonstracijama, kojima zaposleni tražće svoja prava. Malo ko međutim zna da je masovni izlazak na ulicu nasleđen običaj naših predaka, koji su, širom sveta, svake godine ovog dana odlazili na
Pročitaj višeMladenci, praznik koji se kod nas pomalo zaboravlja, bio je jedan od najvažnijih datuma koji su obeležavali u svim religijama Evrope. Taj dan ljudima je odvajkada bio srećan
U ponoć 21. marta pravile su se moćne amajlije za ljubav i zdravlje porodice
Od 1. do 21. marta, drevni Kelti, Rimljani i Egipćani molili su se trostrukim božanstvima ne bi li dobili ljubav ili moć. Verovanje je
Pročitaj višeDAN MAGIČNE SVETLOSTI
Dani od 21. do 24. juna značajni su za sve religije: hrišćanstvo tada slavi Svetog Jovana, pagani beru moćni kantarion, obavezan u magijskim ritualima a vračevi iz zlatne čaše prizivaju duh Volosa, boga vegetacije, vode i stada.
Vreme prizivanja mladoženja
Noć 21. juna je svetkovina dugodnevice, jednog od najstarijih paganskih i praznika najraširenijeg po svetu – čuvenog po ritualima koji zasigurno donose dobro čoveku. Kelti
VREME ZA PRIZIVANJE RADOSTI
Prolećni meseci, traven i izok, kako su ih nazivali Stari Sloveni, ili cvetar i trešnjer, kako su ih nazivali preci s ovog prostora do 19. veka, u stvari su dva najlepša meseca u godini – maj i jun. U njima je mnoštvo praznika i rituala posvećenih novom buđenju, prirodi, i Vesni koja se slavila kao boginja proleća, cvetanja i klijanja, i moćna sila koja
Najkraći dan i najduža noć, činili su decembar mesecom čiji su se dani oduvek s nestrpljenjem brojali. Ali samo u mislima onih koji nisu znali da hladno i mračno vreme koriste za kreaciju za toplih i belih misli. Na sreću, žene su oduvek znale kako treba koristiti dane odmora pa su pravile mnoge amajlije od suvog cveća, osmišljavale nove, pozitivne bajalice i kombinovale bilje u nove korisne meleme. A da
ŠTIT OD UROKLJIVIH OČIJU
Od vremena kad je 14. februar, Dan ljubavi, proglašen praznikom, sjatilo se niz verovanja vezanih za njega. Te da će se devojka koja tada vidi crvendaća, udati za bogataša, a ako pored nje proleti vrabac za siromaha s kojim će ipak biti srećna. Pa onda, da se na taj dan može proreći ko će se s kim venčati, i to ukoliko se jabuka vrti na
Knjiga “KALENDAR ZA SREĆNE DANE – verovanja i običaji evropskih naroda”, na 228 strana govori o najvažnijim datumima u godini za koje u svim verama (od naturalne magije, astrologije, preko mitologija Grka i Rimljana i pantenona Kelta i Starih Slovena), verovalo da ih se treba setiti. Naši preci su određenih datuma tokom svakog meseca izvodili rituale i pravili amajlije ubeđeni da će ih to zaštiti od uroka i doneti im sreću, ljubav, zdravlje, materjalno blagostanje i nadčulne moći.
