ZLO VREBA SA RASKRSNICA
Mnogi rituali vračara iz Timočke krajine izvode se noću na svetim ili nečastivim mestima. Ljubavnik se vezuje preko zvezda, a zli demoni isteruju se kod vodenica.
Vlaške vračare iz Timočke krajine, za čije moći etnolozi tvrde da su jače od vudu magije i zapisa muslimanskih hodža, svojim se moćima i iskustvima predaka, služe isključivo u prigodnom ambijentu. Poput druida i šamana, i one svoje vrlo delotvorne rituale i obrede izvode uglavnom noću i deluju tamo gde se okupljaju njihovi čudni saveznici sa drugih planova, vile, đavoli i drakovi. I dok svetski magovi tvrde da tako čuvaju svete kultove, prizivaju duhove svojih predaka, i jačaju sopstvena vančulna iskustva, običan svet sumnja da oni sa nečastivih mesta ponekad nekome navlače zlo.
Saborišta psihičkih moćnika na svim kontinentima su tajnovite rečice, predeli gde stalno prolaze ljudi i stoka, ali su u trendu i odavno napuštene kuće, oronule vodenice i crkvišta iz rimskog perioda. Posebnu snagu magiji daju i mesta gde su se odigrala ubistva, samoubistva, napuštena groblja ili stoletno stablo bez krošnje. A ako se više toga ispreplete na jednom prostoru onda je to savršeno sklonište za potajni rad majstora magije. Posebno za bacanje i skidanje čini kojima se bave čuvene vlaške vračare.
One tamo, sledeći tradiciju religije svog naroda stare više hiljada godina, odlaze najčešće u gluvo doba noći. Same i ćutke. Kako su priznale Slavoljubu Gacoviću, etnologu Muzeja u Zaječaru, tada se ne smeju osvrtati uokolo ili iza sebe. Čak i kada čuju razne krike, jecaje ili jeziv smeh, ne treba da zastanu, ili se ne daj Bože sapletu. To bi pokvarilo ritual koji su nameravali da izvedu, ali bi im ugrozilo i rejting koji imaju kod svojih vodiča sa viših nivoa.
Prostori iza i ispred vrata se takođe smatraju kultnim mestima gde prebivaju duše predaka koji se često prizivaju u nesreći. Važno je i stepenište koje je oduvek bilo simbol uspeha. Vradžbine se izvode od najvišeg stepenika i završavaju na kućnom pragu koji inače u magiji funkcioniše i kao simbol granice između svetog u kući i profanog van doma : – To pevanje uz stepenište u narodu znači napredovanje prema boljem. Ali i postepeno savladavanje nedaće koje garantuje uspeh – govorila je poznata borska vračara Desanka Perić. – Komplikovani rituali, međutim, koji zahtevaju angažovanje mnogih duhova, božanstva prirode, ponekad čak i energiju Sunca, Meseca i zvezda, moraju se, bez obzira na snagu moći vračare, ipak izvoditi na za to određenim mestima. Tako za pomoć opsednutim bolesniku treba umilostiviti Šajmone na ledini jer je čovek verovatno dok je preko nje gazio, učinio neku nepriličnu radnju i navukao na sebe zlo…
Za obračun sa Drakom koji je kod Vlaha ali i kod Španaca, neka vrsta vampira ili živih mrtvaca, mora se primera radi, naći najbliža vodenica jer se on uvek usidri pored nje. A prizivanje drugih demona bilo za borbu protiv tuđih vradžbina, ili kao apel u pomoć, izvodi se ritualno na raskršćima.
Jer, raskrsnica je od pamtiveka, u svim poznatim kulturama i religijama, sve do islama i hrišćinstva, mesto na kome se nešto koncentriše i potom ponovo razgranava. Prva opasnost vreba već kada se neoprezno, kroz centar, prepešaći raskršće puteva. To nikada ne treba činiti jer na centar raskrsnice mnogi bacaju predmete u koje sami pokušavaju da umetnu svoju nesreću, nadajući se da će ona preći na druge koji ih slučajno nađu i pokupe. U tu se svrhu, naravno, najčešće ostavlja ono čemu ljudi teško odolevaju. Zlato ili novac. I dok se sa zlatom reskira jer ono teško gubi svoja dobra zračenja koje nosi iz utrobe zemlje, novac je pravi rekvizit za prenošenje nesreće.
– U Timočkoj krajini mnogi veruju da ovako mogu izlečiti svoje bolesti poput kožnih osipa, glavobolje i drugih nedaća za koje se teško nalazi uzrok pa i lek. Zato tri večeri za redom protrljaju obolelo mesto vrednom monetom, a potom je ostave na raskrsnici da je neko u svojoj pohlepi pokupi. Pri tom ih, kažu, ne grize savest, jer se osećaju kao da su svoj lek nečim platili – kaže Ljubinka Surdulović iz Metovnice kod Bora.
Raskrsnice su međutim veliki problem svim ljudima u svetu. U svakoj religiji one su poznate kao mesto za prenošenje zla. Poznati antropolog Dž. Dž. Frejzer u svojoj „Zlatnoj grani“, napisao je da Bahime koji žive u Ugandi prave kip od ilovače koji sliči čoveku i veruju da. ako se njime protrlja bolesnik, pa se potom kip zakopa na raskrsnici, bolest obavezno prelazi na prvog prolaznika. Ritual izaziva jak strah među ljudima pa ga je zakon Ugande zabranio, a one koji ga sprovode kažnjavao je smrću.
(Odlomci iz knjiga «Vlaška magija» 1 i 2, Jasne Jojić. U sledećem odlomku: Vezivanje seksualnih moći)
ANTRFILE
Kako do knjige
Originalne knjige „Vlaška magija 1“, „Vlaška magija 2“, „Čuda vlaške magije“, „Magija biljaka – i lek i amajlija“, „Magijski kalendar za srećne dane“ i sve druge knjige čiji je autor Jasna Jojić naručuju se na telefone: 065/ 216-416-0 i 011/ 2452- 019 i kupuju na kiocima „Future plus“ i u „Maxi“ i „C marketima“. Knjige Jasne Jojić koje se prodaju preko internet sajtova, na uličnim tezgama i sajmovima, u drugim kioscima i STR prodavnicama, su pirati – falsifikati i u njima nećete čitati originalne tekstove.
ANTRFILE
Kod Vlaha se i danas svaka posmrtna pratnja koja stigne na raskršće zaustavlja. Kovčeg se spusti i pop zastane. Tako se odaje počast precima. Ali kako mnogi Vlasi tumače, ovaj običaj služi i za zbunjivanje pokojnika. Ukoliko se ne daj Bože povampiri, neće umeti da se vrati kući, gde bi mučio svoje najbliže raznim ujdurmama. Ovaj posmrtni obred raširen je u narodu po celoj Srbiji pa se na isti način zaustavljaju i sahrane koje predvodi pravoslavni sveštenik.
