BOSILJAK – zeleni blokator starenja
Najčešće korišćena biljka u većini magija, odnosno religija širom sveta, je bosiljak (Ocimum basilicum). Smatra se svetom biljkom – njime se kadi i vodica u crkvi, ali i vračevi s njim mešaju čudotvorne napitke. Vlaške vračare grančice bosiljka koriste kad spravljaju meleme, “sprejeve” za rasterivanje zlih duhova ili med za bacanje čini. A druidi starih Kelta s njim su pravili napitke snage za sve junake koji su osvajali evropsko tlo.
Ova biljka je međutim jednako popularna i među običnim svetom. Sveži listići bosiljka sastavni su deo na trpezama mnogih nacija i kultura, u apotekama je sastojak mnogih lekova zbog svog antibakterijskog svojstva, i naravno, skoro da je sastavni deo svake amajlije.
Jedna od najpoznatijih amajlija s bosiljkom pravi se tako što se u malu “torbicu” od gusto tkanog lanenog platna (prišiju se dva parčenceta tkanine, četiri sa četiri centimetra), napuni supenom kašikom suvog izmrvljenog listića bosiljka pomešanog s medom koji se pre toga do ključanja zagrejao na tihoj ringli. Dok se med greje, meša se grančicom bosiljka uz reči: “Mede medeni daj ti meni slađanost tvoju da me anđeli primete i donesu mi svu sreću moju”. Draga Vrkljan mi je objasnila da se ovako obajana amajlija pravi za različite prilike. Onaj ko bi da je nosi zdravlja radi, torbicu za kuglicu umešanog obajenog meda i bosiljka šije od zelene tkanine. Ako je amajlija potrebna za ljubav, šije se od crvene, a za uspeh u poslu od žute tkanine. Za klasičnu zaštitu treba koristiti tkaninu prirodne boje lana, i nju treba ušiti uz deo odeće koji se najčešće nosi. A kada dođu krizne situacije, treba je odšiti i izvesti mali obred – palčevima i kažiprstima obe ruke torbica se mora podići u visini lica. U nju se dune dok se razmišlja o pozitivnom rešenju nastalog problema, a ako je to neizvodljivo jer niste sami, a ne biste da budete smešni drugima, onda je najbolje da se sve vreme loših situacija ili perioda, nosi uz golo telo, učvršćena za neki deo veša…
Veselin Čajkanović (prvi srpski istoričar religije i zapisničar običaja, tradicije i magije u Srbiji, 1881-1946), podvukao je da se bosiljak smatra božjim cvetom, i da se upravo zato odomaćio običaj da se u baštama prvo seje bosiljak, pa tek potom drugo bilje. Grančice su se stavljale i na trpezu i u bunare, i zato je, veruje se, srpski narod izbegao kobnu epidemiju kuge koja je harala Evropom kasnim srednjim vekom.
Eterični afrodizijak
Svoje latinsko ime Ocimum basilicum, biljka bopsiljak je inače dobila po grčkoj reči basilikum, što znači kraljevski. Koliko je čoveku odvajkada zaista vredna vidi se po nizu legendi koje je svojataju. Iako su arheolozi pouzdano utvrdili da je bosiljak gajen još u starom Misiru, u Egiptu (jer su u grobnicama u piramidama nađeni sasušeni i na čudan način konzervirani venci od njegovih grančica), ima i drugih tvrdnji o prvim izdancima ove svete biljke. Jedna legenda kaže da je bosiljak prvi put nikao na Golgoti, na mestu gde je razapet Isus Hrist. Po drugoj bosiljak je cvet nikao samo zarad Svete Deve Marije i Bogorodičin je najmiliji. To tvrdi pravoslavna crkva, posebno u Grčkoj. Tamošnji narod u svakom manastiru gaji obilje ove biljke. Ali, slična je situacija i kod rimokatolika. Rimski istoričar Plinije kaže da su pagani, čim su promenili veru, moleći se Bogu, bosiljak kao hranu davali čak i stoci. Kobilama i magaricama stavljali bi grančice u jasle sa hranom da bi bili plodniji. Vera u bosiljak zadržala se i danas, pa u Italiji devojke kite prsa bosiljkom, pokazujući tako da su nevine, a udate grančicu zadevaju u kosu.
RITUAL PREOBRAŽENJA
Na dan jesenjeg praznika Preobraženje, mnogi ljudi u istočnoj Srbiji sprovode cvetni ritual. Ustanu u cik zore, cveće među kojima preovladava bosiljak i cvet suncokreta unose u kuću, pomešaju tri puta, a onda pletu venac od njih. Kroz taj venac odmah se pogleda u Sunce koje se rađa, a kasnije se to cveće koristi preko cele godine i u komunikaciji s mrtvima i u ljubavnoj magiji.
U novije vreme mnoge porodice uzgajaju bosiljak u kući, u velikim posudama sa zemljom, sade ga tako da i u vertikalnom i u horizontalnom nizu broji po devet strukova. U jesen, kada bosiljak procveta (u utorak, četvrtak ili subotu) pozovu se gosti i komšije i održi se ritual pomana (obred kod Vlaha,pomen) Raju. Na velikoj zakuski pominju se svi preci koji zauzvrat te noći dođu u san živima i “savetuju” ih kako da reše neke probleme.
Ipak, bosiljak, utvrdili su naučnici, poreklo vodi iz Indije, gde ga zovu tulasi. Među budistima ova je biljka iz kulta boginje Pundarike, žene boga Šive, koja ima moć da štiti ljude i u životu i u smrti. Bosiljak Indijcima otvara put u raj i zato se umrlom stavlja na grudi list bosiljka, glava mu se umiva vodicom u koju je, uz bramansku molitvu, stavljeno semenje lana i listići bosiljka, a ko god je za života pobožno sejao bosiljak ima pravo da uđe u palatu boga Višne. Jedna od legendi kaže da u raju ima najviše bosiljka, pa da svakom dobrom čoveku duša miriše na bosiljak.
Danas, kao samonikla, ova biljka najčešće raste na mediteranu. Najaromatičniji je u svežem stanju i u takvom stanju koriste je svi kao začin u pripremi mnogih jela. Cela biljka, a posebno njeni listovi imaju vrlo jak i prijatan miris, posebno pre i u vreme cvetanja, od juna do avgusta… (više pročitajte u knjizi »Magija biljaka – i lek i amajlija,br.1« Jasne Jojić)
