ZAŠTITA NOVORODJENČADI
Piše Jasna Jojić
Običaji koje Vlasi primenjuju kad se rodi beba, mnogobrojni su. Na nju se pazi svakodnevno i sve žene u kući baju da detetu ne priđu zli demoni. Za taj postporođajni period vezano je i mnogo tabua – zabrana. Pre svega za prvih 40 dana po rođenju. Tako i najškolovanije majke u istočnoj Srbiji, bebin veš, čak i danas, suše isključivo danju ili to čine uveče u zatvoreim lođama. Kažu ne štite pelene od raznih bubica koje se noću sjate na svetlu belu boju već pokušavaju da na put stanu štetotičanama iz viših svetova. U pomoć se zovu i Suđenice, demoni koji određuju čovekovu kob ali preventiva kod Vlaha su oduvek bili i crveni končić koji se bebi vezivao oko ruke prvog dana, posle kupanja, potom svetlo i glas. U sobi porodilje i bebe, uvek gori sveća ili slaba sijalica a po potrebi, pored majke, uz dete dežuraju i drugi ukućani koji bi polušapatom govorili i pevali non stop, dajući tako na znanje bićima iz viših svetova da su prisebni i spremni na otpor eventualnom zlu.
Po beleškama dr Ljubinka Radenkovića, stari istočne Srbije nisu prezali ni od drastičnijih metoda odbrane svojih potomaka. Zlo se zasigurno može oterati oštrim mirisima i predmetima, verovali su. Pa su se i danas zadržali običaji koji pripadnike drugih religija mogu šokirati. Jedan od najrasprostranjenijih načina zaštite je ograđivanje konopljom. Ova biljka (koja je i sama prešla put transformacije od sirove klice do produhovljenog proizvoda) opasana oko kreveta na kome boravi majka sa bebom, dovoljna je zaštita od Babica. Zle čini u tom slučaju rasteruje oporost konoplje. Sa druge strane Vlaške vračare po selima borske opštine za efikasnu zaštitu smatraju i nešto nežniju varijantu koja podrazumeva da se prvih šest nedelja oko dečje kolevke formira zaštitni magijski krug. Svake večeri uokolo se posipaju brašno i kapljice mleka i dok se ritual izvodi tri puta izgovara se formula “Čim se dete hrani time se i brani”.
Veliku moć u ovim prilikama kažu Vlajnje, imaje i razne amajlije. Novorođenčetu se štrika poseban povoj od crvenog, belog i crnog konca. Demonima, koji boje sagledavaju na isti način kao i ljudi, tako se daje na znanje da su prozreni. Crvenom bojom stvara se zaštitni štit, bela simbolizuje čistoću deteta i njegovu nevinost a crna utvrđuje granicu između onog što je vračara probajala dok je štrikala ili svetila povoj, i mogućnosti da se nešto u njenim ritualima i molitvama – bajalicama promeni.
Rasprostranjena je i verzija sa vencem koji se pravi od crvenog konopca na kome je nanizan beli luk. Okačen u sobu gde borave, on tera Babice i pored bebe štiti i majku čija je čistoća duha nakon čina rađanja, takođe vrlo primamljiva demonima
Još uvek je na snazi i ritual kupanja. Po verziji koju je zabeležio etnolog Petar Vlahović, veruje se da dete do 40 dana treba kupati po dva puta dnevno. U vodu u kojoj se izvodi ovaj običaj treba dodati po neku kap “molitvice” vodice kojom je dete u crkvi kršteno, ili koju je vračara obajala bosiljkom, potom srebrnjak i travke selena i bosiljka. Vračare koje se i danas pozivaju da bar prvih sedam dana obilaze bebu, obavezno prisustvuju kupanju deteta. Nad vodom u koritu razmućuju živo jaje sa bajalicom koja se kažu ne “čita” samo radi lepote dečje kože već i zbog snage duha koju jaje kao simbol začetog života prenosi na ljude.
“Kupanje protiv babica” kod vračara sa Timoka još uvek se bez obzira na vremenske uslove obavlja i napolju, u vodi koja je u koritu sakupljana prethodnih dana. Beba se kupa sa dodatkom po tri žuta cveta (obično neven) iz devet različitih bašti ubranih, i uz listiće selena, bosiljka i zdravca. Ali se vodi kao neophodan dodaje i neki metalni predmet. Izbor najčešće pada na potkovicu.
Metal je inače, uz crvenu boju, beli luk i katran, vrlo jak zaštitnik od urokljivih i zlih sila. U to sem Vlaha veruju još mnogi narodi naše civilizacije. Zapisi o gvožđu koji tera zle sile postojali su i kod Rimljana. O tome je pisao čak i čuveni Plinije. A čitave stranice o upotrebi metala u vražbinama ispisao je i Dž. Frejzer. On u svom delu o razotkrivanju magijskih tajni “Zlatna grana”, pominje verovanja koja su u vezana za bakar i olovo, a Tejlor je u svom bogatom etnološkom radu pokušao da korenu ovog opštenarodnog ubeđenja doda i zrnce logike. On misli da su sve više sile koje neprestano deluju, aktivne još iz kamenog doba. Metal je za njih novina i zato ga se plaše. Tako nije slučajno ni što se zvona na crkvama izlivaju od metala čiji i izgled i zvuk rasteruju sve demone, pa eto, i Babice koje bi da ućare vitalnost novorođenčeta i čistotu majke koja ga je donela na svet.
(Odlomci iz knjiga «Vlaška magija» 1 i 2, Jasne Jojić. U sledećem odlomku: Do razvoda zbog puža blizanca)
ANTRFILE
Kako do knjige
Originalne knjige „Vlaška magija 1“, „Vlaška magija 2“, „Čuda vlaške magije“, „Magija biljaka – i lek i amajlija“, „Magijski kalendar za srećne dane“ i sve druge knjige čiji je autor Jasna Jojić naručuju se na telefone: 065/ 216-416-0 i 011/ 2452- 019 i kupuju na kiocima „Future plus“ i u „Maxi“ i „C marketima“. Knjige Jasne Jojić koje se prodaju preko internet sajtova, na uličnim tezgama i sajmovima, u drugim kioscima i STR prodavnicama, su pirati – falsifikati i u njima nećete čitati originalne tekstove.
ANTRFILE
Obred skrivanja
Najdrastičnje mere u borbi protiv demonskog zla nad bebom, kod Vlaha su ipak bile metode skrivanja. Po tom nepisanom ali strogo poštovanom pravilu, ni porodilja ni beba, 40 dana nisu napuštale kuću. Taj broj kako je objasnila vračara Desanka Perić označava period kada je duša na putu. I ima ista svojstva bilo da se radi o umiranju ili rađanju. Otuda je i evidentno da se kod Vlaha danas, baš kao i kod mnogih antičkih mislioca, umiranje i rađanje tumače kao proces a ne kao stanje. Ovaj se stav još uvek poštuje i mnogi su protivnici toga da dete treba izvoditi napolje iz zaštitom obajane sobe, pre nego što napuni mesec i po dana.
ANTRFILE
I mačka crpe bebu
Iako Vlasi veruju u nemušti jezik, kojim komuniciraju sa životinjama i biljkama, kad je u pitanju beba, izostavljaju sentimentalnosti. Mačka koja je sastavni deo idilične slike o „beloj“ vlaškoj vračari, ne sme u sobu gde borave porodilja i novorođenče. Misli se da mačka koja uđe u tu svetui odaju pre nego prođe 40 dana od rođenja, daje iste predznake kao i u snu odraslog: bela mačka predstavlja simbol života deteta punog nervoze i rasprave, ali i nevernih rođaka i nelojalnih prijatelja. Tamne mačke simbol su da će beba kad odraste bivati stalna žrtva ljubavi, opsednutosti i ljubomore. U svim ostalim bojama prete da će java budućeg čoveka doneti gubitak bogatstva ili tešku prevaru. Ako majka „izda“ dete pa mazi mačku, nema sumnje, tvrde vračare s Timoka poučeni drevnom magijom predaka, da će se dobro bebi vraćati zlom a ukoliko je mačka ljuta pa ogrebe majku ili bebu, teško da će dete tokom života izbeći neku fizičku nezgodu.
Poseban problem predstavljaju mačje oči. Onako caklaste, zelene ili modre u stvari su samo plašt urokljivosti, misli i danas baka Vuka iz usamljene kućice kraj sela Klokočevac. Kroz njih mogu delovati i veštice. Zato se mačke nikako ne puštaju uz bebe a kod već učinjene štete delotvoran lek su crven konac i beli luk. Jer protiv mačaka nema druge odbrane.
