Vlastimir Cvetković o pravilnom branju delova lekovitog bilja
piše Jasna Jojić, objavljeno 2011. u “M.B.”
“LOV” NA SUNČEVU ENERGIJU TRAVA
Prvi travar kome je u Titovoj Jugoslaviji 1958. dozvoljeno da registruje radnju narodne medicine, bio je Vlastimirov deda Borko koji je impresionirao dr Tucakova i izlečio sekretara sreskog Saveza komunista
Biljke su još lekovitije ako ih, u zavisnosti od dela koji nam je za melem potreban, beremo u određeno doba dana:
*List i cvet beru se od 10 do 14 časova,
*cela biljka bere se oko 16 sati
*koren se kopa posle 16 časova
Vlastimir Cvetković
* Naši su preci verovali u čudotvornost biljnih melema za zdravlje čoveka. Da li se to svojstvo može postići i danas s obzirom na ekspanziju travarstva i industrijalizaciju sadnje, uzgoja, berbe i mešanja biljaka?
– Zdravstvene komponente velikog broja biljaka su neosporne ali jačina delovanja tih komponenta ipak zavise od mnogih faktora. Pored onog osnovnog pravila, po kome je uvek efikasniji preparat od samoniklog nego od uzgajenog bilja, tu je i činjenica da je vrlo važno u kom se okruženju lekoviti bilje bere. Može se desiti da ono ne samo izgubi na lekovitosti, već biva i štetno ukoliko se uzgaja u nečistim, industrijskim sredinama, pa se onda od njega prave čajevi i melemi. Mi travari u jugoistočnoj Srbiji znamo to dobro, i iako je zastoj priovrede u ovom kraju poguban za standard stanovnika, srećni smo zbog toga što je priroda ostala nedirnuta.
*Vaš deda Borko opčinio je dr Jovana Tucakova svojim poznavanjem bilja. Postoji priča da je neka znanja dobio sanjajući?
– Pričao nam je da je pored svog dede Stojana imao i neobičnog učitelja u snu. Jednog dana, kao osmogodišnjak, čuvajući ovce, zaspao je pod nekim drvetom. Tad je sanjao kako mu je došao neko i rekao da nađe biljku devetotugu i pomogne svojim bližnjima. Kad se probudio, pošao je i ubrao neku biljku. Ubrzo je došao njegov otac i žalio se na strašnu zubobolju. Borko mu je dao devetotugu i bol se brzo umirila. Kasnije se ispostavilo da ta biljka koja raste u mnogim predelima zaista leči devet bolesti. Deda Borku, koji je umro u 86. godini bila je najvažnija u receptima.
– Na proplancima Suve planine, Ozrena, Rtnja, Goča i oko Vlasinskog jezera, gde ja berem biljke, one su samonikle i potpuno zdrave. Istog su kvaliteta kao kad su ih ranije brali moji preci. Zato one zaista mogu pomoći u lečenju bolesti.
* Šta je najvažnije znati pri branju lekovitog bilja?
– Tajna koju sam ja naučio od svog dede, čuvenog travara Borka, a on od svog pretka Stojana Čučila, leži u činjenici da se, radi punog efekta lekovitosti, određeni delovi biljaka trebaju brati u određeno doba dana.
* Koje je doba dana pogodno za branje određenih delova?
– List i cvet biljke se za lek bere od 10 do 14 časova, jer tada pod uticajem sunca svi lekoviti sastojci odlaze u gornji deo. Celu biljku je najbolje ubrati oko 16 sati kad je biljka, tokom fotosinteze lekovitost i prirodnu vlažnost upumpala i u donji deo stabljike i listova. A, kad je nekome potreban koren, najbolje je da se iskopa iz zemlje posle 16 časova. Jer se on svakoga dana tek tada naknadno nahrani i osunča.
* Postoje li pravila i kojim se danima biljka bere, možda i u odnosu na položaj Meseca i njegove mene?
– Sva prirodna kretanja utiču na biljke na isti način na koji utiču i na životinje i ljude. Ali njih se mogu držati oni koji u berbu bilja idu samo za svoje potrebe i koji se ne trude da svoje znanje iskoriste da pomognu većem broju obolelih. Ipak neka pravila svi travari moraju da poštuju. Najvažnije je da se biljke beru isključivo po suvom i sunčanom vremenu. Posebno se treba kloniti branja po kiši ili posle kišnog perioda. Prevelika vlažnost u bilju dovodi do otežanog sušenja i mogućnosti truljenja. Melem napravljen od takve biljke sigurno ne bi mogao da koristi.
* Verujete li da se svako može baviti travarstvom?
– Što da ne. Posebno kad je u pitanju mešanje biljaka. Postoje mnoge knjige, izuzetno dobre, poput nekoliko tomova dr Jovana Tucakova, u kojima je data precizna gramaža raznih recepata. Ipak, ne treba svako da bere bilje. Laici bi se verovatno učili sa slika a biljne vrste su ponekada tako slične da zaista može doći do zabune.
* Kako ste vi naučili da berete bilje?
– Prve lekcije dobio sam od svog dede, čuvenog travara Borislava, Borka Cvetkovića U mojoj porodici travarstvo i mešanje melema i čajeva je vekovno iskustvo. Deda Borko je kao mali učio od svog dede Stojana Čučila. Kad je branju bilja i mešanju čajeva posvetio svoj život, počeli su i problemi. Posle Drugog svetskog rata to se radilo krišom jer je bilo zabranjeno od komunističkog sistema. Ipak, početkom pedesetih godina prošlog veka, mog dedu su pozvali u Beograd. Tamo su ga akademik profesor dr Tucakov i njegove kolege dobro istestirali i pregledali pun kofer biljaka koje je deda poneo sa sobom. Posle toga, u više navrata, akademici su predvođeni dr Tucakovim dolazili u Svrljig i učili od mog dede. Zahvaljujući tome deda Borko je dobio depešu koju ja i danas čuvam, a sa kojom mu je vlast dozvolila da otvori prvu travarsku radnju u SFR Jugoslaviji. To se desilo 1958. godine u Nišu. Za brzo dobijanje te dozvole ključna je bila i činjenica da je moj deda pomogao tadašnjem sekretaru srezskog komiteta Saveza komunista, izvesnom Radovanu Pantoviću, da se oslobodi kamenca u bubregu. Deda Borko je svoju radnju kasnije preselio u Svrljig i danas je ja vodim.
* Da li ste travarstvu podučili i vašu decu?
– Moja ćerka Emilija je završila srednju farmaceutsku školu ali je dalje nastavila sa medicinom, a sin Vladimir se posvetio dizajnu. Kako to već ide u prenošenju talenata, naslednike očekujem u unucima. Cilj mi je da do tada uspem da se bar neke od receptura deda Borčeta, klinički provere i možda registruju kao lekovi. Ali, to mora inicirati neka velika farmakološka industrija. Ja sa svojim znanjem mogu samo da koristim njegove recepte i da svojim iskustvom pravim neke nove varijante. Možda sam mogao i više da sam ostvario svoju životnu želju. Još se sećam te 1958. godine, kada sam upoznao profesora Tucakova, dr. Smodlaka i profesorom Vulovića. Došli su da uz pomoć deda Borka pronađu neke retke biljke i rekli mi da ja moram na farmaciju. Nažalost, posao mi je u mladosti bio takav pa sam diplomirao zaštitu na radu.
– Na svu sreću moja nezamenjiva saradnica je dr Anđelka Lazarević, direktor Više medicinske škole u Beogradu koja prati sve moje recepture i savetuje me.
* Šta vi najviše konzumirate od čajeva?
– Kod mene je kao i kod obućara koji nikada nemaju zdrave opanke – skoro ništa jer nemam zdravstvene probleme. Ipak, u kući uvek imamo hajdučku travu, podubicu, petrovac, origano i list belog jasena koji se koriste za univerzalne probleme posle kojih nastaju bolesti, a to su – loša cirkulacija i poremećeno varenje i metabolizam.
* Katalog biljnih mešavina pomoćnih lekovitih sredstava po originalnim recepturama Borka Cvetkovića, je spisak od 38 stavki, od čaja za lečenje glavobolje, živaca, nesanice i depresije do onih za lečenje gojaznosti i preparat protiv pušenja?
– Da. U svojoj radnji za preradu bilja koristim oko 250 biljki za mešavine koje pravim, a znam da prepoznam oko 500 biljnih vrsta. Moj je deda Borko, možete misliti, prepoznavao više od 2500!
