DAN MAGIČNE SVETLOSTI
Dani od 21. do 24. juna značajni su za sve religije: hrišćanstvo tada slavi Svetog Jovana, pagani beru moćni kantarion, obavezan u magijskim ritualima a vračevi iz zlatne čaše prizivaju duh Volosa, boga vegetacije, vode i stada.
Vreme prizivanja mladoženja
Noć 21. juna je svetkovina dugodnevice, jednog od najstarijih paganskih i praznika najraširenijeg po svetu – čuvenog po ritualima koji zasigurno donose dobro čoveku. Kelti, Avari, Sloveni, ali i Etrurci pre njih, i Evropljani, Rusi i Amerikanci posle, slavili su ovu astronomsku pojavu tri dana – od sumraka 21. juna, kad se igralo Kolo Sunca, pa do 24. juna, kad se išlo po zlatnu biljku prirode.
Trenutak u godini kada je Sunce na svom vrhuncu, a dan najduži, ljudi su sagledavali kao sjedinjavanje zraka boga sunca i majke boginje zemlje. Zato su se tog sumraka hvatali u kolo oko nekog, raznobojnim trakama okićenog drveta i igrali i pevali od sreće sve dok ne bi svanuo sledeći dan.
Zanimljiv je bio i običaj u Skandinavskim zemljama koji se i danas zadržao, posebno u Švedskoj. Tamo se veruje da je dugodnevica najsrećniji dan za venčanje:
antropolozi pišu da ovaj period (Midsummer) treba iskoristiti da majka daruje ćerki zlatan novčić koji ona stavi u desnu cipelu, a otac joj da srebrni da ga stavi u levu cipelu. Mlada tako kreće pred sveštenika ili matičara, sigurna da nikada neće biti bez novca. U rukama ona treba da nosi i buket cvetova jakog mirisa, kao što je lavanda i majčina dušica. Jake arome brane je od zlih duhova, a mladoženja se štiti tako što mu se u odeću ušivaju kesice od tkanine ispunjene istim mirisnim biljem. Ritual venčanja, tako obezbeđenih mladenaca, izvodi se posle sumraka na dan dugodnevice.
U skoro svim evropskim zemljama od davnina se veruje da na dugodnevicu neudata devojka treba da ubere sedam ili devet različitih cvetova sa jednakog broja livada. „Ako bi stavila buket sačinjen od takvih cvetova ispod jastuka, sanjala bi i prizvala budućeg muža.“
Kad počne da se sreće s tim muškarcem, odmah dolazi i do veridbe i venčanja, a prema veoma starim običajima, po obavljenoj ceremoniji, posle prve bračne noći, 22. juna, muž daruje „poklon prvog jutra“ svojoj supruzi. Ranije se poklanjao novac. Svota je bila visoka i propisana zakonom, prema društvenom položaju supruga. Porez se plaćao kralju. Danas se običaj održao, s razlikom da se supruzi obično poklanja nakit.
Moć zlatnih kantarionovih krstova
Tog trećeg dana svetkovine, pošto su 22. juna spavali i plandovali pod umilnim i toplim zracima, kretalo se u akciju. U berbu Zlatne biljke, simbola dugodnevice – kantariona. Smatralo se da stručak ubran jednog od ta tri dana donosi plodnost i moć da se privuče voljena osoba.
Kantarion su zato, kao uostalom i danas, zvali i Bogorodičina trava. Ljudi su ga odvajkada koristili za lečenje svih tegoba tela ali i za pročišćavanje duha jer on, kažu to i savremeni lekari, otklanjanja depresiju i štiti od negativnih vibracija. Gomile ubranog bilja ljudi su koristili tokom cele godine i za lek ali i za bacanje čini. On je bio sastavni deo svakog obreda koji prethodi visokim ritualima.
I danas ga mnogi koriste na taj način – zajedno sa tamjanom stavi se u kadionicu i potpali se. Dimom se osveštava prostor u kojem osoba meditira da bi otvorila svoju svest za spoznaje iz sveta kreacija i ideja. Ili izgovara bajalicu kojom kontroliše energiju. Ili, ukoliko tako misli, čisti se da bi prizvala demone i uz njihovu pomoć ostvarila svoje magijske ciljeve.
Jedan od najznačajnijih drevnih magijskih obreda, kojim se slavi povratak svetlosti, i danas izvode upućeni u magiju, od sumraka 21. juna do ponoći 24. juna. Njime se priziva keltska trojna boginja Brigid, koja je po legendi bila devojka koja je vodila ljubav sa mladim bogom svetlosti rođenim na kratkodnevicu.
Važno je da se po ugledu na tradicionalni obred, te dve noći uzastopno, upale dve vatre, po mogućstvu na nekoj uzvišici. Danas se vatra može zameniti i plamenom devet sveća koje su postavljene u visoke svećnjake. Izgovori se duhovni poziv za Brigid, poput: „Svetlost mi dolazi i sreću mi donosi“, devet puta u devet ciklusa svake noći. Na kraju svakog ciklusa, nad vatrom ili svećama, ugreje se malo ovčijeg mleka i ispiju se tri gutljaja.
Kad se okonča ritual, sveće još uvek gore, a mag od sasušenih stabljika kantariona uplete četiri krsta i baci ih na svaku stranu sveta, odnosno odaje gde izvodi ritual. Time simbolično štiti celokupno okruženje ali i priziva pozitivne vibracije da mu pomognu u prisvajanju nadčulnih moći.
Dugodnevica je i za narod po Srbiji vreme za rituale kojima se priziva uspeh, moć i bogatstvo. U trave i tamjane koji se koriste na ovaj praznik spadaju kamilica, zova, morač, lavanda, kantarion i sporis. Sveće koje se pale na dugodnevicu su zlatnožute ili narandžaste boje i označavaju radost ili poverenje.
Seme paprati za nevidljivost
Oni koji veruju u drevne rituale, koji su vekovima unazad, uprkos smenjivanja mitologija i religija, ostajali isti, svake godine željno iščekuju 24. jun. Tog dana rade se mnogi rituali koji daju mogućnost za rešenje sijaset sitnih i krupnih ljudskih problema. Jer, veruje se, za ljude tada, rade udružene duše mrtvih, duhovi iz biljaka i životinja, pagansko božanstvo Volos ili Veles, Sveti Vasilije koji ga je nasledio, ali i Sveti Jovan Krstitelj, zaštitnik kumstva i pobratimstva.
Najzanimljiviji običaji iz celog sveta, vezani za ovaj dan, ipak su zaostali iz vremena kada se 24. juna slavio bog vegetacije. Na ovim prostorima njega su nazivali Volos. Hroničari Srednjeg veka nisu se baš slagali oko njegove uloge u svetu ljudi, ali su bezmalo svi beležili da su plemena sa prostora jugoistočne Evrope, u svakom ritualu koristila pregršt nepožnjevenog klasja. Skupljali bi ga na dan 24. juna i ostavljali kao dar božanstvu nazivajući ga Volosovom bradom.
U nekim kasnijim tekstovima, Volos je povezivan i sa podzemnim svetovima, a onda je smatran i bogom životinja. A postoje i zapisi po kojima je Volos jednooki div i bog Sunca.
Na Zapadu, ljudi u ranu zoru gledaju dok Sunce izlazi, hvatajući pogledom čarobne trenutke dok ono poskakuje gore-dole bar tri puta, ne bi li u sunčevom disku videli lik Jovanov. A savremeni alhemičari, pored svojih prozora gledaju u zlatnu čašu punu vode ne bi li u odsjaju tečnosti, s prvim sunčevim zracima, videli lik Volosov.
Kad dan krene, razni narodi poštuju razne običaje. Bečlije traže paprat za nevidljive. U Firienci, Rimu i Lionu, građani se organizovano okupljaju oko velike vatre i druže se. Neki slede stara verovanja, pa devojke i momci upale manje vatrice i preskaču ih pomišljajući želje. Onaj ko preskoči vatru može se pouzdati u dobru sreću, a onim manje veštim, upadanje u žar znak je da se te godine pritaje i sačekaju bolja vremena za velike odluke.
U Španiji i Portugaliji ne preskaču žeravice, već bosi hodaju po vatri moleći se bogu za smiraj i blago stanje, i okajavajući svoje grehe. Samo smireniji Nemci i Austrijanci, u noći između 23. i 24. juna odlaze do obližnjih proplanaka i sa paprati skidaju seme, sigurni u prastaro verovanje da će ih ono, kada im to zatreba, učiniti nevidljivim.
ANTRFILE
POKLON ČITAOCIMA
KNJIGA “MAGIJSKI KALENDAR ZA CRVENA SLOVA” JASNE JOJIĆ NARUČUJE SE NA TELEFON: 065-216-416-0 ILI 011-2452 019 a prva tri čitaoca koja se jave dobijaju knjigu na poklon.
U Timočkoj krajini, ljudi se svakog 24. juna okupljaju oko vatre, ili u kući zapale 44 sveće, i pesmom i svirkom prizivaju duhove predaka. Dok igraju, nose venčiće od prolećnog cveća oko vrata, i opojnim mirisima mame duhove. Kada osete da više nisu sami, sednu i skoncetrišu se na svoje molitve.
U zoru, kada se mrtve duše i duhovi vrate u svoja večna počivališta, izlaze u svoje bašte ili do obližnjih livada da se domognu lekovite rose. U nju zariju glave, pa svetom vodom boga Volosa okvase oči, nos i usta, i tako osiguraju zdravlje za celu sledeću godinu. Odmah polaze i u berbu cveća. Traže najlepše primerke, pletu venčiće koje potom kače na kućna vrata. U nekim porodicama koriste ih kao zaštitu od zlih čini, ali mnogi sa njima izvode magijske rituale. Pre svega za nerotkinje. One venčić treba da stave na glavu i kupaju se u reci, verujući da će im sledeća trudnoća uspeti.
ANTRFILE
LEKOVITA JUNSKA ROSA
