Piše Nenad Mijić
Zakoni Srbije ograničavaju slobodu verovanja a ministri se ulizuju crkvi. Kao reakcija na to naučno-popularne knjige o mitovima, magiji i religiji postaju hitovi.
Da bi dobili stipendiju s linka Ministarstva dijaspore talenti iz Srbije moraju imati potvrdu Sinoda da se redovno ispovedaju
Kremanska proročanstva ne bi preživela vekove da ih nisu zabranjivali vladari – od cara Lazara preko Miloša Obilića do Josipa Broza
Novinarka Jasna Jojić, koja je decenijama, kroz tekstove u “Večernjim novostima”, “Reviji 92” i “Svedoku”, vodila borbu protiv društvenih nepravdi, organizovanog kriminala, primitivizama i društvenih predrasuda, poslednjih godina u žiži je javnosti i kao pisac najtiražnijih knjiga o verovanjima i običajima naroda sa prostora Balkana i Evrope. Njene knjige, «Vlaška magija», «Magija biljaka», «Magijski kalendar za srećne dane»,… dostupne su svima jer se prodaju po kioscima i megamarketima. One, očigledno je, golicaju znatiželju mnogih – kupuju ih i penzioneri i mladi, pominju se uz Jasnino ime na više od 50.000 internet strana, o njima se pričalo na «Dvoru» TV Pinka, a citiraju ih u svojim radovima i studenti i doktoranti na beogradskim i inostranim fakultetima…
* Čini se da je prenošenje tih znanja iz mitologije, religija i antropologije neka tvoja misija?
– Trudim se da kroz knjige koje pišem, jednostavnim i zanimljivim jezikom prenesem i iskustva običnih ljudi i saznanja koja se kriju u, teže razumljivim delima filosofa, antropologa, arheologa i etnologa… Ponekad hvatam sebe kako zaključujem da to radim jer sam ubeđena da nijedan čovek ne može u bolju budućnost ako mu nije sve jasno iz prošlosti. A nama u Srbiji, mnogo štošta iz prošlosti nije jasno, ona se ni neistražuje. Zato silno želim da svaka moja knjiga bude udžbenik za široku javnost jer se u školama još od posle Drugog svetskog rata ništa nije promenilo. Uvedena su doduše dva nova predmeta ali se i sada, umesto istorije religije uči veronauka po planu i programu Srpske pravoslavne crkve, a umesto inicijativa civilnog društva predaje se građansko pravo po principu «kako mali Perica zamišlja demokratiju». Posledica takvog stanja je i neobrazovanost zbog koje naša deca zauzimaju tako nisko mesto na PISA testovima.
* Šta konkretno nedostaje opšteobrazovnim programima?
– Mnogo toga. Znam ljude u Srbiji, magistre sa društvenih nauka, koji i dalje tvrde da je Đurđevdan srpska a ne paganska slava, da je 1. maj Praznik rada a ne najveći godišnji praznik skoro svih kultura još iz vremena praistorije, i oduvek se slavio sa Urankom i žrtvenim volom. Mnogi bi se zakleli i da je petokraka simbol koji su smislili komunisti a ne simbol besmrtnosti iz starojevrejske kabale star najmanje 3500 godina, ili, da je krst simbol koji su izmislili hrišćani posle Isusovog raspeća a ne simbol čoveka raširenih ruku koji su kovali od metala Egipćani pre 6000 godina.
* Mislite da zanemarivanje paistorije i istorije u školama ima posledice i na današnji život u Srbiji?
– Da. Zbog ove vrste kulturološke neobaveštenosti, u Srbiji mnogi ne maju takozvanu slobodu duha. Samim tim ne znaju šta su to zaista građanske slobode…Svest mnogih je tako niska da pred državnim činovnicima ili drhtimo ili ih podmićujemo iako oni žive na našoj grbači, uvek iznova verujemo obećanjima političara i ne umemo da prepoznamo pogrešne ili demokratiji nedorasle funkcionere. Za to ima nebrojano primera čak i danas kad smo pred ulaskom u Evropsku Uniju: doskorašnji ministar vera Šijaković mnogo se puta slikao pored pravoslavnih sveštenika i na liturgijama SPC ali ga, bar ja, nijednom nisam videla u poseti nekoj džamiju, ili kako prisustvuje katoličkoj misi, ili u beogradskom hramu Hare Krišne…Prošle nedelje ministar Vuk Jeremić pod slikom razapetog Hrista govorio je o pravoslavlju kao duhovnoj vezi Srbije i Rusije zaboravljajući da duhovna veza ta dva naroda počiva još na drevnoj veri u staroslovenske bogove. Moram da pomenem i činjenicu da na zvaničnom sajtu ministarstva dijaspore stoji link za stipendije našim mladim talentima. Za taj konkurs je neophodno da student, pored diploma i nagrada, obavezno podnese i uverenje da je kršten u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i da ima overenu potvrdu sa potpisom sveštenika da redovno ide na ispoved greha!
– Za ovo stanje krivi su naravno i mediji. Tako se dešava da nas čak i iz redakcija koje smatramo objektivnijim i demokratičnijim, poput TV B92, zasipaju debatama o prevarama lakovernih i sujevernih iako se na prste mogu prebrojati krivične prijave građana zbog toga. Serijalima, poput onog «Paranormalna Srbija» plaše narod sektama iako u Srbiji nije registrovana nijedna. Autori emisija sličnog tipa su jednostavno neobrazovani iz opšte kulture pa ne znaju da su sektaši hrišćani odcepljeni od rimo-katoličke i ortodoksne ili pravoslavne crkve.
*Da li to znači da su ljudi koji se u Srbiji bave politikom, medijima i institucijama nedovoljno obrazovani i neslobodoumni?
– Mnogi su takvi. Ima ih i u vlasti i u opoziciji, čak i među akademicima i naučnicima. Daću samo jedan primer koji sam sa velikim zadovoljstvom iskoristila u svojoj master tezi “Kult žene u mitu, magiji i ranohrišćanskoj religiji”, na Fakultetu političkih nauka. U testovima za upis na državni, Beogradski univerzitet, za prijemni ispit iz opšte kulture možete naći pitanje “da li su Amazonke izmišljene žene ratnice». Pravilan odgovor po tom testu je “da”! iako se iz istorije, još iz vremena Herodota, (znači od pre 2500 godina), zna da su one zaista postojale, a arheolozi su pre 50-tak godina pronašli nekoliko nekropola starih oko 3000 godina i u njima ostatke stotine žena sahranjenih sa lukom i strelom, koje su nekada sigurno imale odsečenu desnu dojku jer im je smetala kod okidanja i ciljanja mete.
– Niz je sličnih primera neobrazovanja i ugrožavanja civilnih prava, među kojima je najviše ugroženo pravo na verovanje.. Primera radi Amerikanci su još svojim prvim ustavom iz 1787. u potpunosti zabranili propovedanje ili eksponiranje bilo koje religije, a verovanje su stavili među najvažnije zagarantovane slobode. Zato Obama, inače musliman, nije uhapsio katoličkog sveštenika koji je nedavno pretio da će javno spaliti Kuran i tako opet isprovocirati islamske teroriste. U Srbiji ni danas, 220 godina kasnije, Ustav ne daje eksplicitno zagarantovanu slobodu veroispovesti. Da ne pominjemo Zakon o verskim zajednicama i druge zakone i propise kojima se država meša u ovu iskonsku ljudsku potrebu.
* Široku javnost i pored tih restrikcija interesuje magija? Sujeverni su?
– Sujeverje, baš kao i religije, i razni duhovni pokreti i crkve, deo su kulture celog sveta u svim periodima civilizacije. Verovanje je, po mom dubokom ubeđenju, oduvek prethodilo razmišljanju. Tako je i danas. Ljudi bi radije da veruju ali im društveni tabui to ne dozvoljavaju uvek. To se može videti i po popularnosti knjiga, filmova i serijala na temu magije i čudotvorstva. Setimo se samo “Hari Potera”, “Gospodara prstenova”, “Čari”,… Razlog za to je jednostavan – verujući u magiju, ljudi u stvari veruju u sebe. U sopstvene mogućnosti da nešto promene.
– Taj trend verovanja, mađijanja, molitve ili stremljenja ka nekim vančulnim saznanjima, u Srbiji je, čini mi se,daleko manji nego u razvijenim evropskim državama ili u Americi. Narod na ovim prostorima često je sklon da zaboravlja tradiciju, povodljiv je za demagogijom i pun je predrasuda. To se vidi iz podataka da se naše društvo skoro uopšte ne bavi ozbiljnije alternativnim metodama lečenja, psihoterapijom, istraživanjima unutrašnjih čovekovih čula…, kako to čine Ruski i Američki eksperti. Ovde farmaceuti ne haju za znanjima naših travara dok Nemci sa svojima prave bum, i u lečenju i u kozmetici…
* Ali, tiraži vaših knjiga pokazuju da je ipak, interesovanje za običaje i magiju veliko?
– To je talas koji se pojavljuje kao posledica nezadovoljstva, usled siromaštva i bespomoćnosti. Ljudi u krizi shvataju da se više ne mogu oslanjati na državu i čekati rešenja od političara, već da moraju verovati sebi. Ta želja da se okrenu svojim sposobnostima podrazumeva neku vrstu rada na samorealizaciji. Uvođenje nekih životnih rituala, svakodnevnih molitva … svega onoga što se u naučnoj literaturi na svim jezicima naziva – magija.
– S druge strane, interesovanje za tradicionalno verovanje i magiju, u Srbiji može biti i inat. Posledica decenijama duge zabrane i društvene osude svakoga ko je poželeo da se bavi svojom duhovnošću, bilo kroz postojeće religije ili nekim drugim metodom. Ljudima je u titoizmu pola veka ispiran mozak i zabranjivano im je da idu u crkvu. Kad su se tokom Slobinog režima napokon domogli oltara, sveštenici su im zabranjivali da gledaju u šolju ili da za savet pitaju astrologa. Taman što su se oslobodili tih nazadnih upozorenja crkve, kvazi intelektualci s titulama magistra i doktora nauka, upozoravali su ih preko medija na opasnost od sekti, a danas im, pimera radi, država preko mnogih institucija, određuje šta je verovanje, šta je sujeverje a šta lakoverje. Navešću samo Pravilnik o radiodifuziji kojim se zabranjuje privatnim TV stanicama da u goste zovu astrologe s obrazloženjem da tom normom država želi da zaštiti javnost od lakovernosti! Ali, isti taj pravilnik dozvoljava objavljivanje dnevnih horoskopa (na primer na teletekstu TV Prva a do nedavno i na TV B92), ili rezultata iz lokalnih kladionica i igara na sreću (na teletekstu TV B92 I RTS), ili oglašavanje «vrućih» telefona… Sve sa to čini sa obrazloženjem «dozvoljeno je kao zabava narodu» ! Neko se, dakle, mora zapitati: kakvi su to dvostruki moralni aršini u Pravilniku RRA i ko je to ko ume da povuče granicu između zabave i lakovernosti? Jer taj simptom obolelog razuma provlači se kroz jož niz pravilnika i državnih uredbi… O praksi ne vredi ni pričati.
* Šta je to što ljude u Srbiji koči da pobede predrasude i da se okrenu činjenicama?
– Moje skromno poznavanje istorije tera me da zaključim kako se ovde vekovima, za lidere uvek probiju oni koji su u duši dogmatičari, a ako to i nije slučaj, lideri se pred dogmatičarima povlače. Prosvetni planovi i programi su tabuizirani na nepotrebnim stručnim detaljima umesto da su informativni. Ljudi se u Srbiji još uvek radije obrazuju na glasinama, pa se tako osuđuje i bilo koja potreba čoveka da bude radoznao, da se zapita ko je on i može li da menja svoju sudbinu. Predosećam, međutim, da dolazi vreme kada će se i kod nas pojaviti emisije poput onih u medijima širom Evrope – abecede o mitologiji, okultnom, hermetizmu, kabali, o reinkarnaciji ili jogi. Sve ono što je zapadni svet savladao još krajem 19. veka kada je antropozofa Rudolfa Štajnera proglasio naučnikom, a Frejzera i Levi Strosa očevima ispravnog rasuđivanja.
– Pre toga, ipak, moramo da se upoznamo sa poreklom onih običaja i verovanja koje smo naučili od predaka i čak mnoga od njih i primenjujemo. Da razjasnimo zašto mrtvima palimo sveće, što idemo na groblje 40 dana od smrti, zašto ne valja sušiti pelene noću, zbog čega povorka na sahrani zastaje na raskrsnici … Eto o tome pišem u svojim knjiga i pozivam se u njima na mnoge, u svetu uvažene, antropologe ali i na knjige doktora Veselina Čajkanovića, Sime Trojanovića, Pavla Sofrića, Tihomira Đorđevića,… I, dok pišem, čekam dan kad će ovi ljudi dobiti svoje trgove i avenije u centru Beograda.
* Da li će se tada promeniti i navika ljudi svoje dileme o urocima i kletvama rešavaju kod raznih, ponekad manipulatorski raspoloženih vidovnjaka?
– Istina je da mnogi ljudi u Srbiji rešenja problema danas traže kod raznih Kleopatra, Zorki ili Romkinja koje gledaju u dlan. Ali verujem da je jednako veliki broj onih koji se sami, ili uz knjige bave samospoznajom. Uče metoda kako se odbraniti od loših vibracija kosmičkih ili gravitacionih zračenja, od energija ljudi iz našeg okruženja, kolega, saputnika u javnom prevozu, članova porodice… Svi oni to rade pokušavajući da veruju sebi jer su valjda ukapirali da su bili lakoverni kad su verovali da će im političari obezbediti bolji i spokojniji život. Ne slažem se sa mišljenjem da su ti ljudi sujeverni, u onom pogrdnom smislu reči sujeverje.
* Ali, ima i sujevernih u tom pogrdnom smislu?
– Poznajem i takve. Među njima je najveći broj karijerista koji su donekle uspeli a ne znaju kako su to učinili. Oni u knjigama o samorealizaciji ne traže sopstvenu snagu i volju, kod sveštenika ili vračara, ne idu da traže sreću, dobrotu, spokojstvo…već zahtevaju da im se obezbedi zadati cilj. Uglavnom su to političari. Mnogi iz redova i radikala, i naprednjaka, i demokrata, odlaze kod sveštenika da im da blagoslov za neku akciju, ima i onih, pre svega okupljenih oko Vuka Draškovića, koji su do pre dvadesetak godina prizivali duhove u jednoj kući na Vračaru. Lično znam naše političare koji se intenzivno bave silva metodom i kliringom, metodom čišćenja uma Čarlsa Bernera. Ali, i one koje idu kod žena da im izlivaju olovo. .. Političari dakle čine ono što često javno osuđuju pa čak i zabranjuju. Tako je bilo i u prošlosti. Setimo se samo kako su proročanstva koja su objavljivali ljudi iz Kremana, zabranjivana. Ona su smetala i Caru Lazaru, a kasnije, kad su zapisivana, spaljivali su ih i Miloš Obilić i Josip Broz. Zato ovu temu uvek volim da zaključim tvrdnjom kako su nam poliričari sujeverni a ljudi lakoverni.
* Da li je sloboda duha koju tako zanimljivo sugerišete u svojim knjigama ono što je prepoznao naš ugledni književni urednik Milomir Kragović, pa je u predgovoru “Vlaške magije“ napisao da su „knjige Jasne Jojić delotvornije od bensedina“?
– Ja se iskreno nadam da je tako.
ANTRFILE
FARBANA JAJA
MALA PREVARA – MOĆNA MAGIJA
* Pred velikim smo praznikom Uskrsom. Ni on po saznanjima arheologa i antropologa koje citirate u svojoj knjizi «Kalendar za srećne dane» ne pripada hrišćanstvu?
– Još je početkom 20. veka u svojim esejima, profesor Veselin Čajkanović pokušavao da ukaže na činjenicu da se u Srbiji ne govori otvoreno o religiji. Danas, sto godina kasnije, možemo da zaključimo da se i dalje prećutkuje da su običaji koje poštujemo civilizacijska tekovina koje su religije tokom istorije preuzimale jedna od drugih. Dakle mit o bespolnom začeću Bogorodice, o rođenju a posebno o uskrsnuću Isusa Hrista postojao je hiljadama godina pre hrišćanstva. Ima ga čak i u mitu o bogu Ozarisu čije raskomadano telo prikuplja Boginja Izida a svemoćni Ra ga uzdiže na Nebo.
I ritual farbanja jaja živeo je još u drevnom Vavilonu i mnogim politeističkim religijama. Stari Sloveni farbali su 12 jaja u crveno, a po zapisima anglosaksonskih arheologa, Kelti, začetnici najjače magije na evropskom kontinentu, ostavljali bi šarena jaja u hramovima posvećenim boginji Eostre, dok su nordijska plemena istim običajem, 21. marta poštovali boginju Ostare. Njoj je sveta životinja bio zec kojeg su kasnije, tokom hrišćanskih uskršnjih običaja, kad se farbaju jaja, zadržali i pravoslavci i katolici.
– Ukratko – svako crveno slovo u crkvenim kalendarima u stvari je bio neki paganski praznik, a ti pagani, ili ratari drevnih naroda, praznike su slavili tokom najvažnijih astronomskih događaja, kratkodnevice i dugodnevice, pomračenja i faza Meseca,..U čast majke prirode. Zato sam prvo izdanje ove knjige nazvala «Magijski kalendar za crvena slova».
* Možeš li kao omaž predstojećem planetarnom jajotucu da objasniš i razliku između muških i ženskih jaja koju pominješ u «Vlaškoj magiji» ?
– Farbana jaja su čoveku amajlija za sreću već 7000 godina. Mnogo je i onih koji bi, po uzoru na naše pretke da jajetom preduprede đavola – kada ih dva puta dostigne neka nesreća oni razbiju jaje da zlo ne dođe i treći put. Obredna medicina dala je recept da se za čvrste kosti izmrvljena ljuskica od jajeta preko noći ostavi u limunovom soku koji se proceđen i sa malo meda pije svako zimsko jutro. To organizmu daje zdravlje a usput, kako je pisao otac srpske etnologije Tihomir Đorđević, sprečava veštice da deluju. Inače, u celoj Evropi se i danas veruje da se ljuska od pojedenog jajeta mora uvek izdrobiti pošto će ih onako razbijene samo na pola, ščepati veštice da se u njoj preko vode prevoze. Vlasi međutim u svom verovanju imaju jedan kuriozitet. Citiraću to iz moje knjige: “ Seljaci bez problema razlikuju pol jaja. Žensko je veće i sa obe strane zatupasto. E kada se u kući užele ženske čeljadi oni poduče snaju ili ćerku da se malo razonodi magijom. I kažu da već za godinu dana po kući plače curica. Pre toga međutim mama je morala da uzastupno tri četvrtka kada je pun Mesec, ustane pre Sunca i pojede po jedno kuvano, dobro ohlađeno žensko jaje od žute kokoške. I da se naravno uveče u bračnoj postelji ne žali na glavobolju.
Eto tako je kažu, Bog hteo da čovek najviše koristi ima baš od kokšjih jaja pa je kvočku kada je stvorio, naučio kako da ih reklamira – dao joj je snagu da kokodače! »
ANTRFILE
MAGIJA BILJAKA :
ELIKSIR ZA PODMLAĐIVANJE
* Knjigu »Magija biljaka – i lek i amajlija« počinjete rečima oca farmacije Paracelzusa koji je bio i alhemičar: “Za dobro zdravlje, veliku sreću, večnu mladost i blagostanje, potrebna je samo livada lekovitog bilja i bunar vode.”
– To je jedna od najvećih istina i čitaoci »Kontre« će to videti kad na red bude stigao feljton iz te knjige. Ja ću sada samo otkriti jedan od hiljada recepata kako bilje može da pomogne, ne samo zadravlju i sreći, već i lepoti čoveka. Od baka Stane koja živi tik uz samo arheološko nalazište Romulijana kod Gamzigrada čula sam da se koža podmlađuje kad se redovno maže tonikom napravljenim od strukova svežegh bosiljka potopljenog u komovicu. Probala sam i eto: vi ste me pitali koliko sam para dala estetskom hirurgu. Ni dinara, kunem se. A baka Stana mi je poklonila recept da ga ja šaljem dalje.
ANTRFILE
FELJTONI :
POKLON ZA ČITAOCE «KONTRA» NEDELJNIKA
* Čitaoci našeg nedeljnika “Kontra” će od sledećeg broja imati prilike da u nastavcima prate feljtone iz tri vaše knjige. Počinjemo sa “Tajnama vlaške magije”. Najavite nam tu tematiku.
– Prvi feljton će biti najzanimljiviji odlomci iz knjiga “Vlaška magija” prvi i drugi deo koje su prošireno izdanje moje prve knjige “Čuda vlaške magije” iz 1999. godine. Imala sam tu sreću da prvi put na jednom mestu objavim sve o kultovima, bajalicama i ritualima naroda koji naseljava istočnu Srbiju, preciznije Timočku krajinu i Homolje. Inače, proučavanjem etnologije i kosmogonije Vlaha i sociološkim posledicama njihovih verskih običaja na njihov život danas, bavim se već 14 godina. Zaključila sam da, je tako misterioznom i intrigantnom čini pagansko nasleđe u njoj koje se inače u celoj civilizaciji pojavljivalo još u praistoriji, u neolitu. Imaju vrlo slične kultove sa onima iz Asirije, Hetita, iz Starog Egipta i kasnije iz Stare Grčke. Žitelji istočne Srbije su se vekovima unazad, kao uostalom i žitelji Evrope, trudili da im ta tradicija ostane živa. Vlasi su međutim specifični po tome što ne kriju činjenicu da su njihovi verski običaji u suštini drevna magija i da je oni koriste stalno i u svakodnevnom životu, Kroz feljton od sledećeg broja nedeljnika “Kontra” videćemo kako oni mađijaju da bi se neko u njih zaljubio, da bi neko bio veran, da bi oterali zlo iz života, da prizovu pare,… kako baju da se oslobode bolesti a kako da sačuvaju zdravlje…
