MOĆNE LJUBAVNE ČINI
Piše: Jasna Jojić
Katancem se najlakše odvezuju i vezuju ljubavne čini. Milka D. iz Majdanpeka udala se čim je po uputstvu vračare završila ritual sa metlicom. Kada zatreba, brak se još lakše rastura.
Ako je verovati vračarama iz istočne Srbije koje svoje moći jačaju na tajnama drevne magije naučene od predaka, u nizu problema koje muče ljude, najlakše je “rešavati” one ljubavne – nešto zbog slobodoumnijih shvatanja o seksu i ljubavi, a više zbog obilja rituala, bajalica i amajlija koje se koriste u vlaškoj ljubavnoj magiji.
Najiskorišćeniji eksponat u ovim ritualima je katanac. Simbol nečega što se da zabraviti i osloboditi. On se odavnina koristi pre početka bilo kog ljubavnog rituala. Vračara ga uzme od osobe kojoj pomaže, zaključava ga i otključava tri puta. Ostavivši ga otključanog ona nastavlja bilo koji ritual, a kad završi, katanac zaključa pa ključić baci niz obližnju reku. Na taj je način, simbolično, dala zavet i večno trajanje onog stanja koje je bajalicom prizvala.
Moćan rekvizit ljubavne magije je i med, kao bezopasno sredstvo koje lepi, ugljen koji u magiji simboliše ono što pali, potpiruje, i, bosiljak koji svojim aromatičnim mirisima opija. Crveni ili beli konac, so, šećer i voda iz kuće, obavezni su za identifikaciju ličnosti u magiji, a dodaci na svu tu hrpu naizgled besmisleno skupljenih predmeta, zavise od pojedinačnog problema.
U selima Timočke krajine i danas živi veliki broj vračara i proročica i svaka od njih zna veliki broj bajalica koje podstiču zaljubljivanje i trajno vezivanje. Jače ljubavne čini bacaju se bajanjem u sobi usled čega vračara tri puta baja dok mete kuću. Po priči Milke D. iz Majdanpeka, ona je za muža dobila Laleta, – momka kojeg nije ni poznavala, ali joj se jako dopao na prvi pogled. I danas, nakon desetak godina, seća se kako joj je bilo smešno kada joj je vračara sa obližnjeg brda Krš bajala čisteći sobicu u svojoj oronuloj kućici od blata.
– Vračara je ostavila otključan katanac koji sam joj donela pa je uzela metlicu i počela da čisti po kući. Dok je mela, tri puta je izgovorila istu bajalicu. Sakupila bi đubre iznosila ga napolje i bacala ga u onom pravcu gde je Lale živeo. Sve to ponovila je još dva puta pa se prekrstila i tri puta ponovila basmu: “Ne metem slamu, ne metem đubre, već metem sve mraviće, već metem sve stenice. Metlom ih pomeh, po Laleta poslah. Kada na njega naiđete da mi ga bockate, podbadate meni da ga otpravite. Mira nigde da nema, ni sa kim da ne prozbori dok se meni ne pojavi ». Završila je tako što je katanac zaključala i povela me na reku da bacimo ključ – seća se Milka.
Lale, prema kojem je bio usmeren ovaj ritual, postao je prava žrtva iznenadne strasti koja se u njemu rodila. Kako je već na prvom sastanku priznao Milki, patio je od kako je prvi put ugledao u holu bioskopa. Čežnja koja ga je opsedala, Milka je uverena već decenijama, bila je posledica nabacanih čini. Lale to dugo nije znao. Jednostavno je mislio da se zaljubio pa je dao sve od sebe da se približi i uspostavi vezu sa Milkom. Naravno, veza se ostvarila munjevito i, kao i obično, završila se brakom.
Opisani ritual sa «metenjem bubica i njihovim ubacivanjem u glavu osobe koju treba začarati», jedan je od najivnijih prema ritualima koji se u ljubavnoj vlaškoj magiji koriste hiljadama godina. Daleko su jači obredi zasnovani na kultu o nebeskim telima.
Vračanja i mađijanja pomoću zvezda, Meseca i Sunca, stara su verovatno koliko i sama potreba čoveka da svoju sudbinu uzme u sopstvene ruke. Po njima se prepoznaje jedna čitava era u religiji starih Egipćana. Tamošnji sveštenici izvodili su rituale u čast boginje Izide oslanjajući se na moć Sunca. U Mesapotamiji i Asiriji,, drevnom Vavilonu… energija zvezda se koristila za prizivanje demona u ljudski rod pa su i astronomija i astrologija razvijena na tom uverenju. U drevnoj vlaškoj magiji, nebeska tela igraju takođe važnu ulogu a rituale koji se izvode u tom kontekstu, i za potrebe ljubavnog opsedanja, znaju samo najposvećenije vračare…
Odlomci iz knjiga «Vlaška magija» 1 i 2, Jasne Jojić. U sledećem odlomku: Mađijanje uz pomoć zvezde Danice)
ANTRFILE
Kako do knjige
Originalne knjige „Vlaška magija 1“, „Vlaška magija 2“, „Čuda vlaške magije“, „Magija biljaka – i lek i amajlija“, „Magijski kalendar za srećne dane“ i sve druge knjige čiji je autor Jasna Jojić naručuju se na telefone: 065/ 216-416-0 i 011/ 2452- 019 i kupuju na kiocima „Future plus“ i u „Maxi“ i „C marketima“. Knjige Jasne Jojić koje se prodaju preko internet sajtova, na uličnim tezgama i u drugim kioscima i prodavnicama, su falsifikati i u njima nećete čitati originalne tekstove Jasne Jojić.
ANTRFILE
Veštičja metlica
Metlica koju koriste vlaške vračare dok baju bajalicama za ljubavna opsedanja, inače je rekvizit čuven u svim magijama kroz istoriju civilizacije. Posebno je moćna, (vidi se to i po običajima koje je zabeležio antropolog Klod Levi Stros u svojim knjigama «Mitologika»), ukoliko se napravi od sasušenih grančica biljke koja inače važi kao talična – ona koja donosi sreću. Tako su u plemenima u Amazoniji i Africi pravili metle od sasušenih grančica filadendrona, drevni Kelti su za prizivanje božanstava koristili metlice od grančica bora ili oraha, a Stari Grci su ovaj magijski rekvizit pravili od sasušenih i uveženih strukova trave poznate kao grčko seno ili piskavica. Antropolozi tvrde da su čak i proročice iz Delfa izvodile obrede slične onom kojim je vračara, zbog Milke opsela Laleta. Reč koju su naslednice Pitije koristile tokom bajanja, bila je vezana za emociju piskanja, odnosno vrištanja za voljenom osobom.
Veštice iz Evrope Srednjeg veka (koje su kasnije, tokom 19. veka, svoj kult locirale u Americi), pravile su svoje metle najčešće od osušenih grančica bosiljka. Na njima su i «letele», i sa njima su, poput sveštenika hrišćanskih crkvi, čarale po vodi. U običajima i verovanjima po Srbiji, a posebno kod Vlaha, metlica za mađijanje bila je najefikasnija, (videće se to u sledećim brojevima nedeljnika «Kontra»), ako je napravljena od uveženih veža osušenih perca belog luka.
ANTRFILE
Đurđevdanski ritual
Poznati ritual, za koji vlaške vračare kažu da ga svako može sam izvesti, radi se na Ivandan. Pre izlaska sunca odlazi se u berbu poljskog cveća. Od njega se oplete venac koji se prevuče niz nago telo i kroz njega se, po mogućstvu, svakodnevno gleda u voljenu osobu.
Na Đurđevdan za ljubavna mađijanja se koristi hranu. Prvi i poslednji zalogaj hleba tog dana, ne treba progutati, već staviti u usta, ispljunuti ga, huknuti u njega, a potom ga sakriti da se do večeri prosuši. Pred odlazak na spavanje, ta dva zalogaja se, zajedno s ogledalcem i malo ivera, stave pod jastuk. U snu će se, verovali su naši preci, obavezno pojaviti lik osobe suđene za brak.
