Knjige – magija, mitologija, religija
Telefon: +381 (0)65 216 416 0

Napokon nađen odgovor na enigmu »Oh te plavuše!«

 

CARICE MUŠKIH SNOVA I ZLOBNIH VICEVA

Piše Jasna Jojić, objavljeno u Kompaniji „Novosti“, 2007.

 

 

ko bi im odoleo?

ko bi im odoleo?

Naučnicu su raščlanili mit o plavušama ali ga nisu uništili. Jer, čak tri tipa žena s prirodnom ili u žuto ofarbanom kosom popunjava  90 odsto erotskih snova muškaraca. Većina poželi da sa njima ima i decu iako se ispostavlja da su one najteže za kontrolisanje od svih žena.

* Biolozi su izmerili da čak i brz seks sa plavušom pojede neverovatnih 900 kalorija,  koje se troše tokom vožnje bicikla 20 kilometra uzbrdo. 

Mit o plavušama dug je najmanje koliko i muška težnja da seks ne svede samo na pusto pražnjenje. Opsednutost tim ženama, bilo da su one prirodne ili farbane, platinaste ili pepeljaste, toliko je jaka da su muškarci koji su dobili korpu izgradili čitavu jednu teoriju o njima, izmišljajući viceve u kojima ih kao dve neprikosnovene osobine podaruju seksepilnost i glupost. I to se, tvrde naučnici prenosi genima pa žudnja za većinom ovih žena ne popušta s generacijama

Ovim kompleksnim fenomenom, pozabavili su se prethodnih godina i naučnici. Što po laboratorijama, nešto po institutima, a ponešto i po arheološkim iskopinama. Tek, razrešili su enigmu i sa biološke i sa psihološke, i sa istorijsko-sociološke strane.

Kada su pre nekoliko meseci rezimirali rezultate,  potvrdili su da mit o plavušama zaista postoji i odgovorili na pitanje :»Zašto svi muškarci maštaju o plavušama?«.

Čuvena francuska psihoterapeutkinja dr Martina Tejak, koja je u istraživanjima učestvovala kao specijalista za bračne probleme, rekla je da pada u vodu dosadašnje objašnjenje koje je muške snove i žudnje za plavušama, pokušavalo da objasni nesvesnim sećanjem na detinjstvo. Na devojčicu iz osnovne škole u koju je bio ludo zaljubljen a jedva da je smeo da je dotakne.

»Sada«, kaže dr Tejak, »više ne možemo tvrditi da  se muškarcima dopadaju žene koje su ostale nezrele i detinjaste, a plavuše na prvi pogled, deluju tako. Odgovor je složeniji jer, za muškarce, postoje razne vrste plavuša i oni nikako ne maštaju baš o svakoj«

Dakle, ističe dr Tejak, njihovi rezultati razvrstali su plavuše na pet kategorija:

»Nordijska plavuša, čija je kosa zlatna, oči tamnije a crte lica izazovne s bujnim grudima i zavodljivom guzom i dugim nogama, neprikosnovena je carica njihovih erotskih snova«, kaže dr Tejak i objašnjava da su tu sliku »prave žene« nasledili genima. 

»Ova vrsta, stereotip sa naslovnih strana časopisa, muškarcima uliva sigurnost. Ona izgleda kao neko ko nikad nije nervozan, a njen direktan pogled i besprekorna koža deluju umirujuće, poput emocionalnog anestetika. Fantazija o nordijskoj plavuši nije samo fantazija o seksepilnoj zavodnici, već o idealnoj ženi koja je spremna da se žrtvuje i koja će biti i nežna i jaka majka. Prosto, o tom tipu grublje, seksi plavuše oni misle kao o ženi sa kojom se ostaje u doživotnoj vezi i ulazi se u brak«.

Ništa lošiji stav nije ni o takozvanim fatalnim plavušama, 

uglavnom prefarbanim brinetama čije su i koža, i oči i obrve daleko tamnije. Iako sirova i samouverena, ova vrsta žene odmah daje na znanje da ne poteže za trikovima i pred muškarcima se uopšte ne oseća inferiorno. »Obožava da se hvata u koštac sa izazovima. I teško joj je da zavoli muškarca sa kojim je u nekom rivalskom odnosu. To takođe privlači muškarce i vezuju se za ovu vrstu žena u nešto manjem procentu.

Treća po popularnosti je takozvana neodoljiva plavuša, takođe obično prefarbana, ali sa zanosnim oblinama iza kojih se često krije nežna devojčica. Ona zaokuplja muške misli jer podsvesno stavlja do znanja da joj je otac potrebniji od muškarca. Pripadnici jačeg pola koji vole da izigravaju jake,  sposobne i hrabre, često ovaj tip plavuše i ožene. A ona se onda, uverena u svoju nepobedivost, ne usteže od provokativnog ponašanja koja vezu dugo drži i u seksualnoj a ne samo psihičkoj tenziji. »Međutim, kad prođe mladost, takvo ponašanje odražava psihičku i seksualnu nezrelost. Ona privlači poglede svojim izgledom da bi ih odvratila od svog uma«, naglašava dr Tejak.

Čistu erotsku opsednutost, koja na žalost traje sve dok je muškarac potentan izaziva takozvana hičkokovska plavuša. Žena sa dva lica. Hladna, bez bora i gotovo bezizražajna, ona je, u stvari, čista suprotnost utisku koji ostavlja na prvi pogled. Ponekad ume da bude i histerična, pošto čini sve kako bi probudila mušku požudu, uprkos tome što deluje nedostupno. Njena ženstvenost i narcisoidnost savršeno se slažu sa njenim besprekornim kostimima i maskama pa jači pol prosto ne može da je izbaci ni iz misli a kamoli iz snova.

»Iznenađenje je međutim što muškarce među svim tipovima plavuša, najređe privlače one klasične, blage sa plavim očima i tenom breskve. One su za njih samo susretljive plavuše, rođene kao nežne i krhke, čime su privlačile pažnju roditelja i komšiluka, a pošto su odrasle to nisu mogle da zadrže. Iako se one stalno pozivaju na svoje prirodne atribute, muškarci ovom tipu plavuša, najmanje poklanjaju pažnju«. 

Kako bilo da bilo, nastavlja dr Tejak, još su se antičke dame odricale tamne kose da bi se pridružile klanu za kojim jači pol uzdiše. Jer kad se farbaju u plavo, žene udovoljavaju željama muškaraca koje naslućuju, ali ne samo to. One time pokušavaju da održe sopstveno samopouzdanje.

»U detinjstvu sam bila plavokosa, kažu neke, kao da tako žele da ostanu devojčice, kao da im je teško da odrastu i, samim tim – ostare«, objašnjava dr Tejak i dodaje da farbanje olakšava prihvatanje stvarnosti. Na pragu pedesete, plava kosa smekšava crte lica i pomaže ženi da se navikne na ideju o sedim vlasima.

Nauka: plavuše vrsta koja odumire

 

“Muškarci više vole plavuše”, nije samo naslovnica filma legendarne Merlin Monro već i zaključak antropoloških istraživanja. I to pravilo, kažu naučnici, traje već više od 10.000 godina.

Dakle, sudeći po nalazima i analizama ljudskih skeleta, plavuše su se pojavile pred kraj ledenog doba u severnoj Evropi. U pitanju nije naravno bila podla namera da se brinetama  preotmu “mužjaci”, već, kako pokazuje studija objavljena u časopisu Evolušn end Hjuman Bihejvior, “prva je plavuša rođena pre 10 do 11 hiljada godina, zbog genske mutacije, koja je dotadašnju tamnu kosu pećinskih žena vremenom posvetljavala”. Genska mutacija bila je posledica o nužnog prilagođavanja na uslove života, piše u Bihevioru: “oskudica hrane nakon povlačenja leda, i opasnosti lova na bizone, jelene i mamute, u severnoj je Evropi proredila broj muškaraca, a žene je ostavila u nezavidnom položaju da biraju potencijalne partnere iz vrlo uskog genskog bazena. Da bi uopšte došle do partnera i nastavile vrstu, mozak je osmislio promenu za zavođenje. Za razliku od Evrope, u Africi, gde se mutacija nije dogodila, osnovu prehrane činilo je voće, do kojeg se moglo doći bez opasnosti i kojih je bilo u izobilju, pa žene nisu morale da brinu hoće li naći mužjaka niti da se evolucijski menjaju i, uslovno rečeno prolepšavaju”, kaže  antropolog Peter Frost.

Iznenadna promena boje kose i depigmentacija kože žena iz severne Evrope pokazala se vrlo korisnom – praljudima su se plavuše jako svidele. Njihove šanse za razmnožavanje uveliko su porasle, pa je i broj plavuša brzo skočio, navodi Frost. “Pojava plave boje kose dogodila se neverovatno brzo, za manje od 30.000 godina. Radi poređenja, prosečno vreme potrebno da se takva genska mutacija pojavi prirodnim putem i proširi među populacijom iznosi skoro 850.000 godina”.

Ali, antropolozi dodaju da će se plavuše, kako su se  brzo pojavile da bi očuvale ljudsku vrstu na severu Evrope, isto tako brzo i nestati. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, plavuše će izumreti u sledećih 200

godina jer sve manje ljudi nosi gen koji kontroliše tu boju kose. Procenjuje se da će se poslednja prirodna plavuša roditi u Finskoj 2202.godine.

Dijeta – plavuše »proždiru« salo

 

vatrene

vatrene

Što iz zabave, a što da provere teoriju po kojoj svako ko često upražnjava seks može da ždere kolko želi pošto polni odnos “uraganski troši kalorije”, studenti sa više američkih univerziteta organizovali su izuzetno zanimljivo istraživanje. Sa više od dvesta dobrovoljaca, kojima su na ruke okačili merače kalorija, izrežirali su desetak situacija i utvrdili da neke od njih zaista potvrđuju pomenutu tvrdnju. Ali da je, na žalost, jedini izuzetak u teoriji o eksplozivnoj potrošnji kalorija, onaj seks koji većina ljudi inače upražnjava – znači seks s poznatim partnerom, sa mnogo vremena na raspolaganju, u običnim okolnostima, odnosno onaj koji se okončava u spavaćoj sobi.

Sem ukoliko u krevetu nije plavuša sa velikim oblinama.

Sa njom se samo tokom jednog snošaja troši više od 900 kalorija što je jednako vožnji biciklom uzbrdo na destinaciju udaljenu 20 kilometra.

Seks koji zaista može da iscrpljuje do istrebljenja nagomilanog sala, jeste pored ovog, još samo zabranjeni ili neuobičajeni seks: odnosi koji se po svaku cenu kriju od javnosti, propraćeni strepnjom pa i strahom. Poze koje su neuobičajne ili se izvode na nesvakidašnjim, odnosno neudobnim mestima.

Na taj način kalorije se u suštini troše zbog stresa, i to (ako je verovati američkoj studentariji) na ovaj način: skidanje odeće partnera u preljubi “košta” 187 kalorija dok skidanje odeće sa bračnog partnera odnese samo 12, (razliku pojede uzbuđenje i dahtanje koje mu je propratna pojava), otkopčavanje brushaltera, koje se u ozvaničenim vezama odrađuje s obe ruke i smireno, odnese 9 ali u zabranjenim vezama, kad zbunjen ljubavnik ne zna šta bi i kad bi, plaća se čak troduplo više, odnosno 27 kalorija.

Kolko se potroši na ljubljenje i milovanje bilo je najteže izračunati ali se otprilike tokom strasti gubi oko 350 kalorija sa standardnim i 500 kalorija sa tajnim partnerom. A u trenucima kad peting prelazi u seks, počinje da opada potrošnja obzirom da je stvar izvesnija a strah se gubi. Treunutak dok se menjaju poze, partneri koji se međusobno gurkaju da bi se prebacili u sedeći ili ležeći položaj potroše po 15 kalorija, a ukoliko se samostalno pokreću tek 7-8. Ova potrošnja jednaka je i za legalan i za ilegalni seks. Proporcije su bezmalo iste za još jednu radnju, za stavljanje kondoma. Odnosno ako je penis u erekciji muškarcu treba samo dve kalorije da navuče gumicu, nevažno da li će posle u prijavljenu ili skrivenu “imovinu”. Ali ako mu je organ neposlušan, muškarac će za stavljanje prezervativa potrošiti neverovatnih 200 kalorija kad se bruka pred bračnim drugom i još neverovatnijih 350 ukoliko mu se ne diže s ljubavnicom. Ista frka je s dijafragmom. Ako je samoj sebi stavlja iskusna žena koja iščekuje odnos za zvaničnim partnerom, potrošiće 6 kalorija, neiskusnoj ili onoj u tajnoj vezi trebaće 73, a ukoliko to partnerki “smešta” muškarac, on će smršati bar nekolko stotina grama jer će potrošiti čak 680 kalorija (valjda brinući se da li on to uopšte zna i hoće li dijafragma zaisata pokupiti sve spermatozoide).

E, onda dolazi završnica. Taj famozni orgazam o kome se govori kao o najefikasnijem eliksiru za skidanje težine, za učvršćivanje mišića guze, za skidanje celulita s bedara žena, i ko zna šta sve još ne… u pravom orgazmu po partneru ode tek 67 kalorija, odnosno dok se mišići zgrče pa opuste, ali zato odglumljeni orgazam, nosi pet puta više jer su partneri pod stresom da se ne odaju i u seks ne uključuju samo emocije već i moždane vijuge. Muškarci mogu dodatno da oslabe u još dve situacije, ako penis izvuku par sekundi posle orgazma potroši se tek desetak kalorija ali ako se vadi neposredno pre ejakulacije, potroši se čitavih 510 kalorija.

Uz ovu računicu za standardne situacije seksa, američki studenti napravlili su eksperimente i za one urnebesne. Dakle, partner kog u tajnoj misiji uhvati partnerov supružnik, na neprijatnost potroši 70 kalorija, a ako ga uhvati njegov sopstveni supružnik odlepi za 100. Još veći rekord postiže se u pokušaj da se objasni avantura: 550 kalorija košta napor da se u zatečenoj pozi ostane ‘ladne glave,  200 je cena oblačenja na brzinu i promišljanja kako da se kidne, a neverovatnih 600 kalorija potroše oni koji pričom pokušavaju da objasne “zašto, kako, zbog čega” i onda priznaju kako se kaju.

Agresivnost – koga vole toga grebu

Naučnici su u istraživanjima o opsednutosti plavušama,  utvrdili i da jači pol na njihovom telu, potpuno nesvesno ostavlja najviše tragova. Uglavnom grebanjem tokom ljubavnog zanosa. »To nije odraz agresivnosti«, dodaju oni, «već sulude čežnje koja se uglavnom javlja u posebnim prilikama: ili tokom  prvog sjedinjenja, u vreme kada se jedno od ljubavnika sprema na put, pri povratku sa dužeg odsustva, kada se mire posle svađe, ili kada je žena opijena«.

Share

Knjige, tekstovi, intervjui…