Knjige – magija, mitologija, religija
Telefon: +381 (0)65 216 416 0

Bankarka Borka Vučić


“Velika majka” srpskog bankartstva, Borka Vučić otkriva sve o famoznoj Beogradskoj banci, Kiparskim filijalama, Telekomu i Slobodanu Miloševiću

VEĆ TRI GODINE SPREMNA DA PRIČA ALI JE NIKO NIŠTA NIJE PITAO

Piše Jasna Jojić
objavljeno u Kompaniji „Novosti“, septembra 2003.

Afera „Telekoma” je samo štit za Vladu Italije jer sakuplja poene za predstojeće izbore, a za Vladu Srbiju jer skreće pažnju sa kritika iz G-17. Kiparska popjular banka Hagu je predala pet sanduka dokumenata iz kojih se vidi da je Beogradska banka uvek bila #čista”, tvrdi Borka Vučić

Borka Vučić

Borka Vučić

*Pojedinci iz NBJ prošlih su godina trošili dnevnice da kontrolišu rad filijale Beogradske banke na Kipar, kuckali su po zidovima zgrade sumnjajući da je tamo zazidan keš. A mnogo ranije kiparske vlasti predale su svu dokumentaciju o spornom kešu Hagu i javna je tajna bila da je keš u vreme sankcija deponovan u Sajprus popular bank

 

*Borka Vučić omražena jer je 1999. otkrila kako je Beobanka nezakonito i selektivno finansirala lične potrebe čelnika iz današnje vlasti.

Punih 40 godina, od kako je 1951. godine diplomirala na Pravnom fakultetu, Borka Vučić (76), bila je bankar cenjen u čitavom svetu. Novinari su se utrkivali da od nje dobiju izjavu, privrednici su je kumili za kredite a političari za medijsku podršku. Iznenada, od 2001., od gospođe koju su u i Vol Stritu nazivali “greit mader”(velika majka),privrednici su se ograđivali, političari novog režima odbijali su njene savete a srpski novinari radije su se opredeljivali da po svaku cenu kaljaju njeno ime nego da od nje zatraže izjavu.
R92: – To Vas nije mnogo dirnulo. U medijskoj izolaciji, Vi ste i dalje uspevali da održite kontakte sa svojim poslovnim partnerima u inostranstvu, sačuvali ste četu prijatelja bez obzira na njihovu političku pripadnost, a izdali ste i knjigu, #Bankarstvo –izbor ili sudbina” – svojevrsnu autobiografiju i biografiju Beogradske banke i tržišnog razvoja Jugoslavije zadnjih pet decenija

BV: – Posle promene vlasti, još u novembru 2000. pokušavala sam da ukažem da je sve što sam ja radila tokom života bilo u interesu, prvo one Titove Jugoslavije a onda i smanjene SRJ i Srbije. Ali to nikoga nije zanimalo. Mlađen Dinkić i Miroljub Labus koje sam želela da posavetujem (zbog pogrešne odluke o gašenju svih srpskih banaka i uvođenju suve globalizacije), nisu me čak ni saslušali na jedinom sastanku koji su mi upriličili. Zacrtali su sebi da sve domaće banke koje su nešto vredele, likvidiraju zarad ostavljanja srpskog tržišta strancima i to su i sproveli. A novinari koji su još u vreme komunizma i režima Slobodana Miloševića, navikli da slušaju samo jednu stranu, nastavili su to da čine i posle promene vlasti, nikada me nisu pozvali da saznaju moje mišljenje iako su me po novinama proganjali raznim optužbama i proglašavali režiserom afera

R92: Iz ovog intervjua koji ste pristali da date za naš list zaključujemo da bi ste, (da su nam mediji i političari bili znatiželjniji, odnosno kooperativniji), Srbima uštedeli i mnogo para i mnogo nerava. Da su želeli da Vas saslušaju Vi biste im još pre tri godine rekli sve o parama koje su iznošene iz Srbije, o tome gde su one uplaćivane, o aferi Telekom i svim ostalim tajnama koje je ministar Vladan Batić tek krajem prošle nedelje uspeo da iskamči od Karle del Ponte?

BV: Predstavnici iz Haga dolazili su kod mene i ja sam im predala celokupnu dokumentaciju i ispričala sve što sam znala. Ali bih i našim novinarima rado rekla sve pojedinosti oko ovih afera koje ste naveli. Pre svega o prodaji Telekoma, jer sam ja direktno bila upućena u nju. Ne samo zato što su pare od prodaje bile uplaćivane preko Beogradske banke čiji sam ja bila direktor već i što su te pare potrošene preko Fonda za razvoj Srbije u kojem sam bila član Upravnog odbora

R92: Za naše čitaoce pristali ste da ekskluzivno kažete sve o tome pa i da nam papirološki dokažete da tih famoznih 1,5 milijardi dolara nisu u Srbiju doputovale u jutenim džakovima PTT, kako su to iz italijanskih novina „Republika” preneli naši mediji?

BV: Baš tako. Ja sam ovih dana ponovo izvela računicu u kojoj se u dinar mogu pronaći 1,5 milijarda maraka dobijene od partnera iz Grčke i Italije. Evo vidite, Italijani su uplatili Beogradskoj banci za kupovinu Telekoma 529 miliona tadašnjih nemačkih maraka a Grci još 683 miliona. To je ukupno 1,213 milijarda maraka. Preko Narodne banke Jugoslavije (NBJ), putem akreditiva preneto je još 323 miliona što ukupno čini celu sumu koja je dobijena za privatizaciju većinskog dela Telekoma – 1,536 milijarda maraka

R92: Ništa nije bilo sporno?

BV: Ne. U smislu tadašnjih propisa, privatizaciju je odobrila Vlada Srbije i to na predlog koji joj je uputio domaći partner PTT. Ugovor o prodaji sastavila je komisija Vlade a postoji i vrlo precizna dokumentacija o uplatama na naše račune kao i šta je bilo sa tim sredstvima. Ona su po zvaničnom kursu prodata NBJ i onda je sve otišlo na kreditiranje. Odluku o trošenju tih para doneo je Fond za razvoj Srbije kojim je predsedavao (kao što je to običaj) tadašnji predsednik Vlade Mirko Marjanović. Fond je imao petnaestak članova. Jedan od njih bila sam i ja i odgovorno tvrdim da je najveći deo para uplaćen u srpske fondove ispražnjene tokom dugotrajnih sankcija, u Penzijsko-invalidski fond i u Fond za zdravstvo. Ostatkom su kreditirana Agencija za puteve i razna preduzeća. Nije bilo nikakvih provizija u dodeli kredita. Pa u upravnom odboru Fonda za razvoj bilo je i ljudi iz Srpske radikalne stranke a oni su do dinara uvek sve kontrolisali

R92: Ali ovih dana inostrani listovi su puni podataka o jednoj drugoj proviziji, radi se o tri odsto od sume za koju je prodat većinski deo Telekoma?

BV: Da, to je ogromna suma i nju je svakako neko uzeo. Zbog toga je svojevremeno negodovao i sam Slobodan Milošević. Taj podatak on je saznao od Milana Beka koji je ispred Vlade Srbije vodio privatizaciju. Kada je Beko rekao Miloševiću kolika je provizija ovaj ga je pitao da li je to bilo neophodno, a Beko je odgovorio da to uobičajen procenat za takve transakcije u Evropi, ali da Srbija ništa nije izgubila jer je proviziju dao Italijanski partner

R92: Da li se znalo ko je provizuju uzeo?

BV: Ja nisam to znala a mislim da nije ni Milošević. Ali nije isključeno da su kajmak pokupili i naši ljudi jer Milošević je zadnjih godina svoje vladavine bio okružen i osobama koje zaista vole pare.

R92: Ipak je i Beogradska banka imala koristi od prodaje Telekoma?

BV: Naravno, na osnovu tih velikih sredstava od prodaje Telekoma, koja su se slila na račun, Beogradskoj banci ponovo je porastao ugled u svetu i mi smo već nakon desetak dana dobili kredit od 50 miliona dolara koji je odobrio konzorcijum banaka predvođen #Australia end Nju Zeland Benk”, sa sedištem u Londonu

R92: Italijanski list „Republika” nedavno je tvrdio da poseduje snimake razgovora dvojice Srba koji pominju da ste Vi sve sredili da se pare od provizije po nekom drugom osnovu, bezbedno operu? U tom razgovoru pominjali su Vas kao „babu koja je Slobina škola, ista porodica”

BV: Odgovorno tvrdim da su sve to političke manipulacije – Italijanske Vlade zbog predstojećih izbora a naše zbog pritisaka iz G 17. Da je istina već bih davno bila optužena po tom osnovu. Uostalom krajem prošle nedelje došla su dva italijanska novinara kod mene, izvinila se i zamolili su me da im ja iznesem podatke. Rado sam im dala intervju koji su odmah iza toga preuzeli i listovi u Londonu i Njujorku.

R92: Slično priči oTelekomu, novinari i političari ignorisali su Vas kao pouzdan izvor podataka o parama koje su za vreme sankcija iznošene na Kipar?

BV: Tačno. A ja sam sve vreme bila spremna da je ispričam baš kao što sam to učinila na molbu Haga još pre dve godine. Radi se o tome da je Beogradska banka još u vreme Titovog režima, početkom 80-tih, bila jedna od najačih banaka na svetu. Naše firme posebno građevinske, dobile su mnoge poslove u zemljama Bliskog i Dalekog istoka. Obogaćeni prodajom nafte, u Emiratima, u Kuvajtu, Libiji, Bejrutu,…naši giganti poput Energoprojekta, Rada, PIM-a, otvarali su velika gradilišta. Za primanje avansa i kupovinu repromaterjala koristili su inostrane banke i mi u Beogradskoj banci pomislili smo da nema smisla što se parama domaćih firmi uvećava fond i platni promet stranaca kada naša zemlja može imati korist od toga. Tako smo došli na ideju da otvaramo filijale. Ubrzo smo Beogradsku banku imali u Nemačkoj, Engleskoj i na Kipru

R92: Ta na Kipru bila je najprodornija?

BV: Da, Kipar je u to doba bio u ekspanziji, otvoren kao of šor zona. Ja sam konstituisala banku uz pomoć kiparske Vlade. Oni vole Srbe i pomagali su nam. Banku je lično pustio u rad tadašnji predsednik države Kipar. A evo, i ovde se na slici vidi, jedan od savetnika bio je I Papadopulos, sadašnji predsednik Kipra

R92: Tu Banku ste Vi osnovali 1988. i vodili je sve do penzionisanja 1997?

BV: I za sve to vreme, kao i kasnije, znala sam sve o poslovima koji su preko nje rađeni. Filijalu na Kipru odmah smo kompjuterizovali i za sat vremena mogli smo imati celokupan godišnji izveštaj rada..

R92: I da li je u nekom od tih izveštaja bilo sumnjivih para koje su podanici i saradnici Miloševića iznosili iz opljačkane Srbije i stavljali na svoje račune?

BV: Da je Slobodan Milošević tako nešto radio ja bih pomislila da sam se strašno prevarila pošto sam u njemu oduvek videla sjajnog bankara. Ako je takve stvari i činio, on sam ili neko drugi u njegovo ime, to sigurno nije rađeno preko bankarskih računa. Posebno ne preko Kipra i ne u vreme sankcija. Jer iako je Kipar bio poslednja zemlja koja je prema Srbiji uvela sankcije, Kiprani su nam 1997. uveli moritoring – kontrolu rada naše banke je bukvalno svakodnevno kontrolisao tim iz Centralne banke Kipra
Ali oni nam nikada nisu blokirali sredstva kao što su to uradili u Zapadnoj Evropi i posebno u Americi, (Amerikanci nam ni do danas nisu odblokirali pare)

R92: A trezor? Govori se da su pare otete od srpske privrede raznim mahinacijama prenošene na Kipar u kešu?

BV: To je tačno, ali one nisu završavale u trezoru Beogradske banke. Kiprani su nam pomagali u vreme sankcija i slobodno se može reći da je Srbija sankcije preživela zahvaljujući njihovoj svestranoj pomoći. Ne samo zato što su slali pomoć, (66 aviona je doletelo iz Larnake noseći pomoć Srbiji). Pomagali su nam i da kupimo i prodamo robu koja nam je trebala, odnosno koju smo proizveli. Naše velike firme, poput RTB Bor, Sartida i drugih, na Kipru su imali svoje firme i poslovali su preko njih. Beogradska banka nije imala nikakva saznanja o tim poslovima. A taj keš o kome se govori, u zapakovanim paketima, zaista je donošen na Kipar. Ali te pare uvek su imale propratnu dokumentaciju, zavodila se na našoj i na kiparskoj granici a keš su obavezno pratili iz državnog obezbeđenja Kipra, takozvana Grup for. Po mojim saznanjima najviše tih para bilo je iz sredstava koje je plenila i zarađivala Savezna uprava carine. I one su uplaćivane na račun #Sajprus popular bank”. Sve što je Srbija kupovala skidalo se sa tog računa i uplaćivalo na račun firme koja nam je neophodne stvari prodavala

R92: Pošto ste sve to znali, kako ste reagovali na činjenicu da su predstavnici nove vlasti u Srbiji potrošili silne pare za dnevnice šaljući političare i policijske inspektore da proveravaju rad Beogradske banke na Kipru?

BV: Bilo mi je smešno. Mogli su da me pitaju i ja bih im rekla gde da traže. Uostalom, Kiparska #Popular bank”, gde je keš iz Srbije polagan na račun, ionako je Hagu predala pet krcatih sanduka dokumentacije. A pojedinci iz NBJ odlazili su na Kipar i, verovali ili ne, kuckali u zidove naših objekata jer su bili uvereni da smo mi keš zazdidavali.

R92: „Revija 92” nedavno je objavila sličnu izjavu o tom famoznom kešu, koju je Mihalj Kertes dao istražnim oerganima u Hagu i pred našim sudom. On je potvrdio da je novac carine I sam iznosio iz Srbije na Kipar ali da je to činio usput, pošto je želeo da poseti Vašeg bolesnog muža.

BV: Kertes, mi smo ga zvali Braca, zaista nas je više puta posećivao na Kipru. Moj pokojni muž Steva bio je nekadašnji direktor Uprave carine i oni su bili kolege. Steva je često komentarisao kako Kertes troši državne pare, poklanja ih kao da su njegove, ali Braca nije loš čovek.

R92: Kertes je u izjavi istražnom sudiji priznao da je po nalogu Slobodana Miloševića, više puta preko odreenih ljudi davao keš iz kase Carine koji se odnosio na Kipar. Priznao je da je pare jednom i sam nosio a da se ukupno radi o sumi od 38 miliona maraka

BV: Ja nisam bila upoznata sa tim ali sam načula da je nešto para preko računa u Kiparskoj banci otišlo nekom Jevrejinu koji je za potrebe naše policije, za Srbiju i Kosovo, isporučivao džipove.

R92: Da li su te pare iz Carine trošene za naoružavanje Srba u bivšim republikama SFRJ?

BV: To mi nije poznato.

R92: Po uveravanjima koja je #Revija 92” dobila od inostranih eksperata, Vi ste u celom svetu, u krugovima bankara, i danas izuzetno cenjeni. Zašto su Vas još u vremenu vlasti Slobodana Miloševića proglasili #prepredenom vešticom”?

BV: Mislim da je glavni razlog zabluda. Mnogi misle da sam ja bila inicijator ujedinjenje svih banaka 1999. godine. To naravno nije bilo tačno. Ja sam bila protiv toga jer spajanje sa gubitašima to nije odgovaralo Beogradskoj banci koja je odlično poslovala i bila likvidna. Ali morala sam da pristanem na taj plan jer je to tada zaista bio nacionalni interes. Većina banaka u Srbiji bile su nelikvidne, bilo je teško isplaćivati penzije i plate, zemlja je bila bombardovana. Zato sam na kraju podržala ideju tadašnjeg guvrnera Dušana Vlatkovića da se 21 srpska banka stavi pod istu kapu, među njima Eksim banka, Invest banka, Beobanka i Beogradska banka.

R92: Zbog podrške koju ste dali Vlatkoviću na Vas su se strašno naljutili i neki od ljudi koji su sada na vlasti?

BV: To je istina koja će iznenaditi mnoge Vaše čitaoce. Radi se o Beobanci i njenom tadašnjem predsedniku Zlatanu Peručiću. On se žestoko suprotstvaljao da Beobanka uđe u taj konzorcijum jer nije želeo da obelodani dokumentaciju. Kada je na kraju otpušten, uvidom u papirologiju videli smo da je on odobrio niz sumnjivih kredita mnogima iz tadašnjih opozicionih a sadašnjih vladajućih krugova. Radi se o najkrupnijim imenima u sadašnjoj vlasti, poput Dušana Mihajlovića, Vladana Batića, Zorana Djindića.

R92: Ali ta želja za osvetom sigurno nije razlog što su Vaša i ostale banke odmah po promeni vlasti likvidirane?

BV: Naravno da nije. U pitanju je jedna drugačija bankarska svest koja se više podvrgava politici globalizacije nego politici nacionalnog razvoja. Meni je žao zbog toga jer smatram da je trebalo ostaviti bar dve zdrave srpske banke koje bi sigurno oporavile privredu i stvorile zdravu ekonomiju. Jer činjenica je da mi sada nemamo mnogo kredita i da smo na donacijama

R92: Ranije je bilo drugačije?

BV: Da, posebno u periodu 80-tih kada je ojačala Beogradska banka. Tada je za njenog predsednika postavljen Slobodan Milošević. On je bio mlad, poletan, pomalo svojeglav ali bi na kraju ipak saslušao savet eksperata. Tako je uspeo da svuda po svetu stvori dobre kontakte i da za razvoj tadašnje Jugoslavije ostvari desetak ogromnih kredita u vrednosti više milijardi dolara. Dok je on bio predsednik dobijeno je 350 miliona dolara za auto put Bratstvo-jedinstvo, Bengof Amerika odobrila je 250 miliona dolara za obnovu flote JAT-a, kredite su dobili i smedervska Železara, Zorka Šabac, HIP Pančevo…

R92: A kamate na te kredite. Nisu li one prezadužile zemlju?

BV: Ne, one su bile tržišne. I sada je lako proveriti tvrdnju da one nisu bile namet našoj privredi.

R92: Da li je to razlog što Miloševićeva toliko cenite?

BV: Njegova poslovna sposobnost je zaista bila ogromna. Na mesto predsednika Beogradske banke 1972. nije došao ni kao uspešan političar ni kao pulen porodice Mire Marković. Bio je uspešan privrednik u Tehnogasu. Trebalo je da vidite kako je sam i brzo, samo uz pomoć par knjižica ovladao engleskim jezikom. Šalila sam se da smo ga iškolovali na Kembridžu, a on je tako sjajno držao govore pred Svetskom bankom i u po Evropi, da su mnogi u to poverovali. U stvari Milošević u inostranstvu nikada nije boravio duže od sedam dana. Ali znao je kako da osvoji poverenje bankara i privrednika, i u inostranstvu i u bivšim republikama, – da nam daju kredite i prihvate poslove. I kako da utiče na direktore naših firmi da te kredite redovno vraćaju

R92: A njegov angažman u politici?

BV: I tu bi imao uspeha da se nije okružio ljudima koji su ga pogrešno savetovali. Trebalo je da ima sluha i za drugačija mišljenja. To se može uvideti i po odnosu inostranih političara. Oni su ga dugi niz godina cenili, a onda posle Dejtonskog sporazuma kada su ojačale paralelne levičarske snage u Srbiji i počele da utiču na politiku, sve je pošlo nizbrdo

R92: Na koje ljude i snage mislite kada to kažete?

BV: Na mnoge iz njegovog SPS tima ali još više na one iz JUL-a. Mislim i da uticaj njegove supruge Mire Marković nije bio povoljan.

R92: Da li ste se i privatno družili sa porodicom Slobodana Miloševića?

BV: Ne. On mi je više puta pomogao kada je moj sin Bojan oboleo od raka i posle višegodišnjeg neuspelog lečenja umro u 26. godini života. A u mojoj je kući bio kada mi je muž umro. Ja kod njih nisam odlazila

R92: Verujemo da je ova Vaša ispovest istinita, jer da ste bili takav „zmaj mahinacija” verovatno biste već bili optuženi. Šta je onda razlog zablude da iza svih marifetluka Slobodana Miloševića stoji Vaša bankarska mudrost?

BV: Ja potičem iz vrlo stare porodice u kojoj je poslovnost tradicija. I sama sam se borila da savesno i uspešno radim svoj posao. U svojoj knjizi #Bankarstvo izbor ili sudbina” napisala sam nekoliko saveta za dobar biznis. Jedan od njih je : #Pregovaranje je surova igra ali nikada ne dozvolite da bude prljava. U prljavoj igri svi gube kad – tad”. Moja knjiga je već doživela drugo izdanje, prevedena je i na englerski. Ne bih to napisala i promovisala javno da postoji ijedna mogućnost da se bilo kakve prljavštine otkriju u poslovima koje sam ja radila. Jedino mi se može nakačiti da sam za Srbiju i Beogradsku banku želela prosperitet. Sumnjivih i štetnih poslova nije bilo. Videlo se to i u izveštaju stalnih inspekcijskih kontrola koje mi je krajem 2000. slao Mirko Marjanović, i u pregledu dokumentacije Beogradske banke koje je posle stečaja od 2001. radila Agencija za sanaciju banaka. Ali i u poverenju koje su mi pružili akcionari kada je Mlađan Dinkić hteo da me smeni sa mesta predsednika.

R92: Sve ste to napisali u Vašoj knjizi. Opisali ste i borbu koju ste kao žena koja je karijeru stvarala na Balkanu, morali da vodite da biste prodrli u sam vrh svetskog bankarstva

BV: O tome svedoče i mnogobrojne povelje i zahvalnice koje sam dobijala i evo i danas ih čuvam po čitavoj kući

R92: Ali ima još mnogo toga što ste tokom života i karijere doživeli a još nikome niste rekli. Nagovestili ste nam međutim da to neće ostati večna tajna. Koje je to iznenađenje?

BV: Pišem još dve knjige. Prva su anegdote iz bankarstva gde oživljam uspomene iz kontakta sa veličinama kakav je primera radi Rokfeler. A druga je ozbiljna i predstavlja stručnu ocenu procesa tranzicije. U njoj će biti obuhvaćeni svi efekti uticaja zapadnjačkog ekonomskog sistema i uticaj inostranog kapitala na razvojne programe kod nas od 1957. do danas.

R92: I one će biti iskrene i smele kao ova koja se već čita. Ničega što ste uradili se nećete odreći?

BV: To je moje životno geslo. I u svojoj sam knjizi napisala da je večno pitanje šta je starije, naš izbor ili naša sudbina. Odgovor se razlikuje od čoveka do čoveka.. Samo kada je u pitanju čovek koji se bori, preovladava njegov lični izbor. I onda, kako je i Volter rekao, svako shvati da je uspeh isključivo dete smelosti.

Zaveštanje
Fond za poljoprivrednika

Borka Vučić je danas sama, ali se ne izoluje od društvenog života. Svoj kapital je još 1999. udružila sa inteligencijom i velikim biznismenima u našoj dijaspori, i uz pomoć Ministarstva poljoprivrede osnovala je Fond za doškolovavanje mladih poljoprivrednika. Korisnici Fonda uče da rade na komjuteru a imaju i praksu u inostranstvu, kako da od poljoprivrede naprave unosan biznis zdravom hranom. Borka Vučić kaže da joj je želja da se mladi u Srbiji ne sele iz sela u grad već da postanu vodeća snaga društva.

Share

Knjige, tekstovi, intervjui…