MOĆ MENSTRUALNE KRVI
Piše Jasna Jojić
Još jedna bolest za koju savremena medicina ne može naći uzrok a vlaške vračare tvrde da ga znaju je impotencija. To je među mnogima potvrdio i M.L.(44) iz Rudne Glave kod Majdanpeka koji je, kad je shvatio da mu seksualna moć drastično opada, poverovao tradiciji svog rodnog kraja da ga je neka žena uz pomoć vlaške magije učinila impotentnim. Pronašao je “zloću”, nakon silnih rasprava uspeo je da dobije beleg kojim ga je, po narudžbini te žene “vezala vračara”, i njegovo zdravstveno stanje opet se vratilo u normalu.
Skandal doduše nije prešao granice njihovog zaseoka ali je opšte poznato da se slični slučajevi ponavljaju već decenijama i da muškarci u Timočkoj krajini u velikom broju veruju da njihova polna snaga može da zavisi od ćudljivosti žena. Tim pre što medicina još uvek nema tačno obrazloženja za uzrok impotencije, a još manje lek za nju – prva iskustva farmacije pokazuju da se impotencija, ukoliko je hronična, ne može suzbiti ni “vijagrom”. Zato valjda priče o vlaškim vračarama dugi niz godina sakupljaju i naši najeminentniji lekari koji se bave istorijom narodne medicine i etnolozi. Impotencija se kod muškarca priziva ritualima s metalnim predmetima i tu ni voda, ni vatra, ni kamenje, veruje se odavnina, ne može pomoći. Posebno ako se uz rituale sa gvožđem izvode i rituali za koju je potrebna i menstrualna krv.
Među najzanimljivijim magijskim ritualima za izazivanje impotencije je jedan sa prstenom. Po zapisu dr Aleksandra Nicić i dr Jovan Protić, žena sa kojom muškarac ima seksualni odnos pogleda ga dok spava kroz prsten zamočen u menstrualnu krv. Muškarac nakon toga oseća stalnu potrebu za njom, žiganja i trnjenje ispod pleksusa.
Razvezivanje od te vrste vezanosti je teško i radi se na kućnom pragu kada vračara muškarcu veže noge konopcem i onda ih munjevitim pokretom razveže.
Menstrualna krv je inače jedan od najčešćih rekvizita za verske obrede odvajkada i širom sveta, u svim kulturama. I Vlahinje kao i Srpkinje i sve druge žene, nose to u genima. O tome su pisali i Sigmund Frojd i Fridrih Engels… A, Klod Levi Strs je zabeležio više od stotinu mitova koji imaju veze sa moćima menstrualne krvi i paničnim strahom od devojčice koja dobija prvu menstruaciju i bojazan od žene koja ima menstruaciju. Zato je seks tokom ciklusa oduvek bio tabu za muškarce a žena ga je na njega mamila – mit je odvajkada, da se nikada neće osloboditi žena sa kojim su opštili tokom ciklusa. U nekim se narodima u to toliko veruje da žene stavljaju po kap menstrualne krvi u kafu ili vino… Izgovore nekoliko čarobnih reči i kad muškarac popije, poludi… .
Za mnoge antropologe i mitologe, menstrualna krv je i zaista moćna Pojavu nadmoćnosti žena u drevnim vremenima Robert Grevs je objasnio tezom po kojoj nisu slučajna poklapanja iskustva pojedinaca sa ritmovima prirode. Jedna od najzinimljivijih, koje je ženi dodatno davalo atribut božanskog bila je činjenica da joj menstrualni ciklus traje 28 dana, baš onoliko koliko traje i lunarni ciklus. Zbog toga je boginja-majka bila i boginja Meseca a kalendar se određivao primarno prema menama Meseca. Žene dakle podsvesno znaju da je menstrualna krv moćnija od krvi bilo koje podnešene žrtve u ritualima koji to zahtevaju.
Slično verovanje primarno je i u vlaškoj magiji. Jedna od najjačih pojava u njoj je Muma Paduri, demon ili boginja šuma koja, po verovanjima, postoji prevashodno da bi se brinula o egzistenciji, zdravlju i sreći ženske populacije. Vlahinje, po tradiciji, tako jako veruju u nju da je non stop prizivaju, glasno ili u sebi. Muma Paduri im se odaziva kada ih pritisne neki posebno veliki problem ili ako se u kući rodilo žensko dete. Devojčica se tada, kroz mnoštvo rituala od prvog dana, predstavlja demonu sa nadom da će se Muma Paduri, poput dobre kume sa višeg nivoa, uvek brinuti o svojoj štićenici.
I, potom se ceo sistem ženstvenosti, (koji je kod devojaka u vlaškoj tradiciji uvek na visokoj ceni), zasniva na prizivanju Muma Paduri. Ona pomaže da menstrualni ciklus dođe ranije, bude što kraći i bezbolniji. Zato žensko dete, kako je verovanje zapisao etnolog Petar Vlahović, svoju prvu menstruaciju mora da prijavi odrasloj ženskoj osobi. Čak i da se u tim danima ne poseti vračara, Muma Paduri može olakšati sve probleme. Dovoljno je da devojčica otrči malo dalje od kuće i tri puta, naizmenično pogleda u prljav veš i u Sunce razmišljajući kako je Muma Paduri brižno nadzire i pomaže joj…
(Odlomci iz knjiga «Vlaška magija» 1 i 2, Jasne Jojić. U sledećem odlomku: Šta sve mogu urokljive oči)
ANTRFILE
Kako do knjige
Originalne knjige „Vlaška magija 1“, „Vlaška magija 2“, „Čuda vlaške magije“, „Magija biljaka – i lek i amajlija“, „Magijski kalendar za srećne dane“ i sve druge knjige čiji je autor Jasna Jojić naručuju se na telefone: 065/ 216-416-0 i 011/ 2452- 019 i kupuju na kiocima „Future plus“ i u „Maxi“ i „C marketima“. Knjige Jasne Jojić koje se prodaju preko internet sajtova, na uličnim tezgama i sajmovima, u drugim kioscima i STR prodavnicama, su pirati – falsifikati i u njima nećete čitati originalne tekstove.
ANTRFILE
Boginje – zaštitnice žena
U svojim radovima o mitskim bićima istočne Srbije, etnolog dr Slobodan Zečević govori o sličnosti Muma Paduri sa helenskom boginjom šuma Artemidom, sestorom Apolonovom i ćerkom boga Zevsa i Lete. I ona je bila boginja plodnosti i porođaja, zaštitnica nejakih i bolesnih. Ali je često znala da protiv ljudi upotrebi i svoje strele. I Dijana, rimska boginja plodnosti a kasnije i lova, takođe se smatrala šumskom vilom i zaštitnicom žena pa su joj one uvek dolazile u svetilišta sa upaljenim buktinjama. Kasnije mitologije Srba, Mađara i Bugara pominje Gorsku majku, a Rusi su imali, ili imaju, Šuminku..
Verovatno da je vera u ove boginje, (kojima se, od jedne do druge kulture, samo imena razlikuju), ženama pomagala u bezizlanim situacijama milenijumima. Zahvaljujući toj nepokolebljivoj veri i same su žene postajale moćne, ili su bar tako delovale – bile su zanesene i sigurne u pomoć viših sila. Kontaktirajući boginje, ili uverene da to (uspešno) čine, borile su se za zdravlje svojih porodica, ubijale demone epidemija ili bolesti, poput Čumirola, ili Babica, (Jojić), prizivale su kišu kad je bila neophodna pšenici i rasterivale oluje kad su usevima smetali vetrovi.
