Vatikan obelodanio da je Pio XII na daljinu isterivao đavole iz nacista i komunista
TITO BIO META KATOLIČKIH EGZORCISTA
Piše Jasna Jojić
objavljeno u Kompaniji “Novosti”, maja 2006.
Prema nedavno objavljenim tajnim vatikanskim dokumentima, papa Pio XII, za vreme i posle Drugog svetskog rata, pokušaovao je da nad Hitlerom, Staljinom i Titom, na daljinu, izvrši obred egzorcizma.
Sveštenik Gabriel Amorth, glavni egzorcist pape Benedikta XVI izjavio je prošle nedelje u razgovoru za Vatikanski radio, kako katoličko učenje tvrdi, ne samo da đavo postoji i da opseda pojedince, već i da može opsesti cele grupe ljudi pa i nacije. Najbolji dokaz za to, kaže Amort, su tajni vatikanski dokumenti koji su nedavno izvučeni iz bunkera njihove čuvene biblioteke i obelodanjeni javnosti. U njima se decidno vidi da je papa Pio XII, Ivan Pavle I, u vreme i posle Drugog svetskog rata, pokušavao da na Hitlera, a onda i na Staljina i Tita, s daljine psihički utiče i onda izvrši obred egzorcizma. Radio je to s uverenjem da je đavo prvo opsedao te diktatore a onda je potom “širio teritoriju” i na milione njihovih sledbenika.
“Uveren sam da su svi nacisti i komunisti bili opsednuti. Samo se setite što su Hitler i Staljin učinili i jasno je da su bili pod uticajem đavola”, rekao je Amorth, dodavši da to čak i danas svaki laik može da spozna, samo ako se udubi u biografije tih ljudi.
Papa Pio XII je dakle, u sada obelodanjenim spisima, priznao da je ulagao mnogo napora da se taj đavo uništi. A najortodoksniji rimokatolički vernici veruju da je donekle i uspeo u tome. Njegova želja posebno je bila jaka i zbog činjenice da mu je bilo teško da gleda kako pod Hitlerovom čizmom najduže stradaju Poljaci, narod iz kojeg je Karol Vojtila, kasnije Pio XII, potekao.
Teško detinjstvo (do njegove 12 godine umrli su mu majka, brat i sestra, a onda i otac) i činjenica da je ostao siroče, posvetili su ga u potpunosti veri. U gimnaziji je bio predsednik Marijine legije, katoličkog udruženja mladih. A kad je 1939. u burno vreme uoči rata, upisao Filosofski fakultet drevnog Jagelonskog sveučilišta u Krakovu, uputio se i u tajne egzorcizma. Posle teškog rada, (u kamenolomu, pa onda u fabrici sode u Boreku Falekom blizu Krakova), odmarajući se, duboko se koncentrisao i “vizuelizirao” da nad Hitlerom izvodi obred isterivanja đavola, da ga prska vodom, pokršta, i telepatski mu izgovara tajne reči kojih se demoni najviše boje.
Tokom rata mu se pružila šansa da kao perspektivan učenik teologije i filosofije, u Rimu nastavi studije i doktorira na dominikanskom sveučilištu Ateneumu Angelicumu. Kad su nacisti izgubili rat, vratio se u Poljsku, gde je u Krakovu bio sveštenik. U krakovskom semeništu (manastiru za versku edukaciju) je predavao moralnu teologiju i socijalnu etiku, i u to vreme se intenzivno bavio drugim zlom koje je obuzimalo planetu, komunizmom. Po tajnim spisima koji su sada otvoreni, sa istom žestinom kojom se borio sa Hitlerovim zloduhom, ustremio se na Staljina i Tita. Tek od 1971. godine, kad je Karol Vojtila bio izabran u Savet tajništva Biskupskog sinoda i kad se nešto kasnije pojavio beli dim iz Sikstinske kapele, objavljujući na taj način da je Vojtila izabran za 264. poglavar Rimokatoličke crkve, njegove egzorcističke delatnosti su utahnule.
Đavoli atentat
Sujeverni misle da je upravo duhovna moć kojom se papa Ivan Pavle II borio protiv đavola u zlim ljudima, bila presudna i za njegovu egzistenciju. Jer kad je 1981. godine, za vreme opšte audijencije na trgu Svetog Petra u Vatikanu, turski državljanin Ali Agca, na njega izvršio atentat, sačuvala ga je neka više sila. Pošto je u dubokoj starosti umro prirodnom smrću, mnogi su prokomentarisali da ga je Bog čuvao jer je kao Sveti Otac posetio oko hiljadu gradova i svetišta u stotinjak zemalja, i kad god bi stupio na tlo bilo koje države, nezavisno koja religija u njoj prednjačila, klekao bi i poljubio zemlju kao svetu, pokazujući da on ne misle da je to samo Vatikan.
Nasledivši stolicu svetog Petra (od 111 predloženih kardinala) Vojtila se kao papa Ivan Pavle I, ustremio ka višim ciljevima. Kako je sam zapisao u sada otvorenim dokumentima, u izboru svog imena ujedinio je imena prethodne dvojice velikih, koncilskih papa, Ivana XXIII i Pavla VI, jer je hteo da nastavi započeto delo crkvene reforme nakon Drugog vatikanskog koncila – da se Crkva što više približi narodu. A kao prvi papa koji od, 1522. godine, kad je “funkcija” ustaljena, nije bio Italijan, dao je zadatak sveštenstvu da se bavi isterivanjem đavola iz svih opsednutih na planeti koji im se obrate za pomoć, ali i onih koji to ne bi želeli.
Taj njegov projekt proširio se toliko da se i danas, u svim sedištima katolicizma po svetu, otvaraju škole za sveštenike egzorciste i njihov se broj, po nagađanju medija, meri desetinama hiljada.
