Knjige – magija, mitologija, religija
Telefon: +381 (0)65 216 416 0

Prokletstvo sa Šarkamena

Niz nesreća koji su zadnje decenije desio oko arheološkog lokalit eta na Šarkamenu kulminirao pogibijom bebe Davida Cojića koji je stradao u čorbi pripremljenoj za slavlje njegovog rodjendana

PROKLETSTVO IMPERTATORA DAJE

Piše Jasna Jojić
objavljeno u Kompaniji Novosti, 1996.

Šarkamen

Šarkamen

Nedavno je Šarkamen, selo koje je, iako zabito, upisano u svetsku kartu najznačajnijih antičkih arheoloških nalazišta, opet zavijeno u crno. Tamo se desila strašna tragedija. Dvogodišnjak David Cojić, razveseljen pažnjom koju su mu poklanjali ukućani pripremajući slavlje njegovog rodjendana, na samo dva sata pre početka svečanog ručka, pošao je unazad, sapleo se i pao u bakrač pun vrele čorbe skuvane za šezdesetak zvanica. Lekari koji su odmah pristigli u taj vilajet sakriven u šumama izmedju Negotina i Donjeg Milanovca, nažalost, nisu mogli da pomognu. David je podlegao strašnim opekotinama, Šarkamenci i žitelji susednih sela zavijeni su u crno a javnost je opet počela da šuška da nesreća nije bila slučajna i da je posledica velikog prokletstava koje je na to područje bacio onaj koji ga je i otkrio – rimski imperator Daja.
Pretpostavke su da je čuveni car Maksimijan Daja Šarkamen izabrao da izgradi carski grad jer je tu, u blizini Djerdapske klisure, bio i rodjen. Želeo je, tvrde eksperti Arheološkog instituta SANU, koji istražuju Šarkamen, da baš tu napravi tvrdjavu u koju će se povući posle burnih vojničkih dana i osvajanja Male Azije.
Daja je ostvario svoj san, sagradio je impozantno zdanje okruženo bedemima koji su mogli da spreče bilo koje divlje pleme da u njega prodre. Ali mirovinu u njemu nije dočekao. Grupa razbojnika koja je želela da se dočepa njegovog blaga naterala ga je u beg a verovano i u pogibiju.
Još od tada govorili su stari Šarkamenci, taj je prostor proklet, ali tek u 20. veku kada je carski grad Šaramen istražen i otvoren za turističku javnost, počele su česte nesreće. Sa jedne strane želja naučnika da se kulturna baština sačuva a sa druge divlji arheolozi koji svakodnevno odlaze u potragu za zakopanim blagom. Surova konkurencija još je više pogoršala stanje i, kako bar tvrde starci u susednim selima, probudila demone. Čini se, dakle, da arheologe uznemiravsaju mrtve duše a lovci na blago ne biraju sredstva da ih preduhitre i otmu im rimsko zlato i nakit o kome se govorka da ga ovde ima u izobilju. Sem savremenom tehnikom, modernim detektorima i kompjuterima, oni se služe i znanjem vračara i starim mapama. Ali kada je u pitanju čuveni carski grad i arheološka nalazišta u njegovoj okolini, vole čini se da se poigraju i oružjem pa i dinamitom.
Tako eto ono što izgleda kao hobi ili pokušaj da se preko noći dodje do bogatstva, na kraju može imati i mučan pa čak i tragičan epilog. Stojadin Lukić iz okoline Negotina, čije se pojate prostiru do Šarkamena, baš se kaže boji da ga u polju ne dočeka neka mina ili kašikara slučajno zaboravljena iz akcija arheoloških komandosa. Ali, tvrdi njegova susetka Lepa Milivojević, tamošnji živalj strepi i od prokletstva. Jer priča narod, Dajino blago ima neku čudnu moć. Za njim svi teže ali postoji predanje da je ono pod zaštitom viših sila i demona, pa tamošnji stanovnici nisu srećni ni kada ugledaju naše eminentne akadamke (koji rade sa pažnjom i ciljem da Dajinu zaostavštinu pohrane i proslave u muzej ima), a posebno su alergični na divlje kopače.
-Ništa u tim pričama nije slučajno- rekao nam je predsednik mesne zajednice u obližnjem selu Štubik, Zlatimir Pantić koji je ujedno i publicista- Od 1992. godine, od kako je nadjen nakit Carice majke, umrlo je tri akademika koji su bili direktno vezani za istraživački rad u Vrelu Šarkamena. Stradali su i jedan snimatelj Radio Televizije Srbije i neki radnik na lokalitetu a govorka se da su nesrećno okončale i dve manekenke koje su po zirale i nakit promovisale javnosti.
Naučnici naravno demantuju ovu vrstu glasina. Oni doduše mogu biti korisni ukoliko bi ih se preplašili divlji arheolozi ali to je mač sa dve oštrice jer može uticati i na mnogobrojne turiste ko ji bi da dolaskom na Šarkamen malčice otputuju u daleku burnu antičku prošlost.
Zato smo za čitaoce « Novosti », tragajući izmedju ove dve staze, pokušali da pronadjemo put na kome se sreću samo činjenice.
Dakle, neosporno je da je Šarkamen magijsko mesto i da je pokojni profesor dr Dragoslav Srejović, iako je « iza sebe » imao nalaze poput Lepenskog Vira, prvog staništa evropskog praistorjskog čoveka i carski Gamzigrad, osetio neko posebno uzbudjenje prilikom otkrivanja starorimske palate u blizini Negotina.
Nema tu posebnih iznenadjenja jer se pred profesorom Srejovićem otvorio prostor od oko 10.000 kvadrata carskog grada sačinjenog od pet objekta, Crkvine i 12 kula. Bilo je to zdanje u dobrom stanju mada je decenijama pre toga bio žrtva nehaja druš tva. Sa njega je, kao i iz carskog grada Gamzigrada, godinama od nošen kamen od kojeg je stanovništvo tih oblasti gradilo vikendice u Gamzigradskoj banji i torove na Šarkamenu. Ali nakon skidanja zemljanog sloja ostali su vredni temelji. Pomoću njih nadjen je i ključ za rešenje dileme koje su naučnici raspredali proteklih sto godina od kada se zahvaljujući nemačkom istoričaru Kanicu pročulo za starorimsku gradjevinu na istoku Srbije. Pobijena je Kanicova pretpostavka da se radi o vojnom logoru sa koga su legionari branili put izmedju Akuae i Taliate, (sada Prahova i Do njeg Milanovca) a potvrdjena je teza pokojnog dr Dragoslava Srejovića da se u ovom bespuću krije nešto mnogo kompleksnije.
Ubrzo se ispostavilo da je na oko 25 hektara Daja za odmor od rimskih pohoda po svim kontinentima, sazidao veliku palatu sa dve monumentalne ulazne kapije. Nešto dalje arheolozi su pro našli i Crkvište, i most nad rekom Vrelo. Bio je to pouzdan znak da je Šarkamen planiran kao centar jedne drevne kulture.
– Daju je verovatno smrt sprečila da dovrši svoj veliki projekt ali je istoriji ipak ostalo veliko blago da svedoči o luksuzu i stvaralaštvu starog Rima. Jer je na samo 300 metara od utvrdjena otkopan i Mauzolej u čijoj se kripti skoro 17 vekova, pod zemljom skrivao set zlatnog ženskog nakit – kaže nam dr Miodrag Tomović, sadašnji rukovodilac na lokalitetu Šarkamen- Utvrdjeno je da su tri ogrlice, 35 prelepih prstena, narukvica i naušnica, pripadali Carici majci, sestri cara Galerija. Medju nalazima je i autentični mozaik od devet pločica izradjenih od tankog zlatnog lima. Na četiri su sa čuvani otisci novčića dok se na jednom jasno vidi lik cara i tekst “MINVS PF AVG”.
Nakit je nakon ekspertize smešten u Narodni muzeju u Beogradu a naučna javnost rešila je da ovaj lokalitet posle prve senzacije, ne zapusti. Osnovana je Fondacija za finansiranje uredjenja i dalja istraživanja. Time se napokon stalo na rep društvenom nemaru zbog koga se do skoro sa Palate odnosio kamen. Ali uporedo sa planovima arheologa desilo se i nešto zastrašujuće – Seljaci iz okoline Negotina kažu kako je dr Srejović koji je 1996. godine prvi skinuo 1700 godina staru prašinu i dotakao vr edan nakita, ozračen, pa je zato nakon samo dva meseca premin uo. Tako se opravdava i činjenica zašto mu se, iako je carski nakit nadjen u Šarkamenu kod Negotina najznačajniji nalaz ove vrste od 1935. godine kada je otvorena Tutankamonova grobnica, u domaćoj javnosti posvećuje manji publicitet nego bilo kojem ne muštom pokušaju divljih arheologa da se dočepaju kulturnog blaga.
Posebno što je ubrzo, iste godine kada je nakit pronadjen, umro i direktor Arheološkog instituta u Beogradu drVlada Kondić koji je prvi radio na otkrvanju Šarkamena i više puta bio u blizini Mouzuleja, odnosno vrednog zlata. Par godina kasnije, 1977. preminuo je i dr Petar Petrović i to po rečima dr Tomovića, na ne objašnjiv način. U 1995. umro je na samom lokalitetu i Vukašin Vule Rakić, koji se iz čista mira stropoštao na zemlju prilikom ra dova u blizini Mouzuleja. A u isto vreme, pošto se vratio sa snim anja iz Šarkamenskog Vrela, nastradao je i snimatelj RTS Ristić.
I to nije kraj. Kuvarici koja sprema hranu arheolozima istr aživačima, uginuo je zdrav i dobro držeći pas. Nije bolovao ni jed an dan ali je satima, pre nego što je otišao u večna lovišta, dugo ležao tik uz sam Maouzulej. Sahranili su ga sa poštovanjem ali je ostala velika nedoumica da li je i on bio ozračen misterioznim sjajem zlata Carice majke.
– Prošle godne na lokalitetu Vrelo održano je finale najuspe šnijih sela iz Borskog i Zaječarskog okruga- rekao nam je Zlatimir Pantić – U centar utvrdjenja sjatilo se nekoliko stotina posetioca koji su pratili dobar kulturno-umetnički program. Ali priča se, bilo je i mnogo onih koji nisu smeli da prekorače kapiju Dajinog grada. Govorili su da prokletstvo nikako ne može da se skine i čak šta više da su demoni vladali i u Dajino vreme ali da je on pro tiv njih imao lek
Bilo je to kupatilo imperatora preko kojeg se kako kaže predanje, dok je Daja bio živ, ulazilo u utvrdjenje. Kupatilo je Daja sagradio ispod mosta i ono je bilo luksuzno. Svako ko je hteo u palatu prošao bi ritualno kupanje. Na prvi pogled dakle, deluje realno da se Daja bojao buva, vaši ili neke od zaraza koje su harale u to vreme. Ali sa druge strane, možda narod i ima pravo ada kaže da je Dajno kupatilo bilo i čudotvorno. Stvaralo je štit za sve koji su se nameračili da se nadju pored obilne količine zlata i novca koje je od lopova nekako začarao moćni car. Jer, taj Gaja Valerije Maksimin Daja (305-313), bio je sestrić još moćnijeg rimskog imperatora Maksimijanusa Galerija graditelja palate u obližnjem Gamzigradu.
Šta god da je ovde istina, tek činjenice kazuju da se oko Šarkamena, posle epohalnog pronalska nakita, retko ko se muva. Po rečima dr Tomovića na 10 hektara lokaliteta i oko njega, ne nalazi se više nijedna pojata. Niko ne koristi ni seno ili drva koja su zarobljeni u antičkom gradu. A o izvoru na Šarkamenu kruže još zloslutnije glasine. Tamo, kunu se Timočani, oni ne bi ni da zadane a kamoli da zanoće. Ali ipak se nadje po neki “heroj” koji poput srpskog nindže sa najsavremenijim aparatima i mobilnim telefonima za ispitivanje zemljišta, tumara Šarkamaneom i okolini. On zna se onda, pouzdano traži veliko blago koje je Daja pred samu smrt (kažu pouzdano) na kamilama!!! izvezao iz palate a potom ga sakrio u okolini, na tromedji Šarkamena, Popovice i Plavna. Odustao je od prvobitne namere da ga odveze u Rim, sakrio ga u duboku klisuru i eto ostavio zadatak mnogima tokom proteklih 1700 godina da reše enigmu i do njega dodju. Pa makar i oni postradali kao i arheolozi iz Engleske i egipatski radnici koji su početkom 20. veka s onakvim egzibicionizmom otvorili grob mladfog faraona Tutankamona i potpuno ga opljačkali.

Share

Knjige, tekstovi, intervjui…