PRIZIVANJE SREĆE BELIM LUKOM
Piše: Jasna Jojić
Efikasan lek protiv mnogih bolesti i uroka, beli luk se, po receptu vlaških vračara, koristi i u ritualima za obezbeđivanje opšteg blagostanja
Bajalice i rituali u kojima se koristi beli luk, bili su čuveni po svojoj efikasnosti u svim kulturama. Vlasi, koji svoju magiju praktikuju i danas, poput ostalih naroda, beli luk tretiraju kao amajliju u nevolji, ali, sve češće, u ritualima sa ovom lekovitom biljkom traže i preventivu. Te rituale, uz određene bajalice ili, kako to Vlasi kažu, basme, izvode i sami kako bi se zaštitili od eventualnih nesreća u bilo kom resoru svog života.
Jednu od basmi tog tipa zabeležili su etnolozi. Za ritual vračanja pripremi se voda koja se iz tikve baci na krov i dok se sa njega sliva, prihvata se u sud u kome će se kasnije bajati. Najbolje je uvek da sud bude izbušena i osušena tikva. Vodi s krova dodaju bosiljak, tamjan i čen belog luka saseckan na devet delova. Za to se vreme izgovara: “Pošla (ime pacijenta) stazom, uroka uz put srela. Ne smej se ti (ime) jer će se ona nasmejati tebi. Ko je (ime) uročio – svisnuo, ko je urekao – prsnuo, oči prevrnuo. Ko je (ime) urekao, usekao – o glavi mu bilo. (Ime) osta svetla, čista, ko zvezda na nebu, ko rosa na zemlji, ko bosiljak u cvatu, (ime) u zdravlju da bude”.
Baka Vuka iz Grlišta, pogađa prošlost i proriče budućnost zrnevljem od kukuruza i kad ustanovi šta je stvarna potreba onog ko je pod urokom, pravi napitak od belog luka nad kojim satima baje sličnu basmu. «Ta obajana vodica, u koju je dodato tri čena belog luka, tri dana se pije i prska po kući kako bi se otklonila negativna vibracija svih koji su namerno ili nesvesno bacali uroke po tvojoj kući», savetobvala je baka Vuka. Oni koji su posećivali baka Vuku tvrde da su istog dana kada su počeli izvođenje rituala sa obajanom vodicom, neki njihovi poznanici prestali da im dolaze.
Baka Ikonija iz Klokočevca najčešće koristi bajalicu protiv uroka koja, kako kaže, nikome ne može da naškodi, a sigurno pomaže kod otklanjanja problema. U desnu ruku uzme se britva, u levu tamjan, i dok se lagano dodiruju ponavlja se: “Crkni đavole, ti nemaš tamjan, ti nemaš nož, ja imam tamjan i imam nož, tamjanom te kadim, nožem te sečem, u vodi te gnječim. Voda se penuša a (kaže se ime onoga ko se brani od uroka), te više ne sluša. Ako ga je neko urekao, ako mu je neko presekao put, ako ga je neko omađijao, ako je neko na njega ljut, više nema uroka, slobodan mu je put, odvezala sam mađiju niko više nije ljut. (Ime), ostaje čist kao svet kad se kupa u sunčevom sjaju, (ime) ostaje čist kao bistra voda izvorska, (ime) ostaje čist kao bosiljak u prolećnom gaju, (ime) ostaje čist kao Sveta deva Marija nebeska…”
Ovako se skine urok a onda se isti tamjan stavi u flašu vode, dada se devet čenova belog luka, svaki zarezan dva puta, poput krsta, i britvom (ili nožem), voda se promućka da zapenuši. Za to vreme izgovara se bajalica za prezivanje sreće : meni sreća, meni radost, meni zdravlje. «Čenovi se na dan mladog Meseca izvuku iz boce i onako gnjecavi, postave na skrovita mesta uz ulazna vrata i svaki prozor, pod krevete, radne stolove, u automobil…. Znači na devet mesta», pričala je Desanka Perić tvrdeći da će sreća godinama dolazati tamo gde je obajani čen belog luka.
Inače, beli luk, koji ima istoriju staru koliko i samo čovečanstvo, vrlo je uvažen i u magiji i etnomedicini Vlaha. On je hrana, lek ali pre svega univerzalno sredstvo protiv svih zlih demona. Verni pratilac čoveka od njegovog rođenja pa do posle smrti.
Čen belog luka na čelu porodilje štiti i majku i novorođenče od uroka. Tokom života pouzdana je amajlija koja na putovanjima čuva od “razbojničkih” prepada đavola i nervoznih vila. Ali i od krvopija kada se noću prolazi pored groblja. Vlasi misle da beli luk i inače donosi dobro ukućanima pa nanizane vence kače o dovratak kuće. Sa leve strane on štiti od demona i donosi duhovni mir i sreću. Okačen sa desne strane vrata, venac belog luka štiti dom od eventualnih neprijatelja iz okoline, sprečava svađe a obezbeđuje i materijalno blagostanje. Venac obešen u štali štiti životinje a u polju useve. I taj se metod preduzima kad god postoje nagoveštaji nekih bolesti, epidemija ili prirodnih nepogoda.
Nošen u džepu, čen belog luka može sprečiti mučninu i nesvesticu, a uz druge dodatke njegovi eterični mirisi vraćaju one koji padnu u trans, leči alkoholičare i epileptičare…
(Odlomci iz knjiga «Vlaška magija» 1 i 2, Jasne Jojić. U sledećem broju: Zlo vreba sa raskrsnica)
ANTRFILE
Kako do knjige
Originalne knjige „Vlaška magija 1“, „Vlaška magija 2“, „Čuda vlaške magije“, „Magija biljaka – i lek i amajlija“, „Magijski kalendar za srećne dane“ i sve druge knjige čiji je autor Jasna Jojić naručuju se na telefone: 065/ 216-416-0 i 011/ 2452- 019 i kupuju na kiocima „Future plus“ i u „Maxi“ i „C marketima“. Knjige Jasne Jojić koje se prodaju preko internet sajtova, na uličnim tezgama i u drugim kioscima i prodavnicama, su pirati – falsifikati i u njima nećete čitati originalne tekstove.
ANTRFILE
Psihička odbrana snagom gvožđa
Beli luk se u svim verovanjima sveta, milenijumima unazad koristi kao sredstvo za odbranu. Mnogi i danas tvrde da ljudi koji jedu beli luk nisu samo zdravi već su i psihički potpuno nedodirljivi. Odnosno, teško da im iko išta može. Jedino efikasno sredstvo jačine koja se može meriti s jačinom belog luka, jesu rituali sa pojedinim gvozdenim predmetima. Njih vračare iz Timočke krajine koriste kad moraju da se bore protiv zla nanetog iz obreda same vlaške magije. Tada se beskompromisno prizivaju i više sile. Ritual se izvodi na bilo kojem od nečistih mesta, u vodenici, kraj napuštene kuće ili na raskrsnici. A čini se bacaju sa devet raznih vrsta cveća i sa konjskom potkovicom. U gluvo doba noći vračara ćutke dolazi na odabrano mesto i pali ritualnu vatru. Ona mora goreti na zemlji, okružena kamenjem, potpaljena grančicama bosiljka,…Kada pripremljena sedne kraj ritualnog ognjišta, vračara uzima potkovicu i kali je dok izgovara bajalice. Sav dim koji se izdvaja usmerava se ka obešenom cveću….Bajanje ne prestaje dok se svaka latica pripremljena za obred ne navlaži, a potom i osuši. Taj trenutak vračara strpljivo čeka satima. Kada je nanizano cveće dovoljno suvo da se od njega može napraviti prah, vračara je u stanju polutransa od udahnutog dima i opojnih mirisa, tada počinje drugi čin ritualnog monologa u kome vračara menjajući dramatično boju glasa glumi i kao razgovara sa silom koju je prethodnim bajanjem prizvala.
“Gvožđe iskovano!”, uzvikne ona i potom još agresivnije odgovara: “Nisam gvožđe iskovano nego đavo zarobljen”. Bez trunke straha očigledno u vrlo prisnoj vezi sa prizvanim demonom, vračara nastavlja: “Ako si đavo zarobljen da izađeš na suvo i odeš gde te šaljem. U srce (Merimi) da se uvučeš. Da (Merimu) tražiš od grada do grada, od sela do sela, od kuće do kuće, o d posla do posla, od puta do puta, od kreveta do kreveta, od stola do stola, a sa stola skoči u kašiku iz kašike (Merimi) u stomak. Potraži je ognjenim bičem, išibaj i poteraj meni da ne može stajati, da ne može sesti, da ne može spavati, da ne može jesti, da nema mira u svojoj kući dok do (ime onoga za koga se vraća, primera radi Milana) ne dođe. Očima će gledati, ustima govoriti, drugog neće naći”. Tu napravi pauzu, a onda lukavo doda: “A ja ću ti dati za doručak jednu kokoš, za ručak jednu kokoš, za večeru jednu kokoš i punu tikvu vina”.
Vračara kasnije žrtvuje kokoške ali čim završi ovaj verbalni deo rituala pokupi obajanu i izmrvljenu travu u teglicu i da je onome ko je mađiju naručio sa uputstvom da je tajno doturi do osobe kome su čini namenjene. “Malo trunja da sipaš voljenoj osobi u džep ali da mu ne bude neobično, stavi mu i pod jastuk i ispod mebla od kreveta na kome spava”, kažu obično
