BRŠLJAN – đavolja biljka anđeoskog efekta
Hemičari danas tvrde da list i plod bršljana (Hedera Helix), za zdravlje čoveka imaju isti postotak užasno otrovnih i neprevaziđeno lekovitih sastojaka. Sličnu tezu imali su i drevni vračevi. Oni su vekovima tvrdili da se od ove zimzelene puzavice stvaraju najjače magijske relikvije, koje ljudima mogu doneti najveću sreću ili neslućenu tragediju.
Ova legenda o bršljanu stvorena je još pre 6000 godina u starom Egiptu. Po zapisima s papirusa on je bio simbol trajnosti snage i postojanosti želje. Smatran je biljkom boga Ozirisa i označavao je besmrtnost.
Zaštita boga Ozarisa
Još iz tog vremena ostala je navika da se od krutih masnih listova bršljana, isecanjem i lepljenjem, izrađuju razni kolaži koji su se koristili u ritualima. Od korena ili debljih grančica klesale su se figure koje su predstavljale čoveka. Nad njima su druidi i magovi vekovima kasnije izvodili rituale za zdravlje ili bolest, bogatstvo ili osiromašenje.
Figurice od bršljana davane su i kao amajlija određenim osobama, jer se smatralo da oni koji ih nose imaju Ozarisovu zaštitu i dobijaju vančulne moći. Ali amajlija od sasušenih listića bršljana ili figurica od korena koja se krišom unese u neku kuću ili se poturi sa zlim mislima, donosi strahovite tragedije. Taj dualizam o bršljanu živi i danas.
Tako neki tvrde da je život u kući obrasloj bršljanom znak sigurne blagodeti i zaštite od negativnih vibracija, a drugi opet da to donosi nesreću, da svake sedme godine u takvim objektima mora umreti jedan ukućanin, a da se devojka koja živi u takvoj kući, sigurno nikada neće udati.
Isto mišljenje prati i pojavu uzgajanja bršljana u kući. Neki ga se toliko boje da i bilo koju drugu vrstu puzavica smatraju maleroznom, a drugi ih i te kako neguju da budu što duže i zelenije, jer su sigurni da sve vrste puzavica, a pre svega bršljan, energetski čiste dom i čine ljude srećnijim. Jedna od njih posebno je draga uzgajivačima cveća, a zove se đavolji bršljan.
I Hipokrat je vidao rane
Naučnici bi se pre složili s tim drugim uverenjem, jer su laboratorijska istraživanja pokazala da ova biljka ima supstancu koja veoma jako i brzo utiče na nervni sistem.
Starogrčki lekar Hipokrat,(460-370 pre Hrista), “otac kliničke medicine” promovisao je bršljan kao isceliteljsku biljku. I on i pristalice njegovog velikog učenja, vekovima kasnije tvrdili su i verovali da će, ukoliko se obolelo mesto obavije ovim listovima, bolest iz bolesnika preći u bršljan.
Bršljan im je delovao veličanstveno jer je retka biljka koja tokom cele godine ostaje zelena i neverovatno je otporna na sve vremenske prilike. Upravo zbog toga, u starom Rimu i među ranim hrišćanima postojao je običaj da se mrtvi pre sahrane polože na drvenu podlogu koja je sva obavijena bršljanovim lišćem. Slike s bršljanom ostale su i kao simbol u mnogim srednjovekovnim crkvama, a njegova puzavica se i danas nalazi na mnogim grobovima i spomenicima.
AMAJLIJE OD BRŠLJANA: Što otrovnica spoji niko ne razdvoji
Srcoliki listovi bršljana za magove predstavljaju pravu osnovu za pripremanje ljubavnih čini. Amajlija se pravi na sledeći način: slike dvoje zaljubljenih spoje se tako da se lica poklapaju, a potom se pozadine namažu medom i slepe bršljanom. Tri puta se zavrte nad upaljenom svećom roze boje dok se izgovora: “što je bršljan spojio niko nije razdvojio”. Tako se stvara čvrsta veza, jer bršljan koji se čvrsto pripije uz drvo simboliše vernosti i srećan brak. Zbog njegove podatnosti i omotavanja oko podloge pri rastu, bršljan je i simbol ženstvenosti. Zato se ova amajlija da jednom od omađijanih da je čuvaju u belom papiru. Kažu da ona zauvek opija baš kao i vino, koje se već vekovima unazad vezuje za bršljan.
U antička vremena se, eto, verovalo da je boga vina Dionisa, kad je bio u opasnosti posle rođenja, spasio upravo izdanak bršljana, zbog čega taj bog nosi i epitet “Kissos”, u prevodu bršljan.
