EREKCIJA RAZARA ĆELIJE A LJUBAV IH LEČI!
Piše Jasna Jojić, objavljeno u Kompaniji „Novosti“, 2007.
ljubav i druge muke
Naučnici su otkrili da kod iskreno zaljubljenih rade potpuno odvojene regije mozga od onih koje se aktiviraju samo kod seksualne privlačnosti.
Rezultati sa skenera, kažu da mozak može da izazive bolest ili organizmu podari čelično zdravlje, samo u zavisnosti da li je nesrećno ili srećno zaljubljen.
Čim vidi osobu koju voli mozak luči supstance koje momentalno zaustavljaju bolove i bolesti, i daju dodatnu volju za životom.
»Romantične vijuge« dovode do alfa stanja što je znak da je mozak zaljubljenih u prisustvu voljenog potpuno bezbrižan i teško da ga išta može uzdrmati.
Bezmalo nema Zemljanina koji bar jednom u životu nije bio zabrinut pitanjem, piše li mu na čelu da je zaljubljen. Simptomi su, verovalo se, tako lako uočljivi da im, bar tako narod kaže i uši pocrvene od stida. Ali, naučnici koji su nedavno završili interesantan projekt, kažu da rumeni obrazi, oči koje sjaje i osećaj letenja, nije ništa u poređenju s onim šta sve čini mozak zaljubljene osobe.
Dakle, za one koji brinu da li će okolina uvideti da boluju od ljubavi, uteha je to što drugi na sreću ne vide šta rade vijuge u glavi zaljubljenog. Jer mozak ne samo što preživljava romansu sto puta intenzivnije i burnije od čula, već sudeći po rezultatima sa skenera, ozbiljno utiče na zdravstvenu sliku celog organizma.
Mozak, tvrde sada naučnici, može da oslabi mnoge organe ili da celom organizmu podari čelično zdravlje, isključivo u zavisnosti od činjenice da li je nesrećno ili srećno zaljubljen.
Da bi ovo saznali grupa naučnika sa Univerziteta u Masačusetsu radila je MRI (magnetna rezonanca) skeniranje mozga.
Ogled je vršen na 17 osoba koje su pre toga, na psihološkom testiranju dokazale da su zaista zaljubljene.
Potom su stavljeni pred skener i sniman je rad vijuga u trenucima dok su ispitanici gledali u slike voljenih. Potom im je postavljeno i pitanje: “Sta osećate?”
Naučnici su tada primetili da se neke oblasti mozga užasno brzo aktiviraju. Posebno njih četiri. Kod 11 subjekata ženskog pola i šest muškaraca, te regije su se tako brzo punile krvlju da su im svi »sudovi« postali plameno crveni.
Doktor Džon Bartels, vođa istraživačkog tima, odmah je predosetio kako je njegov tim na putu da naučnim metodom odredi razliku između prave ljubavi i seksualne požude.
»U nastavku istraživanja nepobitno smo utvrdili da se tokom prave ljubavi, u kojoj osoba oseća nežnost, brigu i odgovornost zbog partnera, uključuju uvek četiri iste regije mozga. Njih smo nazvali ‘romantičnim receptorima’. Nasuprot njima, kod seksualnih strasti uključival se mnogo manje e su se sasvim druge regija mozga, i to samo jedna do dve. Tada smo videli i da te druge regije, koje smo nazvali ‘receptorima strasti’ reaguju tako što prilikom erekcije muškaraca ili nadraženosti kod žena, dolazi do ubrzanijeg pulsa i veće potrebe za kiseonikom, odnosno do fizioloških simptoma poput dubljeg disanja i većeg zamora srčanih mišića«.
Posebno zanimljivo otkriće je da za razliku od burnih reakcija čitavog organizma na seksualnu strast, regije mozga kod zaljubljenih donose potpuni spokoj i smiraj.
Ti receptori u mozgu koje otvara susret sa voljenom osobom ili ponmisao na nju, čak su toliko jaki da momentalno mogu da suzbiju bol ili dovedu do alarmantnog naloga ostalim delovima mozga da određeni oboleli organ pod hitno dobije veću količinu zdrave krvi i urgentnu regeneraciju ćelija.
Jednostavnije rečeno, regije mozga koje se aktiviraju kod iskreno, duboko zaljubljenih ljudi, motivisane su da telo hitno ozdrave. Ili – čim vidi osobu koju voli, mozak pulsuira dodatnu volju za životom.
Dr Set Prosterman, klinički seksolog, član tima koji istražuje mozak zaljubljenih na MRI skeneru, dodaje da već samo gledanje u voljenu osobu deluje umirujuće. Susret sa njom mozak doživljava kao potpunu relaksaciju a zagrljaj i topao dodir dovodi bezmalo do alfa stanja, pa do polusna. To je dakle znak da je mozak zaljubljene osobe, u prisustvu voljenog partnera, potpuno bez briga, opušten i spreman na bezuslovno predavanje.
»On teško da reaguje čak i na velike probleme od kojih bi čoveka u vreme nezaljubljenosti, gadno zabolela glava«, kaže dr Prosterman i ističe:
»Do sada su utvrđene mnoge skale koje služe za merenje ljutnje i straha. Mnogo studija bavilo se negativnim emocijama – tugom, gađenjem, mržnjom, besom, agresijom. Jedino što naučnici nisu uspevali da izmere je ljubav«.
»Odnedavno, pošto smo odvojili regije zaljubljenosti od regija strasti, moći ćemo i ovde da odredimo skale« zaključuje dr Prosterman.
Razliku između strasti i ljubavi negde u isto vreme, dokazali su i Liverpulu.
Njihovi rezultati su međutim još čudniji jer ukazuju da žene koje bude svoje receptore kad su zaljubljene, u trenucima kada razmišljaju o potomstvu, itekako uključuju i receptore strasti.
Dakle, istraživanje naučnika Univerziteta u Liverpulu dokazalo je da se svaka žena tokom ovulacije, odnosno u periodu kad je spremna za oplodnju, interesuje za fizički korpulentnije i mišićave muškarce a ne za toplinu i nežnost.
Ali da iznenađenje bude još veće, skener mozga njihovih partnera pokazao je da su maštarija svojih žena svesni i njihovi stalni partneri pa su tokom njihove ovulacije ljubomorni na dobro građene “bildere”!
Ove zaključke, naučnici su objasnili prostom činjenicom da, spremne za trudnoću, žene po prirodi stvari, delom blokiraju receptore za nežnost prema muškarcu i uključuje ono zadužene za potomstvo. Zato se oslanjaju i na receptore strasti pa biraju mužjaka koji im deluje genetski zdravo i jako. Zbog toga luče sekrete jakih mirisa, a njihovi stalni partneri, fizički bliski, omirišu te arome koje izbijaju kroz sve pore kože, podsvesno znaju šta se dešava u glavama njihovih partnerki i postaju ljubomorni na, telesno kvalitetnijeg muškarca.
Naučnici međutim upozoravaju da se na ove zaključke niko pametan ne treba uzbuditi, i da svaki racionalan muškarac morao da, znajući ovu činjenicu, prikoči. Ne sme da maltretira partnerku scenama jer je već u mnogim istraživanjima dokazano, da većina žena iako osete taj kratkotrajan seksualni poriv kao prateći simptom želje za potomstvom, nerado upražnjavaju seks sa neznancem. Duhovna i emotivna privlačnost, to jest aktivnost one, na početku pomenute, četiri regije, mnogo im je važnija od fizičke, koja se eto dešava uglavnom samo tokom ovulacije.
PODTEKST
KAKO UPARITI PARTNERE
Naučnici, skoro bezuslovno ubeđeni da su napokon otkrili simptome prave ljubavi, sada su zaposleni na novom iskušenju. Intenzivirali su istraživanje kako probuditi zaljubljenost kod ljudi.
Podstrek za taj projekt daje im činjenioca, kako smo u tekstu već rekli, da zaljubljenost pruža spokojstvo a samo smireni ljudi mogu biti kreativni, produktivni i veseli a nikako retrogradni, agresivni i depresivni.
Cilj je dakle srećnije čovečanstvo u kojem će živeti zaljubljeni i mirni.
Da bi se to postiglo nedavno je izvršen eksperiment koji je trebalo da ukaže šta izaziva interakciju među polovima. Ali rezultati na žalost nisu bili tako optimistični:
“Grupi od 200 žena pokazane su fotografije dvojice muškaraca sličnog fizičkog izgleda a onda su im date biografije koje su oni napisali o sebi. Kada su ih pročitale, 98 odsto žena odlučilo se za istog muškarca a na pitanje ‘zašto’, odgovorile su da je biografija odabranog napisana duhovito”.
Ovo je bila početna ideja zbog koje je tim američkih i kanadskih naučnika u proteklih šest meseci radio istraživanja među damama svih intelektualnih i statusnih nivoa, i baš kao što su očekivali, rezultati su uglavnom bili isti.
“Čak i kada smo im pokazivali slike drastično različitih muškaraca, poput Stanlija i Olija, ili vidno lepuškastog i zgodnog a drugog s velikim nosem ili upadljivo šiljatom bradom, većina žena je posle čitanja njihovih biografija birala muškarca čiji im je stil pisanja i životna priča izmamljivala smeh. Više od 78 odsto ispitanica reklo je da bi veče pre proveli sa neuglednim a zabavnim nego sa dosadnim lepotanom”, objavili su zaključke svoje studije u časopisu Evolucija i ljudsko ponašanje.
Ali kad su paralelno dobili i rezultate istraživanja o poimanjima jačeg pola, uvideli su da su ona drastično dijametralna. Za razliku od žena kojima dakle, uopšte nije smetala činjenica da muškarac ne izgleda baš previše privlačno, i da su zarad njegove inteligencije spremne da mu oproste šlaufe oko struka, baburast nos pa čak i žute zube, grupa muških ispitanika, “odreda” se lepila samo za fotografije i skoro da nije pokazivala interesovanje za biografije. Posebno u drugoj fazi eksperimenta.
“Tokom prve faze, kada su dve žene na slikama bile približno lepe a biografije koje su ih pratile bile različite, 60 odsto od 200 muških ispitanika reklo je da bi rado na večeru izveli ženu s duhovitom ispovešću. Ali kad su im uz istu razliku u biografijama ponuđene i različito građene žene, čak je 98 odsto njih izabiralo lepšu, zgodniju, atraktivniju”.
“Moglo bi se slobodno reći da muškarci uopšte ne opraštaju mane u fizičkom izgledu partnerke a najmanje im je bitno imaju li one smisla za humor” zaključili su naučnici dodajući da je istraživanje takođe pokazalo još jednu zanimljivost:
“Većina ispitanica smatra da su muškarci sa smislom za humor društveno prilagodljiviji, tolerantniji ali i da su manje pošteni, neiskreni i da im je teže verovati. Ali one bi ih i uprkos tome izabrale čak i za stalnog partnera”
