Mr Ivan Vinkov autor knjige »Opsednutos i egzorcizam« iz sopstvenog iskustva tvrdi da su sve parapsihološke sposobnosti znak da u čoveku verovatno borave demoni. Scene poput onih iz filmova »Isterivač đavola« verodostojne su onima u obredima.
SATANA SE BOJI SAMO HRISTA
Piše Jasna Jojić
objavljeno u Magičnoj Zoni, 2005
Egzorcizam ili isterivanje đavola, verski je čin u mnogim tradicionalnim religijama. Njega međutim, od samog početka svog postojanja, koristi i Rimokatolička crkva. I, iako zbog njega, posebno u sadašnjosti, trpi dosta kritika, ona ga se nikako ne odriče. Šta više, po informacijama koje stižu iz Vatikana, broj sveštenika – egzorcista se svakim danom uvećava, a od nedavno oni se i specijalizuju isključivo za tu delatnost, jer ljudi od njih sve češće traže pomoć.
O tome smo razgovarali sa katoličkim sveštenikom, magistrom duhovnosti i egzorcizma, Ivanom Vinkovom, čije je sedište u Nadbiskupiji u Beogradu, i koji je autor knjige »Opsednutost i egzorcizam«.
– Vaše zvanično sedište je u Beogradu ali gotovo svakodnevno putujete zbog potrebe vernika za Vašim znanjem. Koliko je zaista interesovanje modernog čoveka za egzorcizam?
*Veliko, jer su se mnogi unazad nekoliko decenija, uverili da savremena medicina i psihoterapija ne mogu pomoći kod svih nevolja.
– Katolička crkva veruje u nepobitno postojanje đavola i u mogućnost da on opsedne čoveka?
*Da, i pokušava da spase opsednute. Ali tek pošto pre toga čovek poseti lekare i utvrdi da ne boluje ni od jedne psihičke bolesti, poput šizofrenije, paranoje ili teške depresije. Mi potom dodatno, kroz razne metode pokušavamo da se uverimo da je u pitanju zaista demon useljen u čoveka a ne neka trauma ili sličan problem. Tek pošto iskoristimo sve poznate hrišćanske metode, poput molitvi, ispovedi i razgovora, pristupamo obredu egzorcizma. Tu odluku donosimo zajedno s porodicom i u dogovoru sa opsednutim, dok je u razumnijoj fazi.
– Koliko su obredi uspešni?
*Mnogima uspevamo da pomognemo ali to je dug i mukotrpon posao. Tokom mog trogodišnjeg iskustva, uradio sam više desetina obreda egzorcizma i neke od tih borbi s demonom, trajale su i po dve godine kroz mnoštvo seansi.
– U čemu leži tajna uspešnosti obreda?
*Demoni se boje Hristovog imena. I svako kome je od Boga, preko Crkve dat kontakt sa Isusom, može savladati demona.
– Znači li to da opsednuti ne mora biti kršten u Katoličkoj crkvi da bi od Vas potražio pomoć?
* U osnovi, ne mora. Ali mora verovati u Isusa Hrista ili bar dozvoliti da ga mi uverimo da on postoji, u slučaju da je do tada bio ateist.
– Da li ste imali iskustva i s demonima poput onih koji se prikazuju u horor filmovima, primera radi u »Isterivaču đavola«?
* Demoni su uglavnom jaki, i te scene u filmu odslikavaju istinitu borbu sveštenika i Satane. Ceo je film i inače snimljen po istinitom događaju. Iskustva svakog egzorciste su slična. Osobe obuzete demonima pokazuju strašnu fizičku snagu pa često moramo i da je vezujemo. Uz to, demon je i vrlo lukav, a kad mu se pomene ime Hrista i kad vidi krst, bori se svim silama. Tada progovori iz osobe u kojoj je. Čudnim promenjenim glasom, psuje egzorcistu, grub je i govori prostote. Najčešće ismajava sveštenika i njegova religiozna uverenja pokazujući da je primera radi, intelektualno nadmeniji. Govori raznim jezicima koje osoba u kojoj je, nikada nije učila. Demon čak pomera lakše predmete. Oni sami lete po kući pokušavajući da pogode egzorcistu ili rodbinu opsednutog koja se nalazi u sobi gde se radi obred!
– Da li ste doživeli i neku situaciju koja nije uobičajena, nešto čega ste se i sami uplašili?
*Jedna osoba je tokom obreda egzorcizma levitirala. Lebdela je skoro metar iznad zemlje zajedno sa stolicom za koju je bila vezana. Naša je dužnost međutim da se ne bojimo, već da u veri i molitvi, s Hristom u nama, pređemo kroz sva ta iskušenja.
– Niste u dilemi da se tu ipak možda radi o nekim parapsihološkim sposobnostima onih koji misle da su opsednuti a u stvari otkrivaju svoju prirodu?
*Nema ljudi sa takvim prirodnim sposobnostima. U čoveku može biti samo sposobnost data od Boga, da voli. Sve ostalo pripada đavolu i kad neko ima takva iskustva to je samo znak da ga je đavo uzeo pod svoje. Opseo ga je. Možda i lukavo, nudeći osobi zauzvrat neke sitne materjalne manifestacije ili nagrade.
– Danas mnogi ne misle tako. Čak se i nauka bavi ljudima koji imaju vančulne moći. Rimokatolička crkva ne veruje ni u bioenergiju, ni u radiesteziju?
*Ne. Zato što ništa od toga nije dato Božjom prirodom. Onaj ko misli da poseduje takve sposobnosti uvek je negde bio iniciran, spontano u detinjstvu ili mladosti, ili je pak svesno pokušavao da »otvori« neke snage u sebi. Na žalost, tim pokušajima on nije zaista prodirao u svoju prirodu već je prizivao demone koji su ušli u njega i deluju preko njega.
– Tako objašnjavate i mnoge informacije o objektima i predmetima za koje pojedini tvrde da su ukleti?
*Demoni, ili kako to narod popularno zove, duhovi, ulaze i borave i u kuće i u predmete. Ne retko pozivaju nas ljudi s takvim problemima. Posebno kad su u pitanju zdanja ili zgrade na lokacijama na kojoj se u prošlosti desilo nešto tragično. Te negativnosti s mesta, prelaze na ljude i oni postaju nesrećni, bolesni, pa i opsednuti.
– Da li egzorcista može pomoći i u ovakvim slučajevima?
*Tada nam je posao mnogo lakši jer je uglavnom dovoljno da osvetimo prostor ili zdanje, svetom vodicom.
DEMON MRZI SVEŠTENIKE
Po najnovijim udžbenicima Vatikana, najvažniji simptom opsednutosti đavolom jeste mržnja prema sveštenicima. Uvereni da je, prema ovom simptomu, sve veći broj Evropljana “oboleo”, katolička crkva formirala je širom sveta kurseve u kojima profesori s nedavno formirane Akademije za egzorcizam, edukuju sveštenstvo za ovaj zanat. Tako je krajem prošle godine obelodanjeno da je u Poljskoj broj egzorcista u poslednjih 10 godina povećan čak dvadeset puta. Do 1997. godine tamo je postojalo samo četiri sveštenika egzorcista a danas ih ima 78. Inače intresovanje za egzorcizam povećano je krajem 90-ih u vreme pape Jovana Pavla II. Tada je vaskrsnuo i preštampan vodič koji je Vatikan izdao daleke 1614. Čak je i sam papa Jovan Pavle II tokom svog pontifikata izveo tri obreda isterivanja đavola, po ugledu na Isusa koji je po Bibliji lečio ljude, isterujući iz njih zle duhove rečima. Tako se i došlo na ideju da Vatikanski univerzitet organizuje kurseve o egzorcizmu i Satani i to u najelitnijem fakultetu, Akademiji Ređina Apostolarumu. Polaznici se obučavaju u medicinskom, psihološkom i religijskom aspektu egzorcizma i satanizma. Jer prema nezvaničnim podacima, samo u Italiji ima oko 5.000 pripadnika satanističkih sekti, a tri četvrtine njih su mladi između 17 i 25 godina. Njima mogu pomoći samo egzorcisti Crkve, kaže nam mr Vinkov iznoseći i podatak da se tokom isterivanja đavola dešava da iz šupljina na ljudskom telu, pre demona izađu mnogi sitni predmeti. U Vatikanu se čuvaju dve pune šolje ekserčića, kamenčića i drugih predmeta koji su izletali iz ustiju i iz analnih otvora opsednutih, tokom obreda egzorcizma.
Antrfile
ĐAVOLJI FILMOVI
Amerikanci u anketama sve više potenciraju da veruju u postojanje demona. Zato se u Holivudu i snimaju filmovi o ovim pojavama. Samo u poslednje dve godine snimljena su tri visokobudžetna i desetak slabijih filmova o opsedanju demonima i pokušaju katoličkih sveštenika da čoveka oslobode tih grehova. Međutim, svetski hit, film “Egzorcizam Emili Ros“ koji se nalazi među prvih deset najgledanijih u svetu (glavne uloge su poverene Lauri Lini i Kembelu Skotu) govori o svešteniku zbog čija je nepažnja kad je izvođen egzorcizam, umrla mlada, opsednuta devojka. A da tragedija bude veća taj je film, poput “Isterivača đavola”, snimljen po istinitom događaju.
Komentarišući ovakvu pomamu publike za sudbinu Emili Rouz, eksperti na zapadu i u SAD nisu propustili priliku da ukažu da se takozvani katolički isterivači đavola, u stvari školuju za psihoanalitičare, ali mnogo opasnijem, jer su u ritualu najkraći oni delovi gde se krst prinosi čelu opsednutog a sve su duži delovo gde egzorcisti koriste različite tehnike opuštanja tradicionalnih istočnjačkih medicina koje je u 20. veku preuzela zapadna psihijatrija. Mr Ivan Vinkov se međutim ne slaže sa tim komentarima jer kaže da psihoanalitičari i neuropsihijatri nemaju uvek uspeha u izlečenju. Oni nemaju vremena da se zaista posvete opsednutima a kada bi imali, razumeju da se demoni jedino boje imena Isusa, odnosno onih posvećenih da se njime služe. Upravo je to razlog što egzorcista ima sve više i što su sve traženiji u svetu. Čak i među onima koji rođenjem ili krštenjem, pripadaju drugim verama.
ANTRFILE
OBRED
Sveštenici- egzorcisti svaki obred isterivanja đavola počinju tako što žrtvu poprskaju svetom vodicom, pročitaju nekoliko odabranih redaka Jevanđelja, naprave krst nad glavom i izgovore “Recede, ergo, Satan!” – u prevodu: “Odstupi Satano!”.
