januarski srećni dani
januarski srećni dani
Jovan Krstitelj i Sveto kokošje jaje donose zdravlje
Praznik datiran na 18. januar naziva se i Jovandan jer se veruje da je tada sveti Jovan Krstitelj, na reci Jordan, krstio Gospoda Hrista. Mnogi Srbi toga dana slave jer je Sveti Jovan, posle Nikoljdana i Đurđevdana, svetitelj kojeg najviše poštuju. Ali, to je za mnoge i čudnovat praznik tokom kojeg naš narod neguje sijaset raznih običaja i izvodi tradicionalne paganske rituale. Posebno one proistekle iz večne težnje čoveka da „vidi“ sopstvenu budućnost. Veliki broj rituala izvodi se s jajima, u ponoć između Bogojavljanja i zimske slave u čast Svetog Jovana Krstitelja – kuma Božjeg.
Dakle, svako ko veruje u čuda i oni koji bi da sagledavajući svoju sudbinu, probaju da na njoj porade i nešto promene, svake godine pred Svetog Jovana treba da slede stari ritual ali i da spreme meleme od bilja, kako bi se oslobodili uticaja i prirodnih i veštačkih zračenja koja čoveka spopadaju.
Šanse da se tim ritualom predviđa sopstvena sudbina postoje više puta u toku godine i obično su vezivane za prirodne pojave – periode ravnodnevice i mesečeve mene. Ima međutim i onih rituala koje je narodna tradicija vezivala za pojedine hrišćanske praznike ili njihove svece. Ipak, Sveti Jovan se odvajkada smatrao Božjim kumom, i zato svaki čovek, na njegov dan, treba da misli o svojim velikim željama.
Jer te noći, između Bogojavljanja i Svetog Jovana Krstitelja, nebo se otvara – Bog osluškuje a Jovan prepoznaje svoje vernike koje je preko sveštenika ili Duha svetoga krstio.
To pojedini koriste ne bi li videli šta ih čeka. Posebno stari i teško oboleli. Zato izvode ritual ne bi li odredili našta treba da se usredsrede i kako da se postave u narednoj godini. Po predanju, najpopularniji i najmoćniji je ritual sa jajetom. Oni koji strahuju da li će i sledeće godine dočekati Svetog Jovana i Bogojavljanje, u ponoć između ova dva praznika treba da odaberu jedno jaje i spuste ga u posudu s vodom. Ako potone znači da je sudnji dan blizu.
Ovo proročanstvo Krstitelja samo je deo niza narodnog verovanja u moć ovog zametka života i njegovu duhovnu vezu sa Bogom, odnosno u hrišćanskoj religiji, sa Svetim Jovanom i Isusom.
Zbog toga bi svako ko izvodi ove rituale, daleko starije od samog hrišćanstva, ipak trebalo da sazna ponešto i o životopisu Svetog Jovana. Snaga rituala s jajima u noći između 18. i 19. januara, iako su verovatno izvođeni milenijumima pre nastanka hrišćanske religije, ipak je za proteklih dve hiljade godina ponela i energiju koju su vernici širom sveta upućivali verujuću u tu noć, kao krstovdansku. Dakle, po navodima sa zvaničnih sajtova Srpske pravoslavne Crkve, Sveti Jovan je rođen nedaleko od Jerusalima. Njegov otac Zaharija je bio prvosveštenik, a majka mu se zvala Jelisaveta.
„Rođenje Jovana, kao i njeogov život i smrt, ispunjeni su divnim čudima Božijim. Dok je Zaharija služio u hramu, javi mu se Anđeo Gospodnji i reče da će njegova žena, iako stara, zatrudneti i roditi sina.“
Došapnuto mu je i da sina treba nazvati Jovan, a posebno je bilo važno da znaju da će se kroz njega mnoga srca obratiti Gospodu. Zaharija je bio zbunjen te nije poverovao Arhangelovoj vesti, zbog čega je ostao nem do rođenja Jovanova. Onda se uverio da mu je sin čudotvorac, poslat pre Hrista da narod pripremi za dolazak obećanog Spasitelja.
Jovan je svoju mladost proveo u pustinji, pa se još tada znalo da je on Prorok kojeg je pišući najavio, nekoliko vekova ranije prorok Isaija i nazvao ga „Glasom Vapijućega u pustinji“. Jovan je posle duge meditacije s Bogom, iz pustinje krenuo u hodočašće širom sveta i počeo da poziva narod na pokajanje. Tako je, piše u delima teologa „pripremio put Gospodu i išao da poravna staze Njegove“. Propovedajući narodu potrebu pokajanja on ih je krštavao vodom u reci Jordan. Mnogi su pomislili da je Jovan taj Obećani Spasitelj koji treba da dođe, ali sam se Jovan branio govoreći: „Za mnom ide Onaj koji je daleko od mene. Njemu ja nisam dostojan da odrešim remena na obući Njegovoj. Ja vas krštavam vodom, a On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem“.
Posle toga pozivao bi i narod i državnike koji su vladali naseljenim i razvijenim delovima Planete, da ne budu nemoralni, bezobzirni i divlji prema drugima i sebi, već da se pokaju. Poučavao ih je i šta treba da čine da bi se spasli. „Njegova velika moralna čistota i ljubav prema Istini i Pravdi na kraju ga je odvela u smrt“, piše crkva o njegovom životopisu, i dodaje: „Javno je kritikovao cara Iroda zbog toga što je uzeo za ženu Irodijadu, koja je bila žena njegovog brata. Zbog toga ga je Irod stavio u tamnicu i uskoro pogubio odsekavši mu glavu“. Uspomenu na Jovanovu mučeničku smrt Crkva proslavlja 11. septembra, praznikom nazvanim Usekovanje Glave Svetog Jovana, a posvetila mu je još četiri dana u godini, među kojima su i ova dva oko Bogojavljanja.
Evanđelist Matej u Bibliji, opisujući način Jovanovog života, nazivao ga je Anđelom u telu, ikonografi su ga svih ovih vekova slikali sa krilima, a i danas hrišanski veroučitelji i katoličke i pravoslavne struje kažu da je „Za Jovana sam Gospod rekao da je on, najveći čovek rođen od žene“, i nazivaju ga „najvećim Prorokom“.
Krstovdan i zaštita zdravlja novorođenčadi
Vezanost Svetog Jovana za Hrista i hrišćanstvo, simbolično podseća na vezanost bića sa zametkom. A pošto su paganski rituali odvajkada za simbol zametka života uzimali jaje, ptičje, a kasnije kokošje, rodilo se verovanje da se rituali za zdravlje vežu i za ovog Sveca koji je simbol krštenja, rituala pripadnosti hrišćanskoj religiji i veri u Boga kao jedinog stvoritelja svega.
Zato se po tradiciji i mnogi rituali za zdravlje potomaka izvode u ponoć, između 18. i 19. januara.
U mnogim krajevima Srbije se i danas, pošto se dete rodi, nakon krštenja u crkvi, nosi u tri bliska domaćinstva. U svakom ga daruju sa po jednim jajetom kojima ga majka nakon rituala kupa. Kada malo odrastu, za devojčice koje su dobile prvu menstruaciju i dečake koji bi već „mogli“, izvodi se poseban obred polnog sazrevanja. Veče pred Svetog Jovana ili pred Đurđevdan, pod bor zimi, odnosno u leto – pod ružu, ostavi se posuda sa malo vode, jednim jajetom, suvim ili svežim laticama raznog cveća i listićima bosiljka i maslačka. Kada ujutru posudu dopuni i rosa ili kišica koja iskape sa biljke, mladi se umiju tom vodom (na Bogojavljanje, ili na drugi dan Đurđevdana), pa ih onda najstarija žena istrlja jajetom svuda po licu, izgovarajući – da budu zdravi, rumeni i lepi.
Bogojavljanje – treća Nova Godina
Kasnije tokom života, za vreme Krstovdana, mnoge žene prave melem u kojem se jaje celo ili u delovima pomeša sa rakijom ili stipsom i pošto odstoji 40 dana, koriste ga kao lek za reumu, astmu i migrenu. U tradiciji Timočke krajine toliko je mnogo ovakvih melema da Vlahinje, koje inače najvernije čuvaju miks paganskih, tradicionalnih i hrišćanskih verovanja, na dan Svetog Jovana ostave po 40, ili tri puta po 40 jaja, pored prozora. Tvrde da će ona biti moćnija i čudotvornija u lečenju, ukoliko ih Krstitelj, pa potom i sam Bog, na Bogojavljanje pogledaju.
Mnogi u narodu tvrde da prava Nova godina počinje u ponoć između Bogojavljanja (dana kada se, dakle, Bog javio pa je Isusa Hrista Jovana Krstitelja krstio na reci) i sutrašnjeg dana kada ljudi slave ukazujući poštovanje Saboru Svetog Jovana. Tada prestaju takozvani nekršteni dani i tek su se od tog dana, posle Sabora, ljudi mogli venčavati, krstiti, započinjati poslove koje bi da uspešno okončaju u tekućoj godini.
Po narodnom verovanju, taj je datum vrlo važan i za novi početak. Zato neki Bogojavljanje nazivaju i Treća Nova godina, tokom koje mogu da naprave spisak želja za koje bi da im se ostvare. Želje čoveka, međutim, moraju biti u skladu sa sudbinom koju svaki pojedinac nosi. Doduše, i na nju se može uticati, ali da bi osoba sakupila snagu da to učini, mora znati zašta treba da moli Boga. A on će te noći između 19. i 20. januara sigurno saslušati, jer se nebo tada otvara pa Bog osluškuje, a Jovan prepoznaje svoje vernike koje je preko sveštenika krstio i preko Sabora „sabrao“.
Ritual koji se zasniva na tom verovanju obavlja se po ovom redosledu: nekoliko minuta pred ponoć, pod streju kuće, na terasu ili sims od prozora, treba staviti malu tacnu tamnije boje. Dok se gleda visoko u nebo, intenzivno se misli na ono što se u toj godini želi, a Bog se moli da nam podari jasan znak šta i kako treba da činimo i da prosudi da li je ono što želimo zaista u našem interesu.
Kada se tako pomolimo tri puta, o ivicu tacnice treba čuknuti jaje. Žumance se ostavi u ljusci a belance se razlije preko nje.
Posle nekoliko minuta, koji trebaju biti takođe posvećeni meditaciji o kontaktu sa Bogom i samim sobom, tacnica se unese i ostavi kraj istog tog (sada zatvorenog) prozora, ali s unutrašnje strane. Ujutru se znatiželjno, kao u šolju od kafe, gleda koje je figure sasušeno belance formiralo. Na osnovu toga svako može da uvidi svoju sudbinu. Po predanju, treba zapisati sve misli koje nam nadolaze dok zagledani pokušavamo da rastumačimo „crteže“ koji su nam te noći „poslati“…
Ritual za snagu tela
Kokošje jaje se inače u duhovnom svetu smatra svetim, tradicionalna medicina koristi ga za mnoštvo čovekovih potreba, a naši preci verovali su da im rituali s jajetom posebno pomažu ukoliko se započnu u ponoć između Svetog Jovana i Bogojavljanja.
Jaje je vekovima (i pre nego što ga je hemija izdvojila kao posebnu supstancu) narod snabdevala kalcijumom: izmrvljenu ljusku od jajeta preko noći treba ostavi potopljenu u soku isceđenom od jednog limuna. Ujutru, tu proceđenu tečnost treba pomešati sa pola kašičice meda i popiti. Ako se to čini svako jutro i mladi i stari biće zdravi i dugovečni.
