Jasna Jojić, novinar – zvanična prezentacija knjiga i tekstova

Internista-endokrinolog dr Snežana Đurica, profesor Medicinskog fakulteta, o osteoporozi
Piše Jasna Jojić, objavljeno 2011. u “M.B.”

ČETIRI MAGIČNE BILJKE: ROGAČ, BADEM, SOJA I PERŠUN

Kalcijum, magnezijum i vitamin D uglavnom su neophodni kao dodaci ishrani već od srednjih godina. Očuvanje kvaliteta kostiju posebno je važno za žene pre i u periodu menopauze

Svaka peta osoba starija od 50 godina koja zbog osteoporoze polomi kuk, umire u roku od godinu dana, pokazuje svetska statistika

Simptomi nedostatka kalcijuma su grčevi u mišićima, trenjenja, pojačani refleksi, poremećaji ritma rada srca

Osteoporoza, odnosno loš kvalitet kostiju je bolest koja, po podacima Svetske zdravstvene organizacije, pogađa svaku treću ženu i svakog petog muškarca na planeti. Stanje u Srbiji je, zbog nepravilne ishrane i opšte zdravstvene kulture, verovatno slično. Na red za operacije polomljenih kukova ili za ugradnju novih čeka hiljade ljudi, a u bolnicama je zbog preloma mnogo onih koji su prešli 45 godinu života. To se dešava uprkos stalnim apelima lekara da se odgovarajućom ishranom, fizičkim aktivnostima i po potrebi, uz korišćenje preparata, ova tiha epidemija, može i pobediti. U timu lekara je i internista – endokrinolog dr Snežana Đurica, profesor interne medicine na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Ona za „Magično bilje“ objašnjava šta je zaista osteoporoza i kako možemo sprečiti njen nastanak.
* Inicijator ste i član Udruženja za preventivu i lečenje osteoporoze u Srbiji (UPLOS) koje svakog poslednjeg četvrtka u mesecu u prostorijama Opštine Zvezdara, u Bulevaru Kralja Aleksandra 298, od 14,30 organizuje besplatna predavanja i savetovanja o sprečavanju, ranoj dijagnostici i lečenju osteoporoze. Ta se predavanja organizuju još od 2004. godine. Zašto su ona tako važna?

– Predavanja i medijske kampanje su nam neophodne jer po statistici kod žena starijih od 45 godina osteoporoza uzrokuje više dana provedenih u bolnici nego bilo koje drugo oboljenje, uključujući i dijabetes i infarkt miokarda. U toj stalnoj edukaciji treba prvo da naučimo da, sa zadovoljavajućim unosom belančevina i kalcijuma, uz normalno lučenje hormona, sa redovnim kretanjem i izlaganjem suncu, naše kosti postižu maksimalnu čvrstinu između 17. i 25. godine. Tu čvrstinu kostiju u kasnijim periodima života možemo ili da sačuvamo ili da je postepeno izgubimo.

* Šta treba da znamo da bi nam kosti do duboko u starost ostale čvrste, da izbegnemo ugradnju veštačkih kukova i probleme?

– Najvažnija je pravilna redovna ishrana u kojoj su zastupljeni proteini biljnog i životinjskog porekla, ugljeni hidrati i masti i unos minerala koji u organizmu čoveka predstavljaju oko 2/3 ukupne mase. Najznačajni među njima, po zastupljenosti, je kalcijum. U svom organizmu odrasla osoba ima 1000-1300 grama kalcijuma a od te količine 99 odsto je nedifuzibilan kalcijum, i nalazi se u kostima.

* Kakva je uloga kalcijuma u našem organizmu i šta se dešava ako ga nemamo dovoljno?

– Kalcijum ima brojne uloge. Kod zdrave osobe on je u plazmi prisutan u tri oblika: vezan za proteine (oko 40%), u vezi sa organskim anjonima (oko 10%) i jonizovan kalcijum. Dugotrajno smanjenje koncentracije kalcijuma u plazmi može da doprinese nastanku metaboličkih bolesti kostiju -osteopenije i zatim osteoporoze.
– Uzroci nedovoljne količine kalcijuma, hipokalcemije, brojni su i posledica su ili smanjenog unosa kalcijuma hranom i vodom za piće, (dijete siromašne kalcijumom), manjom apsorpcijom, (sindrom malapsorpcije, zapaljenje pankreasa, višak fitata kod osoba koje se isključivo hrane crnim hlebom, nedovoljno vitamina D, višak oksalata u hrani), ili povećanim gubitkom kalcijuma iz organizma (usled bubrežne insuficijencija, steatoreja zbog hroničnog pankreatita). Klinička slika hipokalcemije je karakteristična:grčevi u mišićima, trnjenja, pojačani refleksi, poremećaji ritma rada srca. Stanje akutne a naročito hronične hipokalcemije stimuliše oslobađanje i sintezu parathormona, koji „resorbuje“ tj izvlači kalcijum iz kosti i doprinosi nastanku osteopenije i osteoporoze.

* Kako se može sprečiti hipokalcemija, odnosno, nadoknaditi doza kalcijuma u organizmu?

– Hipokalcemija se najbrže sprečava unosom kalcijuma preko hrane i vode za piće, potom uzimanjem preparata kalcijuma koji se mogu piti tek posle konsultacije sa lekarom i laboratorijskih nalaza, i poboljšanjem apsorpcije kalcijuma koje se postiže unosom vitamina D3.
– Najveći izvori iskoristivog kalcijuma su mlečni proizvodi, zeleniš, morska riba i koštunjavo voće. Poznato je da u 100 mililitra mleka ili jogurta sa manjim sadržajem masti, ima oko 125-145 miligrama kalcijuma, u starim prevrelim sirevima i do 950 mg kalcijuma na 100 grama, dok mladi sir ima oko 104 gr na 100 gr mase. Zeleno povrće sadrži velike količine kalcijuma: spanać 100 mg kalcijuma na 100 grama, peršun 203 mg. Tradicionalna hrana ovog podneblja – pasulj sadrži oko 214 mg kalcijuma na 100 gr, rogač 352 mg, badem oko 234 mg, soja 226 mg, lešnik 209 mg, a u sardini ima 437 mg kalcijuma na 100 grama.
– Dnevne potrebe se razlikuju u zavisnosti od starosti osobe. Deca do 3 godine treba da unesu 500 mg na dan a u pubertetu, kada je rast najizraženiji 1300 mg dnevno. Pri tom je veoma značajno da odnos kalcijuma i fosfata ne bude veći od 1:1. Osobe starije od 51 godine i žene u menopauzi treba da svakodnevno unesu hranom i supementacijom tabletama 1200 mg kalcijuma u cilju prevencije gubitka koštane čvrstine, a one osobe, koje imaju potvrđenu osteopeniju i osteoporozu moraju unositi 1500 mg kalcijuma na dan.
Suplementi kalcijuma (najcešće su to tablete), dostupni su u različitim hemijskim oblicima. Pomenutih preparata ima na našem farmaceutskom tržištu i posle saveta sa lekarom, koji je uvidom u medicinsku dokumentaciju, preporučio određeni suplement kalcijuma, treba i ocenjivate efekte njegovog delovanja. Kod osoba koje moraju dugotrajno da uzimaju preparate kalcijuma, kao i kod starijih osoba, primena vitamina K2 ubrzava ugradnju kalcijuma u kosti i sprečava kalcifikacije krvnih sudova.

* Obično se savetuje da se uz unos preparata kalcijuma pije i magnezijum?

– To je zbog toga što nije moguće regulisati koncentraciju kalcijuma u plazmi ukoliko nema dovoljno magnezijuma.Osnovna funkcija magnezijuma je da on doprinosi aktivisanju gotovo 300 različitih enzima, neophodnih za balansiran metabolizam. Kada nema dovoljno magnezijuma u plazmi, ispoljava se umor, napetost, promene na krvnim sudovima koje karakterišu vaskularnu bolest, a opisano je i slabljenje srčanog mišića. Prosečne dnevne potrebe za magnezijumom su oko 400 mg. Njega u bademu ima 270 mg na 100 gr, u pasulju 67 mg, u banani 33 mg, a u spanaću 83 mg.

* U obaveštenjima koje štampa vaše Udruženje, pominje se i uloga D3 vitamina?

– Takozvani „renalni hormon“, vitamin D3 ubrzava apsorpciju kalcijuma u organizmu i time doprinosi homeostazi pomenutih elektrolita, ali takođe značajno utiče na mogućnosti imunskog sistema. Zapaženo je da osobe koje ga imaju dovoljno, (75-250 nM/l holekalciferola), manje oboljevaju od karcinoma debelog creva i karcinoma dojke. Aktivan vitamin D nastaje u tkivu zdravih bubrega. U našem geografskom području čest je nedostatak vitamina D, osobito kod starijih osoba, koje imaju manju količinu prethodnika vitamina D u koži, iz kojeg sunčanjem nastaje vitamin D. Zato je neophodno po savetu lekara, piti preparat ovog vitamina. Doze preporučene za prevenciju nastanka osteopenije i osteoporoze su 600 do 800 jedinica na dan a pri lečenju pomenutih oboljenja savetuje se bar 1200 jedinica na dan. Poznato je da je najveća koncentracija u krvi vitamina D u prepodnevnim satima a najmanja u 22h, i, da je njegov biološki „poluživot“ kratak –nekoliko sati. Zato se primena suplemenata vitamina D (holekalcferola) prilagođava sa tim.

* Za lekare i stabilnu zdravstvenu zaštitu bitno je da se promoviše i fizička aktivnost populacije?

– Uzimanje preparata kalcijuma i vitamina D3 neće rezultovati očekivanim efektom ukoliko izostane dozirana fizička aktivnost. Propadanje koštane mase uzrokuju i prekomerno pušenje i upotreba alkohola, ali i sedeći način života. Dozirana fizička aktivnost povećava mineralnu gustinu kostiju za oko dvadeset odsto. Ono se mora promovisati jer je lečenje osteoporoze dugotrajno i opterećuje zdravstveni budžet svake zemlje, posebno što pored lekova podrazumeva i boravak u bolnici, operacije, rehabilitacije i eventualne trajne institucionalizacije pacijenta koja je ponekad neophodna zbog invalidnosti. Ipak, najskuplju cenu plaća sam pacijent, posebno kad znamo podatak da svaka peta osoba starija od 50 godina koja polomi kuk, kao posledicu osteoporoze, umire u roku od godinu dana.
– Znajući da je „bolje srečiti nego lečiti“, osnovali smo septembra 2004. godine Udruženje za preventivu i lečenje osteoporoze u Srbiji (UPLOS) i svakog poslednjeg četvtka u mesecu organizujemo tribine u cilju podizanja svesti o preventivi osteopenije i osteoporoze. One su u celom svetu tiha epidemija, bolesti koje ne bole ali su vrlo teške – posle male povrede one uzrokuju prelom, deformitet i invaliditet, tačnije zavisnot od tuđe nege i socio-ekonomsku zavisnost.

ANTRFILE
OPASNOST KLIMAKSA
* Očuvanje kvaliteta kostiju posebno je važno za žene u predklimakteričnom periodu i u klimaksu?

– Žene gotovo tri puta češće pate zbog gubitka koštane mase i to zbog hormonalne turbulencije koje nastaju u postmenopauzi. Nedostatak estrogena – hormona koji usporava gubitak koštane mase, simptom je u menopauzi.
– Uzroci osteopenije i osteoporoze mogu biti i hipertireoza, (pojačana funkcija štitne žlezde), hiperparatireoidizam, (pojačani rad paratireoidnih žlezdi), Kušingov sindrom (povećano lučenje hormona kore nadbubrežne žlezde) i zloupotreba kortikosteroida. Važno je znati i da osobe koje imaju roditelje koji su slomili kuk i koje imaju osteoporozu, na vreme provere mineralnu gustinu kostiju.

ANTRFILE
NEOPHODNE DNEVNE DOZE KALCIJUMA
Godine Kalcijum (mg/dan)
1-3 – 500
4-8 – 800
9-18 – 1300
19-50 – 1000
više od 51 – 1200