Januarski srećni dani
Čuvari zdravlja i svetog trojstva
Preci svih naroda su poslednja dva dana januara izvodili ritual da umilostive demone koji mogu doneti bolesti i epidemije
Poslednja dva praznika na koja ne treba zaboraviti u januaru ujedno su i poslednja dva dana ovog meseca 30. i 31. Hrišćanstvo ih posvećuje Svetom Antoniju i Svetom Atanasiju, velikim učiteljima nauke o svetom trojstvu, a nasleđe iz mnogobožačkih i naturalnih religija ritualima kojima se treba dodvoriti demonu koji na svet donosi bolesti i nesreću.
Tog demona narod je nazvao Čuma ili Čumina i on po verovanju, kad se razbesni, može postati desna ruka i samog Đavola. Zato stari preporučuju da se poslednji dani januara pamte i obeleže posebnim ritualima, kako bi Čuma bio zadovoljan i tokom godine podario pojedincu zdravlje i sreću.
Čuma je inače biće koje pominje bezmalo svaka mitologija upamćena do danas. U svakoj od njih on je demon koji donosi bolest. Natprirodno koje živi tu negde, u etru oko planete, meša se u ljudske živote i utiče na prirodu kroz četvrti element – vazduh. Zato jedino preko njega do čoveka dospevaju razni virusi i bakterije, pa ko se poslednja dva dana januara ne potrudi da sačuva zdravlje i bezbrižnost, može, tvrdi legenda, ozbiljno oboleti, pa čak i preminuti.
Prokletstvo desne đavoljeve ruke
Ovako strašno prokletstvo Čuma donosi ljudima u liku tri žene, starica u crnini. Njih narod zove i Čumirolama, i smatra ih krivim za velike epidemije poput gripa, boginja, kolere, pa i HIV-a. U nekim ih krajevima pamte i kao Morije, one koje more, muče. Etnolog Mile Nedeljković zapisao je i narodne tvrdnje da su one moćne, jake, agresivne i kada pod svoju senku zgrabe neko naselje, grad, pa čak i državu, teško je izvući se iz njihovih kandži.
Da se to ne bi dešavalo, praznici koji padaju poslednja dva dana januara jedina su „crvena slova“ kada se ženama ne zabranjuje da šiju, pletu ili tkaju. Šta više, poželjno je da u noći između 30. i 31. svako napravi neku rukotvorinu koja će podsećati na košulju, jer će ona, po vekovima starom verovanju, dobiti snagu Čumine košulje, i zaštiti svakoga ko je nosi, bilo da je u pitanju virus ili priliv energije drugih ljudi ili demona koji žele da čoveku počine zlo.
Uz to ne treba zaboraviti da se ispoštuju pomenuti Čumini sveci – Sveti Antonije Veliki Bogonosac, koji je u celom hrišćanskom svetu zaštitnik stoke. U njegovu se čast, na prostorima Italije i Francuske, gde je katoličanstvo nastajalo, i danas po selima pale velike vatre i peče se hleb koji se brižno čuva da se po potrebi da obolelim članovima porodice i životinjama.
Sveti Atanasije Veliki, zapažen još dok je kao dete pokrštavao jelinsku decu u Aleksandriji, mestu svog rođenja, slavi se kao zaštitnik imanja i plodova koja niču iz zemlje.
Pojedini hrišćani i danas u ta dva dana organizuju takozvane vatrene rituale. U Srbiji, Rusiji i Poljskoj veruje se da je taj čin ponekad poslednja šansa da sačuvaju živote svojih bližnjih ili imunitet novorođenčeta.
Vatreni rituali sedam žena
Vatreni ritual organizuje tri, pet, sedam ili devet žena. U ponoć između 29. i 30. januara, one raspletu kosu i nage uđu u sobu gde spava bolesnik ili novorođenče kojem Čumirole mogu naneti zlo. Gracioznim pokretima, kao da plešu, obeleže krug oko postelje zrncima kukuruza ili pšenice. Potom po toj isprekidanoj liniji razvuku tanke niti kučine. I još tri puta obiđu ovaj magijski krug. Kada se ritualna šetnja završi, žene čučnu pred početnu tačku i kresnu šibicu. Prvo potpale ugljen koje su posebno obajale za ovu priliku, a onda na njemu zapale niti konca. Tri puta se izgovari molitva da Milosnice (Čumirole) odu sa jastuka bolesnika ili bebe, dok za to vreme kučina dogoreva. Pepeo koji ostane od kučine pažljivo se pokupi u smeru obrnutom od onog kojim se kreću kazaljke na satu, prespe se u vodu iz već pripremljene flaše. Poslednje faze rituala izvode se sledeće dve noći, u noćima između 30. i 31. januara i 31. januara i 1. februara. Posle ponoći ova dva dana, ostacima vode preostale od gašenja kučine, poprskaju se postelja, soba, pa onda i cela kuća u kojoj ima bolesnih.
Period povratka svetlosti
Inače, od sumraka 31. januara, koji je hrišćanstvo vezavalo za Svetog Atanasija Velikog, pa do 2. februara, počinje period povratka svetlosti kad se svemirske sile otvore prema čoveku i daju mu šansu da spozna tajne života. Taj je praznik prvi u Novoj godini koji treba ozbiljno obeležiti da bi život bio pun radosti i harmonije s prirodom jer se tada budi proleće, biljke, poput visibabe, guraju svoje klice iznad zemlje, a životinje, poput ovaca, očekuju mlade i počinju da stvaraju mleko za njih.
Po antropolozima, na ovakav način, pagani, odnosno naši preci koji su ranije verovali da postoji mnogo bogova koje treba umilostiviti, (jer gospodore prirodom i javljaju se u obliku kiše, toplote, vetrova, munja i grmljavina…), obeležavali su još nekoliko perioda u godini. Svi se oni poklapaju sa važnim astronomskim događajima, i, čak i danas, većina čovečanstva ih praznuje. Oni su iz vremene mnogobožštva, politeizma, pa ih pojedinci (s predrasudama a bez znanja i preplašeni), i danas, nazivaju veštičjim.
ANTRFILE
ATRAKTIVNI POKLONI I MOĆNE TRAVE
Verovanje kaže i da se milost Čume i tri Tetke u crnom, čiji on oblik uzima, može steći jednostavnim potkupljivanjem. Dovoljno je uzeti nov sapun, peškir i neki parfem ili dezodorans, uvezati svaki predmet za higijenu pojedinačno ukrasnom trakom i obesiti ih na granu nekog drveta, uveče 29. januara. Prvog dana februara te stvari treba poskidati i sačuvati u kući u ormariću gde inače stoje sredstva za higijenu. Mnogi misle da su ti predmeti posle izlaganja na Čumindan, upili određenu kosmičku energiju koja štiti pojedinca od negativnih zračenja.
