ŠTIT OD UROKLJIVIH OČIJU
Od vremena kad je 14. februar, Dan ljubavi, proglašen praznikom, sjatilo se niz verovanja vezanih za njega. Te da će se devojka koja tada vidi crvendaća, udati za bogataša, a ako pored nje proleti vrabac za siromaha s kojim će ipak biti srećna. Pa onda, da se na taj dan može proreći ko će se s kim venčati, i to ukoliko se jabuka vrti na peteljci dok se izgovaraju imena devojaka ili mladića. Logično – onaj pri čijem imenu peteljka otpadne postaće odabran. Osoba kojoj se pokloni poljubac i čokolada biće slatka i verna cele godine… Ali! Među tim običajima i sećanjima ljudi, mnogo je i smešnih i ukletih situacija.
Sve je počelo u drevnoj Grčkoj kada se po njihovoj mitologiji bog ljubavi Amor smrtno zaljubio u Psihu, prekrasnu devojku smrtnicu. Psiha ga nije smela ni pogledati jer smrtnicima nije bilo dopušteno da gledaju bogove, ali sestra je nagovorila da ipak baci jedan kratki pogled. Psiha je zbog toga ostala napuštena i očajna otišla u hram boginje lepote Venere.
A, tamo je dočekala nova neprijatnost. Boginja Venera bila je žacnuta njenom lepotom i postala je ljubomorna na Psihu pa je odustala od namere da joj kao zaštitnica žena, pomogne.
Ljubav u lokvama krvi
Uslovila je sa niz nemogućih zadataka. Psiha ih je ipak hrabro ispunjavala. U jednom od njih pošla je i u podzemlje gde je naišla na Pandorinu kutiju. Nije odolela, otvorila je, a pošto je zavirila, pala je u komu. Kad je Amor, 14. februara ugledao tako beživotnu kako leži, odlučio je da joj oprostiti, ispalio je svoju strelu da je probudi a Veneri naredio da Psihu pretvori u boginju.
Ona je to uradila tako što je pored Psihe stavila crvenu ružu, svoj omiljeni cvet, i od tada crvena boja označava snažne emocije a ruža simbolizuje ljubav. Ovaj cvet je dakle i najprigodniji poklon za Dan zaljubljenih a i danas, svi muškarci i devojke uzdišu kada vide slatke male Amorčiće, pa, padaju na njihove strelice.
Čim je međutim, završena era nadljudi s Olimpa, 14. februar dobio je druge “bogove”. Taj dan su preuzeli hrišćani – Sveti Trifun slavio se među pravoslavcima i Sveti Valentin među katolicima.
Da bi ritualno ispunili sve što tradicija i sujeverje predlažu, na Dan zaljubljenih se mora paziti na simbole i magijske obrede. U celom svetu se veruje da 14. februara počinje proleće koje se budu u srcima ljudi, pa po legendi, i muškarci i žene, tog dana treba da se bave ljubavnim magijama. Dobro je tada poklanjati i slatkiše veruje se, posebno od 1800. godine, kad je Ričard Katberi napravio prvu čokoladnu bombonjeru namenjenu kao poklonu za Valentinvo
I to nije sve. Tradicija nam za Dan zaljubljenih, pored čokolade, izdvaja još niz simbola kojih se tog dana ritualno trebamo setiti. Moramo kad su mogli naši preci. Jer, istoričari pišu, da je praznovanje bilo tako brojno i euforično, da je engleski kralj Henri VIII (koji je živeo u 16. veku, a 1535. je uzeo titulu “poglavara Crkve” u Engleskoj i raskinuo je veze s rimokatoličkom crkvom i papom), 14. februar čak proglasio državnim praznikom!
Simbolika crvene ruže
Dakle, u srednjem veku devojke i mladići su na ovaj praznik pored vatre, izvlačili iz šešira ceduljice s ispisanim imenima kako bi videli ko će biti njihov Valentin ili Valentina. Ta imena su nedelju dana morali da nose prišivena na rukavima, ne bi li udovoljili radoznalosti i sačekali trenutak da osobu s tim imenom, ukoliko je nisu znali, upoznaju.
Kad su za taj dan ljudi počeli da šalju i čestitke, odabrali su da na njima budu dva labuda, ptice za koje se tvrdi da su najvernije svojim partnerima i da čim jedan umre, od tuge premine i drugi. Ili grlice. Golubovi koji se vekovima crtaju u paru. Veruje se da su baš ove ptice pravi simbol ljubavi jer međusobno guguču jedna drugoj i partneru ostaju verne do kraja života!
A pošto je ustaljen i običaj poklanjanja cveća, vredelo je napraviti i običajnik simbola boja za 14. decembar. Kad se svetkovina čestita uz izraze prijateljstva, bonton je cveća, ustaljen takođe pre više stotina godina, treba pokloniti žutu ružu, bela će simbolizirati poštovanje, ružičasta nežnost i udvaranje, spremnost na strast, ali crvenu treba pokloniti isključivo onome koga stvarno duboko volite.
Ovako su preci gledali na stvari jer su znali prave moći ovog cveta. Shvatali su da prelep cvet, raskošnog mirisa, ne služi samo da prenese poruku ljubavi, strasti i eventualno poštovanja jer, desetine njenih čvrsto stegnutih latica, kriju kosmičko energetsko seme, koje se rasprši i zaštiti svakog u blizini pošto se te latice otvore. Zato bi svaki dom, po savetima okultista, morao imati crvenu ružu koja će stajati u vazi na vidnom mestu. A oni koji bi da oslušnu i alhemičare, (naučnike iz Srednjeg veka koji su prvi u novoj eri u prirodi tražili uzroke i posledice a u magiji rešenje za kontrolu nad njom) treba da za februarski praznik sačuvaju jednu osušenu divlju crvenu ružu, procvetalu iz ploda šipurka u kojem se nalaze klice svih znanja i sposobnosti. Da je sačuvaju i poklone najmilijoj osobi kako bi bila zaštićena os svih uroka i nedaća.
Za sve ove moći crvene ruže znalo se odavnina. U staroindijskim legendama ruža je bila cvet iz kojeg je rođena Lakšmi, hinduistička boginja ljubavi, sreće i lepote. U starogrčkoj mitologiji, ruža je povezana sa boginjom Afroditom koja je imala ljubavnika. Bila je strastveno zaljubljena u njega, iako je on bio samo čovek. I to još lovac. Pošto je poginuo, Afrodita je izbezumljena, odnela pred noge vrhovnom bogu Zevsu, moleći da ga oživi. Nije marila za svoje bolove, iako je dok je trčala po njega stopala raskrvarila po kamenju a telo izgrebla šibljem.
Ta je slika potresla Zevsa, ali pošto je sam izdao naredbu da se ljudi moraju posle života, utopiti u reci Stiks, i ne mogu nazad, nije mogao da ga oživi. Ipak je našao kompromis. Odlučio je da će ga vraćati među žive svake godine na po tri meseca da bude uz Afroditu, a da iz svake krvi koja je iz boginje kapala pred njegovim nogama izraste jedan čudesan, dotad neviđen cvet. Bile su to ruže. Toliko lepe u vrtovima da su i stari Rimljani osmislili sličnu legendu, pored one o Psihi i svetkovini vezanoj za dan 14. februara.
Po njoj je Flora, boginja cveća, tužna zbog neuzvraćene ljubavi boga Amora, stvorila ružu kao simbol čežnje. Trnovi ruže bili su simbol njenog slomljenog srca.
Verovatno je tragičan mit o Flori bio inspiracija razuzdanim Rimljanima, da po laticama ruža treba gaziti. Iako su legionari za posebne zasluge nagrađivani vencima od ruža, rimski carevi priređivali su orgije, a Neron (peti rimski car, živeo od 35. do 68. godine posle Hrista), prisetio se da goste koji su mu dolazili na gozbu posipa kišom latica. Kasnije su svi po njima gazili.
U Srednjem veku ruža je postala simbol svih vančulnih moći, bezvremenskih kvaliteta. Tad je stvoren poznat “Red ruže i krsta” (Rose cross), koji je ubrzo povezan uz polumitskog Kristijana Rozenkrajca (1378-1484), alhemičara. “Simbol ruže i krsta” ima nekoliko značenja – moderni rozenkrajceri tvrde da on datira iz doba pre hrišćanstva, krst simboliše ljudsko telo, a ruža razvijenu svest, dušu”.
Mnogi ljudi sve ovo znaju i imaju naviku da koriste moći prirodne crvene ruže. Narodno predanje u celom svetu kaže “da crvena ruža zasađena uz ograde i kuće štiti stanovnike od urokljivih očiju”. A glavni zadatak joj je, pišu etnolozi, da posluži u ljubavnim činima. Jer, ružine latice ušivene ili usute u neku amajliju, privući će ljubljenu osobu, baš kao i ružino ulje usuto u neku malu ampulicu s malenom rupicom, kroz koju isparava i opčinjava sve oko osobe koja je nosi.
Zato Dan zaljubljenih ne bi smeo proći bez ovog cveta. Uz misao da poklonjeni ružin pupoljak simboliše duboku predanost a da buket crvenih ruža obavezuje na vanvremensku ljubav.
Iz knjige “Magijski kalendar za crvena slova” Jasne Jojić Pavlovski, u izdanju Kulturno-izdavačkog centra “Gorgon”
RITUAL S VENČIĆEM SAOSEĆAJNOSTI
Ređe je poznat ritual koji vodi do najuzvišenijih pozitivnih emocija. On se po tradiciji alhemičara obavlja na dan letnje ravnodnevice, 21. juna, ali ga mnogi primenjuju i na Dan ljubavi nezaboravljajući na predanje o mogućnosti da se cvetovima ruža probude duboki aspekti ljubavi – saosećajnost i pobožnost. Venčić se pravi tako da u njemu bude 21 cvet. Ovaj venac može se zameniti i sa tri upletena venca od po sedam stabljika s pupoljcima kultivisanih crvenih ruža. U podne i ponoć 14. decembra, venac (odnosno tri venca), treba staviti na glavu svakog ukućanina, odnosno onih koji su nam najdraži, i izgovoriti reči koje upućuju na privlačenje i upijanje zdravlja, sreće i radosti, pohranjenih u semenkama među laticama.
Ovaj venčić, ili sva tri, od ubranih cvetova, treba ostaviti u hlad da se prosuše i čuvati ga do sledećeg Dana zaljubljenih (odnosno do letnje ravnodnevice ako smo ga za tu priliku pravili). Kad se napravi sledeći, ružice starog venca koje će se sigurno sasušiti u vrlo čvrstim pupoljcima, treba rastaviti na latice i koristi za niz drugih rituala. Neke od njih mogu se ubaciti među vunu u jastuk ili se mogu istruniti i ćušnuti u teško pristupačne ćoškove kuće da odande “vuku” pozitivna zračenja za dom.
Antrfile
MIOMIRISNA ČAROBNICA
Na Dan zaljubljenih onaj ko dobije crvenu ružu, biće još srećniji ukoliko mu se doturi i “cedulja” s informacijom da u platnene kesice koje se šiju za pravljenje amajlija i pune se tamjanom i moćnim travama, uvek treba staviti i sasušene latice i listiće ruže. Njen miris privući će pozitivne duhove koji će se osobi koja vrećicu nosi, uvek naći pri ruci.