Mali crni “pletu” – po starom kontinentu
Piše Jasna Jojić, objavljeno u Kompaniji „Novosti”, 2007.
Evropa koja do sada nije imala nijednu vrstu otrovnih paukova, postala je, zbog toplije klime mamac ovim životinjama. Zoolozi tvrde da sem učestalih novih vrsta i njihove paučine, stanovništvu prete i alergije i boleštine
*Mitovi o otrovu pauka oduvek su zanimljivi ali biser dolazi s Novog Zelenda gde se verovalo da se ujedeni bolesnik neće oporaviti sve dok se ne ulovi pauk krivac.
Globalno zagrevanje, odnosno rast prosečne temperature na prostoru Evrope doprinelo je činjenici da se mnoge životinje, koje do sada i nisu baš obožavale stari kontinent, naseljavaju ovde. One najmajušnije dolaze preko raznih tovara robe, brodovima, avionima u karoserijama automobia…i brzo se razmnožavaju i prilagođavaju klimi i uslovima. Najveći broj takvih insekata avanturista je iz porodice paukova. I baš su oni, po mnogima izaslanici sreće a neprijatelji spremačica, jako uplašili naučnike.
Zoolozi dakle kažu da se proteklih vek i po u Evropi nastanilo više od 87 različitih vrsta paukova, svake druge godine po jedna vrsta. Ali su se poslednje vreme toliko zahuktali, da će se odsada širiti mreža po jedne nove vrste svake godine, a ubrzo će ih dolaziti i razmnožavati se čak po dve vrste godišnje.
E sada, naučnike iz mnogih timova, među kojima prednjači ekipa zoologa dr Volfanga Netviga sa Univerziteta u Bernu, ne brinu samo mreže koje će ti paukovi isplesti po prestonicama Evrope. Već mogućnost da se dosele i oni najotrovniji koji su do sada dosađivali samo jadnim Afrikancima, Australijancima i Južnoamerikancima.
Dr Netvig dakle, u studiji obelodanjenoj prošle nedelje, kaže: “Rast prosečne temperature znači da Evropa postaje sve pogodnije stanište za tropske vrste, što znači da bi neki od došljaka mogli biti opasni a stanovništvo je tome neprilagođeno jer do sada nije bilo otrovnih pauka”.
Alarmantna je i činjenica da su unesene vrste, pre svega one koje potiču iz Azije, često veće od autohtonih, jer su uvek u pitanju primerci one otporne na stres putovanja.
“Predviđamo da će u bliskoj budućnosti u Evropu stizati najmanje jedna do dve nove vrste godišnje za koje se stvaraju uslovi tokom evolucija klime. Ona sve više odgovara suptropskim vrstama pauka, zbog čega postoji opasnost od dolaska trovača”, upozorio je profesor Nentvig.
On je dodao da za sada nijedna otrovna vrsta pauka, kao što su crne udovice, nije otkrivena u Evropi, što ne znači da neka slična, od neverovatnih 40.000 vrsta, koliko su ih zoolozi izbrojiliji, neće doći.
Uznemiravajuća je naravno i činjenica da ih Evropljani, zaslepljeni veličinama naših kopnenih životinja, uopšte neće videti. Oči stanovnika Južne Amerike, su primera radi prilagođene da skeniraju takva sitna a opasna stvorenja, dok naše nisu, jer ih se mi do sada nismo bojali. Pauci su dakle veličine od 0,4 milimetra do 10 santimetra, i kad dođu na naš teren, razmiliće se tamo gde ima insekata, bolje reći – svuda!
Otrovi
Crna udovica najopasnija
Svi pauci, osim onih iz porodice Uloboridae, imaju otrovne žlezde i jednim ubodom unose od 0,3 do 0,5 grama otrova u svoju žrtvu. Za čoveka međutim oni nisu tako opasni jer su im klešta toliko slaba da ne mogu da probiju ljudsku kožu. Kada se to ipak desi, trovanje paukovim otrovom lekari nazivaju araneizam, a prema pojedinim vrstama razliku latrodektizam, tarantizam, kirakantizam i druge bolesti sepse paukovim otrovom.
U Evropi za sada nema otrovnih vrsta. Oni žive pre svega u Južnoj Americi, Australiji i Africi, gde je inače i ona čuvena, najotrovija vrsta (Latrodectus tredecimguttatus) crna udovica. Svoje narodno ime, pauk crna udovica dobio je zato jer se veruje da ženka posle oplodnje pojede mužjaka, odnosno da, kako tvrde neki naučnici, mužjak posle oplodnje bude tako iscrpljen, da ugine. Same ženke žive do kasne jeseni a njihov otrov latrodektus deluje direktno na mozak. Na mestu ugriza se obično javlja lokalno crvenilo. A onda kreće bol u regionalnim limfnim čvorovima, koji su ponekad lagano otečeni. Stanje bolesnika se pogoršava. A potom se bolovi šire i do grudi, stomaka, bedara i potkolenica. Kontrakcije muskulature postaju sve češće, tipičan je strah od smrti (pavor mortis). Diže se temperatura tela i mršavi se….
Ali, kako piše na sajtu “Plive”, sve se to da izbeći ako se odmah ode kod lekara. Doktori daju antilatrodektični serum koji je efikasan u svim stadijumima bolesti, bilo da se daje odmah ili 24 sata nakon uboda.
Istorija
Prvi pioniri na kopnu
Pre 450 miliona godina (u razdoblju planete Zemlje koje se naziva Devon), pauci su, tvrde naučnici, izašli iz mora na kopno i tako postali prve kopnene životinje koje su koristile atmosferski kiseonik da bi disali. Telo im se deli na prednji (prosoma) i zadnji dio (opistosoma). Imaju četiri para nogu i jedan par klješta (helicera).
Danas je poznato 37.766 vrsta pauka koji su smešteni u 109 porodica. Pauk je svoje latinsko ime dobio po jarko crvenim mrljama na abdomenu kojih ima oko 13. Ali zabležene su i jedinke koje imaju i po 17 mrlja, kao i one koje nemaju nijednu mrlju.
Ludilo
Valcer zbog paukova
Iako tako mali i sićušni, pauci su oduvek intrigirali ljude. Mreža koju oni pletu s jedne je strane korisna jer umesto čoveka ulovi sva ona sićišna stvorenja koje bi naše oko jedva videlo. Ali ponekad su i dosadni, jer ako ih metla ne zaustavi mogu da okite čitavu sobu svojim tkačkim veštinama. Tako su nedavno “ludi” naučnici, insektolozi, u blizini Dalasa, u Teksasu, proučavali paukovu mrežu dugu 200 metara. Iako je prekrila desetke stabala, mreža i dalje raste a oni je i dalje pomno posmatraju.
Kroz istoriju je međutim bilo još više sumanutosti oko paukova. Tako etnolozi opisuju da su od strašne alergije na otrov pauka, u 18 veku, u Dalmaciji ljudi obolelog lečili pošto se devetoro njegovih imenjaka njihalo oko njega devet dana. U južnoj Africi, i na Madagaskaru i Sardiniji, lečili su ih plesom oko ujedenog. A najzanimljivije je bilo na Novom Zelandu gde je vladalo verovanje da se bolesnik neće oporaviti sve dok se ne ulovi pauk krivac!
