Knjige – magija, mitologija, religija
Telefon: +381 (0)65 216 416 0

Sociolog profesor dr Sergej Flere

Profesor dr Sergej Flere o detaljima, kako se i kada cepala SFR Jugoslavija

TITOVA DRŽAVA NA POKERAŠKOM STOLU FUNKCIONERA

Piše Jasna Jojić
objavljeno u Kompaniji “Novosti”, 2009.

Dok su se vraćali sa dvonedeljne Brionske sednice, januara 1971. funkcioneri CK SKJ su igrali poker u specijalnom vozu i sve vreme su se šalili kako će uskoro biti uvedene granice između republika.

1. Crvenkovski je pričao o granicama, Tripalo je tipovao uvođenje pasoša, a sve je “začinio” Albanac Fadilj Hodža, koji je, kod Šida rekao, da se sada ulazi u njegovu republiku, da zato on komanduje vozom i neće dozvoljavati neozbiljnosti.

2. Krste Crvenkovski, tada sekretar CK SK Makedonije na Brionima se predstavio kao tajni hrvatski saradnik tražeći i ukidanje Saveznog suda

3. Vojvođanski predstavnik Ilija Rajačića, tražio je da pokrajine, u svemu budu izjednačene sa republikama.

4. Kardelja su interesovali samo neživotne teme pa je stvorio OOUR-e, prethodnice kasnijeg višepartizma

Profesor dr Sergej Flere

Profesor dr Sergej Flere

Prošlo je bezmalo dve decenije od kako se raspao Savez komunista, partija koja je jedina, više od 35 godina stolovala bivšom Socijalističkom Federativnom Republikom (SFR) Jugoslavijom, a o tome šta su sve činili njeni funkcioneri, malo se zna. Krvavi rascep Titove države kao da je mnogima zatvorio usta, pa su oni koji žele da otkriju neka od svojih sećanja na to vreme, zaista retki. Jedan od njih, koji je svoja sećanja ispovedio ekskluzivno za “Reviju 92” je dr Sergej Flere, od 1971. do 1991. redovni profesor Pravnog fakulteta katedre za teoriju drzave i prava, a danas profesor sociologije na Univerzitetu u Mariboru.
* Vi na prostorima bivše SFR Jugoslavije i danas imate rejting temeljnog analitičara društvenih pojava. Ipak pre nego što ste se potpuno posvetili nauci bili ste i u politici?

 

– Politikom sam se bavio do 1971. godine. Tada sam primetio da su razlike u mišljenjima funkcionera jedne, Komunističke partije, različite i da se mnogi od njih ne slažu oko budućnosti države, pa sam se na vreme povukao.

* Šta je to što se dešavalo u tom periodu a što vas je navelo na takvu odluku?

– Dešavanja u januaru 1971. godine. Iako je taj period u političkom smislu, spadao u srećnija vremena za sve građane tadašnje Titove Jugoslavije, i činilo se da se može slobodnije govoriti i misliti, ipak se naslućivalo da tako konstituisana država neće dugo trajati.

* Vi ste tada bili na funkciji analitičara Centralnog Komiteta Saveza Komunista Jugoslavije (CK SKJ), i samim tim u kontaktu sa najvišim partijskim i državnim vrhom. Koja su vas signali upozoravala na raspad Federacije?

– Na mestu analitičara CK SKJ proveo sam 23 meseca i mudro sam ga napustio pre nego što će dunuti jaki vetrovi, koji su odneli i jače od mene. Najbolji utisak o tome stekao sam u razgovorima sa Mijalkom Todorovićem Plavim, narodnim herojem, visokim funkcionerom partije i članom Saveta federacije od kako je on osnovan. Tada sam, u njegovoj pratnji, u vreme dok je on bio na mestu predsedavajućeg rukovodioca SKJ, prisustvovao i sednici Koordinacione komisije. Sednica je trajala oko dve nedelje na Brionima. Na njoj su bili predstavnici svih republika, obe pokrajine, Saveza komunista i Jugoslovenske Narodne Armije (JNA). Sve vreme se osećalo da postoji sukob između Hrvatske i Srbije, koji se iskazivao tako što glavni hrvatski pregovarač, Miko Tripalo, nije ni uzeo učešća u radu te sednice. Po mom mišljenju, to je namerno izbegao da bi kasnije mogao da negira usvojene zaključke i rešenja sa te sednice.

* Ko je umesto Mirka Tripala predstavljao Hrvatsku a ko je na Brionima bio u ime Srbije?

– Hrvatsku je predstavljao neki drugorazredni rukovodilac srpske narodnosti a Srbiju Dragoslav Marković, član Predsedništva SFRJ. Koliko se ja sećam nijedan od njih dvojice nije se suprotstavljao novoj ideji da se nadležnosti u važnim sektorima prenesu sa Federacije na republike. Mada o tome, pretpostavljam, mora da postoje stenografske beleške, koje su uvek vođene i redigovane.

* Imali ste utisak da su se oko početka procesa konfederacije Titove Jugoslavije, dve decenije pre njenog rascepa, vodile političke igre?

– Da. I to otvoreno. Sećam se dva primera. Krste Crvenkovski, tada sekretar Centralnog Komiteta Saveza Komunista Makedonije, koji je već u ranim sedamdesetim etiketiran kao liberal i odbačen sa političke scene, tražio je maksimum prenosa nadležnosti na republike i čini mi se, ukidanje Saveznog suda. U neku ruku pojavljivao se kao tajni hrvatski saradnik. To je izazvalo opštu nedoumicu, koju je prekinuo general dr Goce Gučetić, šef pravne Službe JNA, Dubrovčanin, veliki autoritet u oblasti prava, sa objašnjenjem da nema federacije bez Saveznog suda kao najviše državnopravne institucije. Tako je Savezni sud i preživeo ali sa značajno okrnjenim nadležnostima.
– Drugi predmet politički otvorene igre bilo je nastojanje vojvođanskog predstavnika Ilije Rajačića, da pokrajine, Vojvodina, i Kosovo i Metohija, u svemu budu izjednačene sa republikama.

* Da li su i predstavnici Kosova i Metohije tražili ista prava kao Republike?

– Po mom sećanju, u tom pogledu, kosovski predstavnici se nisu ispoljavali. Ideji prisutnih Vojvođana se odmah suprotstavio Draža Marković. On je sada jedini koji moje sećanje može da dopuni ili demantuje. Posebno što je tema o prenosu funkcija sa federacije na republike pokretana na mnogim razgovorima koji su u to vreme obavljani i van Sednice na Brionima i verovatno na drugim sednicama kojima ja nisam prisustvovao čemu ništa ne znam.

* Mnogi tvrde da je na toj sudbonosnoj Brionskoj sednici koja je simbol rasparčavanja Jugoslavije, ključnu ulogu imao i Slovenac, teoretičar jugoslovenskog socijalizma Edvard Kardelj. Kako vi gledate na taj zaključak?

– U mom sećanju je da je Kardelja više interesovalo samoupravljanje i stvaranje OOUR-a. Odnosno organizacija preduzeća. Stalno se pitao kako će ona biti predstavljena u skupštinama.
– Kardelja su jednom rečju interesovali samo takvi, potpuno neživotni, simulirani konstrukti, više nego odnos između republika i pokrajina sa federacijom. Verovatno je znao da će se to prelomiti u neformalnom razgovoru sa Titom.

* U suštini ti amandmani, usvojeni 1971. na Brionima sadržali su sva rešenja koja su kasnije ušla u, kako mnogi tvrdi, konfederativni Ustav iz 1974. godine, na koji su se svi pozivali deceniju i po kasnije, tražeći nezavisnost republika?

– Da. I mislim da su to znali svi učesnici još tog januara 1971. godine. Trebalo je samo sačekati da se stvari organizuju i zakonski definišu, šzto je i učinjeno u Ustavu iz 1974. godine.
– O tom “dobrom predosećaju” govori i epizoda posle završetka tog zasedanja na Brionima. Povratak za veći deo učesnika Sednice organizovan je specijalnim vozom, u dva ili tri vagona, od Pule do Beograda. Tu je bilo vrlo veselo, jelo se i pilo. A na dva kraja vagona funkcioneri SKJ igrali su preferans. Ne sećam se tačno ko su sve bili igrači. Menjali su se. Sećam se međutim partije u kojoj su igrali Mijalko Todorović, profesor pravnog fakulteta Miroslav Pečujlić, Miko Tripalo (koji je mislim ušao u Zagrebu), Fadilj Hodža. Svi su oni preminuli, ali ja snosnim punu odgovornost za ono što govorim.
– Dakle, sve vreme kartanja i u pauzama, oni su se šalili kako će uskoro biti uvedene granice između republika. U tim su izjavama prednjačili Miko Tripalo koji je pominjao i pasošku kontrolu i Pečujlić. Šala je naravno prelazila granice pa je Pečujlić na kraju izjavio da je Tripalo tako neozbiljan, da više neće sa njim da igra preferans. Na kraju je sve “začinio” Fadilj Hodža, tada predstavnik Kosova, koji je, pošto se voz pribiližavao Šidu rekao, da se sada ulazi u njegovu republiku (Srbiju), da će sada on komandovati vozom i neće dozvoljavati neozbiljne šale.
– Sve u svemu, najodgovorniji ljudi tog vremena, koje je prethodilo “hrvatskom proleću” i “maspoka”, kroz šalu su se oslobađali svesti o nestabilnom i provizornom stanju Titove Jugoslavije i potvrđivali da negde duboko u sebi znaju da zajednička država neće opstati.


Ekspoloatacija
Politika pod maskom soc-biznisa

* Novinski tekstovi iz tog vremena, zastupali su u svim republikama stav da je raskol među funkcionerima SKJ zbog ekonomskih reformi. Mnogi analitičari i danas to tvrde. Kakvo je vaše mišljenje?

– Ranih sedamdesetih godina prošlog veka na povšrini je zaista bila velika rasprava, koja se odnosila prvrenstveno na to koliko preduzeća treba da odstupe od modela netržišnog subjekta i prbiliže se tržišnom preduzeću. To pitanje se u to vreme javljalo i kao pitanje mogućnosti da pojedinci formiraju preduzeća.
– Drugo pitanje je tretiralo “raspodelu nadležnosti” između Federacije, republika i pokrajina. Ono se pre svega vezivalo sa hrvatskim pokretom, koji je zagovarao promene, tvrdeći da su one neophodne kako bi se otklonila eksploatacija beogradskih preduzeća i banaka, naročito na području turizma. Ali, sva ta rasprava u javnosti i medijima, u pozadini je bila priprema predstojećeg usvajanja amandmana na Ustav Jugoslavije. Time se bavila Koordinaciona komisija, uže telo Ustavne komisije SFR Jugoslavije. Obema je predsedavao Edvard Kardelj. Višednevna zasedanja su se odvijala na Brionima, tako da je Kardelj mogao odmah da referiše Titu, kad zapne u ćorsokak.

OOUR-i
Prvi korak u višepartijski sistem!

* Raskol Federacije za tadašnje komuniste nije predstavljao strah od raskola njihove partije. Nisu se bojali da će izgubiti funkcionerske fotelje?

– Detalj koji može biti relevantan za osvetljavanje tog perioda s aspekta vašeg pitanja, može biti moje sećanje na period pre Kardeljeve predsmrtne nebuloze o pluralizmu “samoupravnih interesa”. To jeste bila jedna napomena koju je dao Mijalko Todorović u neposrednom razgovoru sa monom o daljnoj budućnosti političkog uređenja SFR Jugoslavije.
– Dakle, u vreme kad se govorilo samo o jedinstvu i monolitnosti Saveza komunista, on mi je privatno napomenuo, da će u budućnosti možda postojati organizacije kakve su britanski fabijanski klubovi. I on je, na jedan elegantan način, nalazeći inspiraciju na zapadu, razmišljao o političkom pluralizmu, u okvirima socijalizma, bez utakmice oko vlasti.

* Te fabijanske klubove, čiji su tvorci britanski sociolozi, danas mnogi vide kao ideju opšte globalizacije? Kako su ih tumačili Mijalko Todorović i drugi Jugosloveni – komunisti?

– Kao grupe koje bi okupljale istomišljenike koji različito vide socijalizam. Za ono vreme je to bio veoma liberalističan stav i stav koji nije bio u vodama fikcije, kakav je bio stav pravnika Svetozara Vukmanovića Tempa,(narodni heroj, Titov blizak saradnik) da još za Titovog života moramo učiniti odlučujući korak u ostvarenju socijalizma – odlučivanje o raspodeli dohotka u radnim jedinicama, koje je kasnije Kardelj uveo pod čuvenom skraćenicom OOUR- i

Share

Knjige, tekstovi, intervjui…