Iz Budinih govora njegovim sledbenicima, vidi se da su pitanja na koja je on odgovarao ista kao i ona koja danas muče ljude. To budizmu daje univerzalnost vec 2500 godina.
PATNJE PRESTAJU KAD ŽELJE NESTAJU
Piše Jasna Jojić
objavljeno u Magičnoj Zoni 2005
Onima koji prate razvoj civilizacije, čini se da što više vremena prolazi od Budinog rođenja, njegovo učenje nailazi na sve više pristalica u celom svetu. Zašto je to tako, za Zonu objašnjava Gradimir Stefanović. Čovek koji je sa nekolicinom istomišljenika još pre dve decenije u Srbiji formirao prvo udruženje budista i na prostore Balkana okupio mnoge sveštenike koje je inicirao sam Dalaj Lama.
-Šta je to što budističko učenje čini popularnim pre svega kod mlađih generacija koje upravo stasavaju?
*Buda je istorijska ličnost koji se rodio 500 godina pre naše ere a svojim je propovedima uneo jedan nov pogled na smisao života.
Može se reći da je možda po prvi put, upravo na osnovama njegove filosofije, iznikla vera da čovek mora zastati i zapitati se: ko sam ja, zašto postojim, ko me je stvorio i zbog kojih ciljeva? Pošto odgovori koje na ova pitanja daje učenje Bude, nisu determinisani, odnosno nepromenljivi, ljudima su se učinili prihvatljivijim. Baš kao i činjenica da je Buda umesto nekih normi kako da čovek slepo sluša Boga, pre davao savete kako da čovek razume sebe i svoje težnje i izbori se sa njima. Budizam dakle nije religija u onom uobičajenom smislu te reči, jer Buda nije bio ni Bog ni ni mesija. On ne nudi učenje u koje treba verovati, već koje treba sam iskusiti i proveriti. Budizam samo daje recepte šta bi čovek možda trebao da učini da bi se zaista promenio i prestao da pati. Ili kako je Buda, rekao: “Kada je neko pogođen strelom nije mu važno da sazna ko je tu strelu odapeo, iz koje je kaste, od kakvog je drveta izrađen luk, već kako tu strelu da izvuče i spasi sebi život”.
S lotosovog cveta do Nirvane
– Već u samoj reči Buda krije se osnovni smisao ove filosofije?
*Reč Buda nije ime čoveka već titula za onoga koji je budan ili probuđen, koji je dopro do srži suštine postojanja, koji dakle stvarnost vidi onakvu kakva ona zaista jest. Pre nego što je doživeo to prosvećenje i stekao titulu, Buda je u svom narodu bio poznat kao Sidarta Gautama, rođen kao kraljević u malom kraljevstvu Šakja, 563. godine pre naše ere u gradu Kapilavastu (u današnjem Nepalu). Sidartini roditelji bili su kralj Sudodana i kraljica Maja, koji su vladali narodom Šakja. Čitav njegov život međutim danas je splet legende i stvarnosti. Počevši od trenutka kad je po predanju jedne noći, kraljica Maja sanjala da joj je slon sa šest kljova, držeći lotosov cvet surlom, dodirnuo desni bok. U tom trenutku začela je sina. Tako su bramani, nepalski mudraci, protumačili taj san, s nagoveštajem da će to dete biti ili veliki kralj, ili sveti čovek. Samo ime Sidarta, koje su mu posle rođena dali već je ukazivalo na smisao njegovog života jer znači: “onaj koji je ispunio svoj cilj”.
– Kako je Sidarta postao Buda i dobio sva ta znanja? Kako je doživeo prosvetljenje?
*Buda je postao svestan suštinske istine sedeći ispod Bodi dreveta u Bodgaji, sedam dana. Smiren i potpuno koncentrisan, ili kako to budisti nazivaju, u stanju duboke meditacije, došao je do potpunog razumevanja, kroz četiri faze koje su nazvane, četiri Budine »budnosti«. U toku prve, Buda se setio svih svojih prošlih života i stekao uvid u suštinu reinkarnacije, odnosano pojave da su rođenje i smrt samo seobe duše iz jednog u drugo materjalno telo. Tada je uvideo da se zbog stalne vezanosti za formu, koje su u stvarnosti nepostojane, javlja patnja kao suštinsko osećanje čoveka. Tokom druge budnosti, tražio je cilj reinkarnacije i došao do istinskog saznanja o karmi. Shvatio je da se kao posledica akcija duše u ranijim životima, u sledećem pojavljuju bol i zadovoljstvo. U njoj je uočio i da ta dva jaka osećanja donose i strah od smrti a da je taj strah neminovno put u novi ciklus, odnosno ponovno reinkarnaciju. Sve do trenutka dsok ga se duša ne oslobodi i dođe u područje gde nema ni čvrstrog, ni tečnog, ni toplog, ni kretanja, ni ovog sveta, ni bilo kojeg drugog sveta, ni Sunca, ni Meseca. Buda je to nazvao okončanjem, odnosno stanjem, Nirvanem.
– Njegovo prosvećenje uskoro se pretvara u filosofiju koja se još uvek omasovljuje?
*Budino učenje budisti nazivaju Budhadharma ili u prevodu učenje o duhovnom buđenju. Nastalo je na temelju Budinog uvida u pravu prirodu života i predstavlja detaljno opisan put koji do njega vodi. I pored raznolikosti škola, koje su se vekovima razvijale na tim temeljima, poruka budizma je i danas jasna i ista kao i pre više od 2500. godina. Iz Budinih govora njegovim sledbenicima, vidi se da su pitanja na koja je on odgovarao ista kao i ona koja danas muče ljude. To budizmu daje univerzalnost jer se obraća svakom čoveku nezavisno koje je on rase, s kog je podneblja iz kojeg vremena, ili kojoj religiji pripada.
Oslobađanje od želja
– Šta je to konkretno?
*Buda je govorio da su nezadovoljstvo i čovekova večna težnja za sigurnošću i nečim trajnim i izvesnim, najbolnija stvar u životu. Ta želja je uzrok nesreće, nezadovoljstva, patnje. I da se oni mogu prevaziće tek pošto se uklone kao uzrok. A izlaz za to je Budin “Plemeniti put” moralnosti i meditacije, odnosno dubokog razmišljanja.
– Taj plemeniti put danas možemo prepoznati u novim pojmovima kao duh nenasilja, tolerancije, razumevanja za neznanje i poštovanje svih oblika života u prirodi odakle su se razvili ekološki pokreti, vehetarijanstvo i demokratija kakvoj se teži u modernim zemljama?
*Budino iskustvo zaista je prava lekcija o tome kako da razumemo jedni druge. Jer već sama teza o reinkarnaciji podrazumeva postepeno poboljšanje ličnosti, iz jednog u drugi život. Loša dela koja čovek čini nisu posledica zle prirode, već neznanja. A ono je uzrok pohlepi, sebičnosti, zavisti. To neminovno dovodi do straha i uznemirenosti koji ljudski život dodatno čine nesigurnim i pune ga patnjom.
– Kako se boriti protiv takvih emocija?
* To znaci izgraditi samopouzdanje, objediniti energiju, osvestiti šta to mi radimo, zašto to činimo i šta je posledica tog činjenja. Onda čovek sam oseti potrebu da usvoji određena moralna načela i ima jasnu viziju svog daljnjeg duhovnog razvoja. Lagano će potom nestajati napetost i strepnja a nastupaće spokojniji, slobodniji život. Važno je da svako zna da to nije nedostižan cilj, posebno ako se prate staze koje je Buda preporučio u svom učenju o Četiri plemenite istine.
– Koje su te Četiri plemenite istine?
*One su osnova Budinog učenja. To su Dukha koja kaže da se svako mora pomiriti s činjenicom da je u životu neizbežno iskustvo trpljenja i patnje. Samudaja, odnosno shvatanje da je patnja posledica neznanja i pogrešno usmerene želje. Nirodha, svest o slobodi od bilo kakvih želja i očekivanja, put koji vodi prema nestanku iskonske patnje, i Marga, neka vrsta apsolutne slobode koje se može naći ako se sledi Osmostruka staza, koju je tokom svog prosvećenja video Buda.
OSMOSTRUKA STAZA DO ISTINE
Osam mudrosti koje su po Budi put do istine a onda i do Nirvane, je da čovek mora prihvatiti neka načela o tome šta je ispravno: 1.Ispravno razmevanje je da se svako potrudi da što bolje razume četiri plemenite istine o patnji i oslobađanju od nje; 2.Ispravna misao je odluka da se život usmeri pravim putem; 3.Ispravan govor je da se ne laže, da se ne kritikuju drugi, da se ne vređa, ne ogovara; 4.Ispravno delovanje je da se osvesti sve što se čini i zašto se to čini; 5.Ispravno življenje je da se živi bez ugrožavanja drugih živih bića;
6.Ispravan napor je da se izbegnu loše misli, mržnja, zavist i pohlepa, a da se gaje misli pune blagonaklonošću; 7.Ispravna sabranost je napor da čovek osvesti sve što se dešava u njegovom telu, osećanjima i mislima; 8.Ispravna koncentracija je napor da se misli usmere na jedan cilj, stanje koje dovodi do višeg stanja svesti, a onda i do prosvetljenja.
Antrfile
SVETE BUDINE REČI:
”Prosvetljeni: Zahvaljujuci nerazumevanju, neshvatanju četiri stvari, morao sam i ja, baš kao i vi, učenici moji, toliko dugo da lutam ovim beskrajnim putem rađanja i preporađanja. A koje su to četiri stvari? To su Plemenita istina o patnji, Plemenita istina o nastanku patnje, Plemenita istina o prestanku patnje i Plemenita istina o Putu koji vodi do prestanka patnje. Sve dok apsolutno istinito znanje u pogledu ove četiri plemenite istine nije sazrelo u meni, sve dotle nisam bio siguran da li sam postigao konačno prosvetljenje, nenadmašno u čitavom ovom svetu sa svim njegovima nebeskim bićima, zlim duhovima i božanstvima, među svim asketama i monasima, duhovima i ljudima. Ali čim je apsolutno istinito znanje u pogledu ove četiri plemenite istine postalo sasvim jasno u meni, javilo mi se pouzdanje da sam postigao konačno i nenadmašno prosvetljenje. I otkrio sam tu duboku istinu, tako tešku da je zapazimo, tešku da je razumemo, smirujuću i uzvišenu, koju ne možemo osvojiti pukim razmišljanjem i koja je vidljiva jedino mudrima. Ovaj svet, međutim, prepustio se zadovoljstvima, ushićen je zadovoljstvima, zaokupljen je zadovoljstvima. Zaista, takva bića teško će razumeti zakon uzročnosti, uslovljenost nastanka svake stvari. Neshvatljivo će za njih takođe biti okončanje svega što je nastalo, napuštanje svakog oblika preporađanja, prestanak želje, nevezivanje, utrnuće, Nirvana. Jer ona je: biće oslobođeno želje za čulnim zadovoljstvima, oslobođeno želje za postojanjem, ono se ne vraća, ne ulazi ponovo u egzistenciju.”