Sa piscem Ljiljanom Habjanović Đurović o životu posvećenom književnoj misiji
DUŠA VAN GOGOVIH SUNCOKRETA
Molitva je sastavni deo života i rada, donosi inspiraciju i budi kreativnost
Piše Jasna Jojić
objavljeno u “M.B.”, 2011
– Čaj sipam u čajnik sa motivom devojke koja piše, a preko njenog desnog ramena nagnuo se anđeo koji joj diktira.
– Postim sve postove i svake srede i petka
Ljiljana Habjanović Đurović
Romani Ženski rodoslov, Paunovo pero, Ana Marija me nije volela i Petkana, su već godinama najčitanije knjige u bibliotekama širom Srbije. Sve njih napisala je Ljiljana Habjanović Đurović koja na ovim prostorima istvremeno drži i titulu najtiražnijeg pisca sa više od milion prodatih knjiga. Iako te činjenice mnogi zavidljivci pokušavaju da ospore, Ljiljana ne posustaje. Odoleva još od 1996. kad je napustila novinarstvo i postala književnica, a posebno od 2001. kada je Međunarodni biografski centar u Kembridžu uvrstio u pregled „Ko je ko među piscima i autorima u svetu“, pa potom od 2005. i 2007. kada je proglašena za jednog od sto najuticajnijih književnika u svetu, posmatrano na regionalnom nivou.
* U prethodnih 15 godina uspeli ste da osvojite svet svojom kreativnošću, postali ste institucija, a istovremeno ste ostali i sjajna supruga i uspešna majka. Kako vam to uspeva?
– Dobrom organizacijom i velikom samodisciplinom. Ja živim sa pogledom na sat. Odredila sam šta mi je najvažnije, šta mi je manje važno, a šta mi je nevažno. Za najvažnije, a to su porodica, rad i molitva, uvek imam vremena, makar ga odvojila od sna. Za manje važno, a to su druženja i izlasci, odvajam vreme koje mi pretekne. Za nevažno nikada nemam vremena. A i da ga imam, ne bih ga trošila na ono što mi nije bitno.
* Šta vas inspiriše a šta motiviše da pišete, i, koje vrednosti i stavove svojim knjigama šaljete okruženju?
– Za mene je pisanje unutrašnje moranje. Još dok sam bila sasvim mlada pročitala sa reči Margaret Diras: „Pisaću, ili ću umreti!“ i bila sam uverena da one potpuno i precizno iskazuju ono što osećam. Tako je i danas. Ja sam najsrećnija kad pišem. U mojim knjigama je najbolji deo mene. Živim u skladu sa vrednostima koje ističem svojim knjigama, a želim da one budu ljudima na duhovnu korist, da ih podstiču da se bliže Bogu i da budu bolji. Ako svako od nas učini sebe boljim, onda ćemo svi biti bolji, i svet će postati lepše mesto.
– Junaci i junakinje mojih romana znali su da je uzalud čoveku i da zadobije čitav svet ako duši svojoj naudi. Znale su da duša nije maramica od mletačke čipke koja se prodaje na ulicama i trgovima. I živele su po svom znanju. Na te ličnosti, i na to znanje, ja podsećam u knjigama koje pišem.
* U kojoj od vaših knjiga čitaoci najviše mogu otkriti vas lično? Gde ste koristili svoja direktna životna iskustva i događanja a gde svoja maštanja, nade i strahove?
– U svakoj. Svaka knjiga, čak i kada ne govori o stvarnim događajima iz života pisca, ustvari je autobiografska. Jer, ona je stvorena iz misaonog i emotivnog sveta autora. Iz njegove duše, srca i uma.
* Da bi čovek bio tako kreativan i snažan, mora biti zdrav. Na koji način brinete o zdravlju i da li mislite da biološko zdravlje zavisi od naših psihičkih stanja i intuicije?
– Spadam u one ljude koji uopšte ne brinu o svom zdravlju. Kod lekara idem samo kad baš moram. Promene teško primećujem, a ako ih i primetim, čekam da prođu. Znam da to nije baš pohvalno, ali takva sam.
* Da li se pre opredeljujete za medikamente ili koristite prirodne preparate?
– Poslednjih meseci, od kada sam krenula sa jednom odličnom dijetom, pijem neke preparate: kompleks vitamina Sypradin, kalcijum Ideos, magnezijum i Omega 3 masne kiseline. Lekove izbegavam kad god mogu, čak i glavobolju najčešće lečim na prirodni način – trpim bol i čekam da prođe.
* Brinete li o svojoj ishrani?
– Bilo bi dobro da je briga o ishrani briga o zdravlju, ali kod mene je briga o ishrani ustvari briga da sačuvam svoju novostečenu vitku liniju. Volim mešane salate od kupusa, cvekle, rotkve, celera i šargarepe, ili od više vrsta zelenih salata. Od voća najčešće jedem jabuke i mandarine, i trešnje, maline i lubenicu kad im je sezona. Nemam za to nikakav poseban razlog, prosto, to voće mi se sviđa. Ne volim, i ne jedem, voće i povrće veštački sazrelo kad mu nije vreme. Takođe, važan deo moje ishrane čini riba, i sojino mleko, ali to opet nije zbog zdravlja, već zato što postim sve postove, i još svake srede i petka.
* Smatrate li da neke namernice, napici ili preparati dodatno utiču na vašu psihičku snagu i čine vas kreativnijim u poslu?
– Meni duhovnu snagu, a time i snagu za rad, daje molitva. Molim se svakog jutra i večeri, ponekad i u toku dana. Inače, kafu ne pijem. Pijem zeleni čaj (bez šećera) i kakao (na vodi, i bez šećera). Čaj sipam u čajnik sa motivom devojke koja piše, a preko njenog desnog ramena nagnuo se anđeo koji joj diktira. Pijem ga svakog dana iz druge šolje. Imam šolje sa likovima anđela, svetitelja i Presvete Bogorodice, koje sam donela sa različitih putovanja. I vrlo mi je važno kog dana ću piti iz koje šolje.
– Za doručak upotrebljavam šolju i tanjire sa motivom Van Gogovih suncokreta, koje sam kupila u Van Gogovom muzeju u Amsterdamu. I, kao što sam napisala u romanu Ženski rodoslov, ti suncokreti me raduju kao mala sunca.
* Fizički izgled je važan činilac duhovnog stanja?
– Fizički izgled mi jeste važan činilac duhovnog stanja. Ne volim kada sam debela, jer ta moja prekomerna težina je znak da nisam u stanju da kontrolišem sebe, svoju strast, i toga se stidim. Naravno, volim i da izgledam lepše, a ja izgledam lepše kad sam vitka. To su dva razloga zašto sam se podvrgla jednoj vrlo ozbiljnoj i efikasnoj dijeti. Išla sam u kliniku „Protekal“ kod doktorke Lorene Ilić i za tri meseca uspela sam da izgubim 17 kilograma. Pritom uopšte nisam bila gladna, i sve vreme sam normalno radila. Sada održavam tu težinu. Osećam se bolje u svakom pogledu. Pokretljivija sam. Lako se odlučim da krenem u šetnju. Po kući zujim kao pčelica. Više se sviđam i sebi i svom mužu. I zadovoljna sam što iz dana u dan, živeći na nov način, pobeđujem svoju slabost.
* Imate li neke navike vezane za negu kose, lica i tela i kakav je Vaš odnos prema tim spoljašnjim manifestacijama karaktera?
– Već godinama idem u kozmetički salon „Jasna“ kod Jasne Obradović i u frizerski salon Zlatke Zlatanovske Veljić. Jasna i Zlatka, Marija i Nena koje kod njih rade, brinu o mom licu i kosi. Koristim obične kozmetičke tretmane, nisam radila ni hilurijonsku kiselinu, ni botoks, nisam se ni seckala. Sada imam prirodnu boju kose, farbam samo sede izrastke, i veoma sam zadovoljna svojom frizurom, i svojim izgledom uopšte. Najzad, posle dugo vremena, kada se pogledam u ogledalu, ja vidim odraz sebe kakva sam ustvari, i kažem: Da, ovo jesam ja!
* U časopisima vas znači gledamo bez upliva foto-šop majstora?
– Počela sam da insistiram na tome da ne ulepšavaju moje fotografije. Svaka moja bora ima svoju istoriju. Uz to, imam i čudno iskustvo – u jednom su se časopisu tako zaneli da su mi, sređujući fotografiju mog lica, izbrisali čak i mladež sa desnog obraza.
*Šta savetujete našim čitateljkama da ostanu ili postanu zdravije duhom i telom, da oplemene svoj život?
– Ja ne volim da savetujem druge. Ja otvoreno i pošteno kažem šta ja radim, pa kome se dopadne, i ko zaključi da bi to i za njega bilo dobro, može da ponovi.
* Onda morate otkriti da li ste pišući novi ciklus knjiga iz duhovne literature pronašli neke nove uglove iz kojih sagledavate životno iskustvo uopšte, ženu i odnos polova?
– Čitajući literaturu potrebnu za pisanje ovih knjiga, i pišući ih, ja se neprestano menjam. Duhovno rastem. Postajem bolja. Učim da više volim i da bolje razumem druge ljude.Takođe, saznala sam mnogo o mestu žene u Novom zavetu i njenoj ulozi u hrišćanstvu. I bila sam i dirnuta i ljuta. Dirnuta ljubavlju, brigom i poštovanjem koje je prema ženama pokazao Gospod Isus Hristos, o čemu svedoče mnoga mesta u Svetom pismu, a ljuta što su nam muškarci vekovima oduzimali ono što nam pripada po volji i milosti Sina Božjeg.
– Uvek se oslanjam na veru. Ja bez vere i Boga, bez Svetog Vasilija Ostroškog, bez Svete Petke i Presvete Bogorodice, ne bih ni umela, ni mogla, ni htela da živim.
foto – Hadži-Aleksandar Đurović
PETKANA JE NADVISILA MOJ ŽIVOT
Sa pozicije dobitnice najznačajnijeg društvenog priznanja u Srbiji – Vukove nagrade 2009. godine, dobitnice Zlatnog beočuga 2008; Ordena Svetog Save iz ruku patrijarha Pavla 2007;, priznanja Pravoslavna Rusija 2010; i s pozicije pisca kome je 20 knjiga sa srpskog prevedeno na čak 11 jezika, Ljiljana Habjanović Đurović, za „Magično bilje“ kaže i:
-Svojom najznačajnijom knjigom smatram roman Petkana jer njime započinje moj duhovni ciklus, ali i moj duhovni put. Ta knjiga nadvisuje i moju književnu karijeru i sav moj život. Od septembra 2009. godine radim na novom romanu. To je ponovo roman iz duhovnog ciklusa i govori o jednom istinitom događaju i tri žene koje su menjale istoriju hrišćanstva.
* Mislite li da, s obzirom na brojnost publike, zastupljenost u medijima i stanje čitalačke svesti u Srbiji, književnici mogu biti u nekoj misiji?
– Sve zavisi od toga kakve knjige pisac piše i kome tim knjigama služi – Svetlosti ili Mraku sveta. Dobru ili zlu. Bogu ili Njegovom protivniku. Po iskazima mojih čitalaca, datih meni ili sveštenicima, mnogi su otišli da se krste kada su pročitali neku od knjiga iz mog duhovnog ciklusa. Mnogi su se okrenuli veri. Mnogi su se okrenuli vrlinskom životu. Mnogi su se odrekli poroka. Naravno, sva zasluga za to pripada Bogu i Presvetoj Bogorodici. Meni nikakva.
*Puno putujete i promovišete knjige. Uživate li u kontaktima s čitaocima?
– Mnogo mi znače susreti sa čitaocima. Ja sam svojim čitaocima zahvalana. Oni su me stvorili. Oni su bili uz mene i kad su svi drugi bili protiv mene. Oni određuju moje mesto na nažoj književnoj sceni. Zahvaljujući njima ja znam da je ono što radim potrebno još nekome osim meni. Zbog toga, i direktno, i svojim knjigama, i svojim životom, ja želim čitaocima da poručim samo jedno: da nikada ne zaborave reči apostolske da nas samo ljubav može spasiti. Ljubav koju primamo, ali i ljubav koju dajemo. Jer ljubavlju se i Gospod imenuje. A šta učim od njih? Učim da ništa što je čoveku dato nije mu dato zbog njega, veća da bi podelio sa drugima.
