GRANICA IZMEĐU SEKSA I MAGIJE
Piše Jasna Jojić, objavljeno u Kompaniji „Novosti“,2007.
Danas se na fetišizam gleda blagonaklono jer kažu da je on prisutan u psihi svakoga. Patološki, mnogo bolniji osećaj da se poseduje fetiš radi seksualnog zadovoljenja, izrazito je međutim, muška seksualna anomalija i graniči se sa potisnutim sadizmom.
fetiš
Fetišizam je nastao kada i čovek. Ali dok je ranije podrazumevao magijsko-religijsko verovanje da materijalni predmeti ili živa bića, fetiši (u prevodu idoli), imaju natprirodne moći i da ih čovek, obožavanjem može pridobiti da “rade za njega”, danas se pod tim terminom podrazumeva nešto sasvim drugo. U poimanju ljudi reč fetišizam se sada veže isključivo za seks. I, naučnici još samo raspravljaju da li je to devijacija, odnosno poremaćaj ili potpuno prirodna potreba.
Većina se uglavnom složila da fetišizam u polnim odnosima mogu nazvati blagom perverzijom, i definisati ga kao uživanja u gledanju ili posedovanju delova odeće ili stvari koju je posedovala privlačna osoba suprotnog pola. Takav se predmet dakle obožava poput fetiša i sa njegovom upotrebom postiže se vrhunac seksualnog zadovoljstva.
Na sajtu Svetske zdravstvene organizacije, o istoriji seksualnog fetišizma, kaže se da je taj fenomen seksualne kulture po prvi put naučno opisan krajem 19. veka. Psiholozi termin koriste od 1887. kada je Alfred Binet zaključio da je to seksualna zadivljenost neživim, uglavnom odevnim predmetima, ili obućom. Tada je već fetišizam smatran patološkim poremećajem, a 1912. Ričard von Kraft-Ebing proširuje termin i na obožavanje delova tela.
tange
Kraft-Ebing tu pojavu opisuje kao poremećaj koji se ogleda u tome da čovek doživljava naročito intenzivno polno uzbuđenje prilikom gledanja, dodirivanja i ljubljenja genitalnih organa svog partnera, i jedino na taj način može da doživi pravo seksualno zadovoljstvo.
On je navodio muškarace, svoje pacijente, koji u polnom odnosu traže samo takav kontakt sa ženom, a pravi seks ih uopšte ne privlači. U fetišizam genitalija on ubraja i ekstremni slučaj neke francuske dame iz 16. veka koja je polni ud svog pokojnog muža sačuvala u pozlaćenoj kutiji i uvek ga nosila uz sebe poput neke amajlije.
Danas se međutim taj fetišizma genitalija omasovcio jer je kult falusa koji se ranije eksponirao kod mnogih primitivnih naroda, sada oživeo na velikom broju festivala i manifestacija posvećenih seksu.
Ovo novo shvatanje, gde se fetišizam malte ne prihvata kao potreba svakog pojedinca da poseduje neku stvar osobe koju voli ili ga seksualno jako privlači, sve je rasprostranjenije. To se može pripisati i Haveloku Elisu, seksualnom psihologu, koji je izneo revolucionarnu ideju da se već od najranijeg detinjstva pojavljuju erotski osećaji i da je prvo iskustvo s vlastitim telom ono koje određuje detetovu seksualnu
orijentaciju. Njegova teorija o erotskim simbolima prema kojoj seksualne neobičnosti simbolički zamenjuju seksualni odnos, i njegova razmišljanja o erotskim mislima kod dece, postavila su temelje za kasnije psihoanalize Sigmunda Frojda.
fetiš
Frojd je 1927. objavio kako je fetišizam posledica psihološke traume. Primera radi, kaže on, kada dečak spozna da njegova majka nema penis poput njega, to u njegovim očima predstavlja traumatsko iskustvo. Kako bi ga prevladao, on pronalazi fetiš koji treba da mu nadoknadi nepostojeću genitaliju majke, poput
veša s' kojima će se zadovoljavati.
Ovakvo razumevanje vremenom je postalo još tolerantnije. Sredinom 20. veka seksualna revolucija koja je preplavila svet iz Amerike, priznale su slobodu čoveka da mašta. Danas se zato fetišizam često obeležava kao vrsta parafilije, stanja kada seksualno uzbuđenje i zadovoljstvo osobe zavise od fantazije. Dakle fetišizam se u knjigama naučnika sve više udaljava od
bolesti i širi se u normalnu pojavu.
Tako psihoanalitičari ovaj termin koriste i za pojavu u polnom životu kada neko pridaje naročitu vrednost pojedinoj fizičkoj ili psihičkoj osobini voljene osobe, pa onda baš ta osobina voljene osobe izaziva seksualno uzbuđenje zaljubljenog čoveka. “Muškarce u spoljašnosti neke žene i inače posebno zanimaju bar neki delovi njenog izgleda. On može biti dakle zaljubljen u njenu kosu, oči, grudi, noge, guzu. I kod mnogih žena sve se češće susreće oduševljenje pojedinim fizičkim ili psihičkim osobinama muškarca, kao što su guza, nabildovani mišići, ili inteligencija, preduzimljivost, društvenost i slično. Dakle teško je odvojiti to parcijalno osećanje od onog konzervativnog 'priznanja', gde se navodno čovek u normalnom polnom životu, uvek zanima za čitavu ličnost i figuru suprotnog pola”, objašnjavaju psiholozi.
“Fetišizam u polnom životu postaje patološka pojava”, dodaju oni, “kada je nekome za polno uzbuđenje i zadovoljenje dovoljan samo određeni deo tela osobe drugog pola. Ili mu je pak dovoljan samo deo njene odeće ili neki drugi predmet koji joj pripada. Tako, muški fetišisti često skupljaju ženske pletenice, čarape, cipele, maramice, brushaltere ili gaćice. Gledanjem, milovanjem i ljubljenjem tih stvari seksualno se uzbuđuju sve do orgazma ili masturbiraju da bi doživeli vrhunac”.
Fetišista je i onaj muškarac koji, doduše stupa u polni odnos sa ženom, ali je sposoban za snošaj samo uz uslov da je prisutan i njegov fetiš. To može biti čak i određeni miris ženskog tela. “Tako ima muškaraca koji u prisnom dodiru sa ženom mogu ispoljiti svoju polnu moć samo ako se ona izrazito oseća na znoj. Drugima je opet fetiš velika ženska guza ili naročito velike i opuštene grudi. Događa se da muškarac oseti snažnu polnu želju i za inače ružnom, starom i sasvim neprivlačnom ženom ako poseduje takvo fizičko svojstvo. Neke muškarce privlače izrazito dlakave žene ili mogu u odnosu sa ženom biti potentni samo kad ova ima na sebi određenu odeću. Ima muškaraca kojima su svila ili krzno na ženi uslov potencije, a ponekad je to i određeni nakit”.
Patološki fetišizam je nešto drugo, mnogo je bolniji za onoga ko ga trpi i izrazito je muška seksualna anomalija. Fetišisti su ponekad psihički poremećeni ljudi koji nose u sebi strah i nesigurnost u odnosu prema ženama, najčešće se zadovoljavaju pomoću masturbacije, a u seksualnoj aktivnosti ponekad pokazuju sadističke crte. Tako neki od njih sa strašću razaraju svoj fetiš kao da to čine ženi kojoj fetiš pripada.
Antrfile
Idoli
Top 10
Sam pojam fetišizma, danas je toliko širok i uključuje bezbroj mogućih predmeta obožavanja, pa je psiholozima teško da povuku crtu između toga što je prihvatljivo, a što ne. U nekim
se slučajevima fetišizam čak koristi kao pojam za nešto što predstavlja nacionalni ideal lepote. Primera radi u Kini su to mala stopala kod žena, u Africi ogromna, opuštena donja usta, na zapadu su to velike grudi a kod Arapa pali već samo svetla put.
Isto je i kada se radi o idealizovanju odeće, obuće ili nakita voljene osobe. Mnogi nose lančić svog partnera na svojim grudima zamišljajući da je on tako pored njih. Nije strašno ni što neke žene seksualno uzbuđuje da nose mušku pidžamu ili planinarske čizme. Ili što momci teraju svoje devojke da obuku kratku belu suknjicu i košulju koja ih podseća na odeću medicinskih sestara.
Vrlo je rasprostranjen i fetišizam nogu i cipela. On se ispoljava kod muškaraca koji najjače polno uzbuđenje dožive kada ugledaju lepe ženske noge. Tada osete potrebu da ih miluju i ljube i to im je čak često dovoljno za orgazam. Ponekad mu žensku nogu mogu nadoknaditi i samo ženska cipela ili čizma koju fetišista takođe miluje, ljubi, udiše njen miris i mastrubira u nju. Fetišisti cipela imaju ponekad kod kuće čitavu zbirku ženske obuće, koja im služi za polno zadovoljavanje. Psiholozi kažu da je taj fetišizam izraz skrivenog mazohizma: “Noga i cipela odavno su ne samo seksualni simbol, već su i simbol vlasti nad nekim”.
U svakom slučaju psiholozi su na osnovu raznih anketiranja napravili top listu najčešćih fetiša koja izgleda ovako:
1. gaćice
2. cipele s' visokim potpeticama
3. kožne suknje i korseti
4. čipkasti korseti
5. brushalteri
6. uniforme medicinskih sestara, odnosno vojne
7. lančići, pre svega s' medaljonima u kojima je slika
8. pramenovi kose
9. polne dlačice
10.parfemi
Antrfile
Bizarno
Sadizam ili narcisoidnostJedino u fetišizmu o čemu psiholozi još uvek razmišljaju kao o bolesti psihe je želja pojedinih da se seksualno zadovoljavaju isključivo s osobama koje imaju neki fizički nedostatak : “Pojava da se neki ljudi naročito polno uzbuđuju u prisustvu telesno nakaznih, invalidnih ili upadljivo ružnih osoba suprotnog pola jeste problem zbog kojeg se treba obratiti psihoanalitičaru jer se iza takve potrebe može skriti sadistički poriv”, kažu naučnici i dodaju da istorija pamti takve primere: “Poznato je da je francuski filozof Dekart (1596-1650) i pesnik Šarl Bodler (1821-1867) birali samo razroke žene. Ima muškaraca koji osećaju naročitu privlačnost prema hromim ženama. Rasprostranjeno je narodno verovanje da hrome devojke raspolažu naročito jakom čulnošću. Takvo je verovanje posledica pogrešne pretpostavke da osoba koja šepa neprestano trlja svoje genitalne organe, pa je uvek polno uzbuđena. Francuski kralj Luj XIV (1638-1715) takođe je imao šepavu ljubavnicu. Ima muškaraca koji se zaljubljuju samo u grbave žene. Oni nalaze poseban užitak u tome da takva žena mora pre snošaja podesiti ležaj na naročit način kako bi se mogla telesno opustiti. Psihoanaliza tumači fetišizam nakaznosti erotskim doživljajima u detinjstvu koji su vezani za osobu s nekom telesnom manom”.
Ima međutim i drugih mišljenja. Sklonost prema osobama suprotnog pola s nekim telesnim nedostatkom može se protumačiti kao želja da se bude samilostan i očekivanje zahvalnosti zbog te osobine, što ukazuje na narcisoidnost.
Treći zagovaraju tezu da je ova vrsta fetišizma, idealizovanja ljudskih mana, pojava kod nesigurnih, iskompleksiranih, jer im odnos s ugroženom osobom osigurava nadmoć. Oni očekuju da će im partner biti zahvalan već za to što je s' njim uopšte neko intiman.
Antrfile
Mirisi
Znoj i urin “jači” od parfema
Fetišizam koji se odnosi na pojedine telesne mirise, bilo voljene osobe, bilo uopšte predstavnika suprotnog pola je vrlo čest danas, kažu psiholozi. Ima muškaraca kod kojih samo određeni miris može izazvati najjače polno uzbuđenje koje završava orgazmom. Pesnik Bodler tvrdio je da je uživanje u pojedinim telesnim mirisima treći i najviši stepen polnog uživanja. Fetišizam mirisa može se odnositi na miris partnerovog znoja, naročito u pazušnim jamama. Ponekad se odnosi i na miris telesnih otpadaka. Ima fetišista mirisa koji se naročito polno uzbuđuju kad osete miris određenog parfema. Ponekad se fetišizam mirisa javlja i kod žena. Tako je poznat slučaj neke mlade žene, koja je najradije masturbirala držeći pod nosom posudu s muškom mokraćom. Kad je prolazila pored javnih nužnika, osetila bi jako polno uzbuđenje i teško je odolevala nagonu da odmah pristupi masturbaciji. To joj je pružalo mnogo veće zadovoljstvo nego polni odnos.
