Kakve su nam reči takav nam je život
U mnogim verskim spisima ime Jovana Zlatoustog ispisano je zlatnim slovima. Jer ovaj svetac, patrijarh Konstantinopolja, prestonice tadašnjeg Istočnog Rimskog carstva, kasnije Vizantije, bio je sjajan učitelj koji je, kaže legenda, govorio uvek mudro, pravedno, bez straha i, čistu istinu.
Zato dan u njegove čast, koji se obeležava 13. novembra, mnogi hrišćani koriste da očiste svoje misli, da blagodetnim rečima saopšte bolnu istinu svojim bližnjima, ili da se iskreno ispovede, pred Bogom i pred samim sobom.
Načini da se ovo postigne različiti su u raznim narodima. U Italiji tog dana još od podneva pale zlatne sveće, na sto iznose nakit koji blješti pod sunčevom svetlošću, a onda smireno, sedeći na stolici, u svom domu, ljudi, iako sami, glasno i otvoreno govore o sebi, svojim greškama, željama, i planovima kako da ih ostvare.
Druidi, potomci drevnih Kelta, takođe prizivaju Jovana Zlatoustog. Izgovarajući mu ime 13. novembra, preklinju ga da ih njegov duh poduči da uvek kažu pravu reč, u pravo vreme, na pravom mestu.
U Srbiji ima mnogo onih koji tog dana ispeku slavski kolač, upale žutu sveću a onda se oko trpeze okupi porodica koja razgovorom pokušava da razreši nesuglasice da bi cele sledeće godine bili složni.
Oni koji su ovu slavu usvojili kao svoju, sve do ponoći ispisuju stranice utiscima o sopstvenom životu. Pri tom slede osnovno pravilo Jovana Zlatoustog da je jedino on kriv za svaku svoju grešku i zaslužan za svaki svoj uspeh. Da odgovornost za ono što ga je snašlo niko nikada ne treba tražiti u drugima.
Jer, tako je učio Jovan Zlatousti, čovek koji se rodio u Carigradu 347 godine. Otac mu je bio vojvoda Sekunda. Obrazovao se na delima antičkih filosofa ali nije voleo grčko mnogoboštvo, pa je hrišćansku veru usvojio kao jedinu istinu.
Krstio ga je antiohijski patrijarh Meletije. Posle smrti roditelja, on se zamonašio. Napisao je knjigu “O sveštenstvu“, a potom je rukopoložen za sveštenika. “Proslavljen zbog mudrosti, podviga i sile reči, izabran je po želji cara Arkadija, za patrijarha carigradskog. Šest godina je upravljao crkvom kao patrijarh sa velikom revnošću i mudrošću”, piše u njegovoj biografiji koja se završava rečima: “ U izgnanstvu je proveo tri godine i upokojio se na Krstovdan 14. septembra 407. godine u mestu Komanu u Jermeniji. Njegove svete mošti su krstaši 27. januara 1204. odneli iz Carigrada u Vatikan gde su počivale sve do 2004. godine, kada su ponovo vraćene u Carigrad, odnosno današnji Istanbul. Kao svetitelj, Jovan Zlatousti se praznuje 13. novembra. A pošto se on ubraja među Tri Sveta Jerarha, on se slavi i 30. januara”.
Istoričari njegovog doba pomno su pratili život Jovanov. Do u detalj su opisani mnogi njegovi doživljaji. Jedan od najupečatljivijih bila je hrabrost Zlatoustog da se suprotstavi tadašnjoj carici Evdoksiji.
Pošto joj je mnogo puta zamerao pohlepu, grubost i nepravednost, i to je izgovarao u svojim litijama, carica je, kaže legenda, svetom Zlatoustom, poslala svoje sluge da mu strogo i ljubazno saopšte naredbu koja je glasila: “Prestani da nam se protiviš, i ne mešaj se u naše carske poslove, jer se i mi ne mešamo u crkvene poslove, nego ih prepuštamo tebi da ih sam uređuješ. Prestani da u crkvama govoriš o meni izobličavajući me. Do sada sam te smatrala za oca i ukazivala ti potrebno poštovanje, no ako se ti od sada ne promeniš i ne odnosiš se prema meni bolje, znaj, ja to trpeti više neću!»
Saslušavši ove caričine reči, Zlatousti je tužno odgovorio izaslanicima: “Carica hoće da ja budem kao mrtav, da ne vidim nepravde koje se čine, da ne čujem glas tlačenih, plačnih i ojađenih. Da ne izobličavam one koji greše. Ali, pošto sam ja episkop i meni je povereno staranje o dušama, ja sam dužan nedremljivim okom motriti na sve, salušavati molbe svih, podučavati i upućivati sve, i koriti nepokajane. Jer ja znam da je sigurna propast ne koriti bezakonje i ne opominjati bezakonike”.
Zlatousti se carici suprotstavio mnogo puta. Pa i pošto je udovici izvesnog Teognosta oduzela vinograde iako je njima samohrana majka odgajala decu. Kad je Jovan posetio dvor i zbog takvog ponašanja prekorio caricu, silom su ga izbacili iz palate. Ali, Jovan je bio ne samo pravedan već i hrabar. Izdao je svom arhiđakonu Evtihiju naredbu da crkveni vratari na veliki praznik Krstovdan, kad sav narod bude u crkvi, zatvore vrata pred caricom i njenom pratnjom. I da joj kažu da je Jovan naredio da tako urade
Vratari su ga poslušali a postiđena i ogorčena carica je vikala “Eda li ja nemogu odmazditi njemu, i oterati ga sa prestola?”. U tom trenutku sluga iz njene svite izvukao je mač i zamahnuo sa željom da udari u vrata, ali mu se ruka tog časa sasušila. Videvši to, carica i sva njena svita se strahovito prepadoše, i vratiše se natrag. Sluga sasušene ruke uđe u crkvu i stade usred naroda, gromko vapijući: “Pomiluj me, Vladiko sveti, i isceli sasušenu ruku moju koja se podiže protiv svetog hrama. Sagreših, oprosti mi!» Zlatousti je tada naredio da mu umiju ruku u oltarskoj umivaonici, i tog trenutka ga je iscelio. Videvši tako čudo, sav narod uznese hvalu Bogu i svetitelju Zlatoustom.
KNJIGA “MAGIJSKI KALENDAR ZA CRVENA SLOVA”, U II IZDANJU NASLOVLJENA “KALENDAR ZA SREĆNE DANE” NARUČUJE SE NA TELEFON: 065-216-416-0 ILI 011-2452 019, a prva tri čitaoca koja se jave dobijaju knjigu na poklon
ANTRFILE
Gresi koje treba okajati
Trinaestog dana novembra svi koji žele da se suoče sa sobom i život shvate kao mogućnost da se poprave i duhovno napreduju, treba da čitaju i spise Jovana Zlatoustog. U njima on govori, kako se svako treba prepustiti Bogu jer on je dobronameran i kad nagrađuje i kad kažnjava: “Sluge od svojih gospodara, i sinovi od očeva trpe često čak i onda kada ih ovi nepravedno kažnjavaju. A zar ti ne želis da pretrpiš kaznu od Boga koji je iznad svih i koji te voli više od bilo koga. Koji sve preduzima i čini ne zbog gneva, nego radi tvoje koristi. Naprotiv, čim se desi bilo kakva lakša bolest, odmah bežiš od Njegovog Gospodstva, hitaš ka demonima. Možeš li na kraju dobiti oproštaj? Kako ćeš opet biti u stanju da Ga prizoveš? Može li bilo ko drugi, makar imao i smelost Mojsijevu, da moli za tebe?
