tabla dobrodošlice u austrijsko selo
Globalna debata koja “opseda svet” je da li austrijski gradić treba da promeni ime
Piše Jasna Jojić, objavljeno u Kompaniji „Novosti“, 2005.
“FAKING” META TURISTA KRADLJIVACA
Mnogi opsedaju malo austrijsko selo ne bi li se goli slikali pored saobraćajnog znaka “Dobrodošli u Faking”. Seljani uznemirani raspisivali referendum da promene ime staro 800 godina.
Mesecima na raznim sajtovima Interneta pitanje za anketu je: “da li austrijski gradić Faking treba da promeni ime”. Komentari su različiti, od onih “šta bi onda trebali da rade žitelji srpskog sela ….., bosanskog …. ili hrvatskih Pičkovine i Smrdelja”, koji dakle odgovaraju “ne”, do onih koji kažu “da” pokazujući tako razumevanje za sve strašnije probleme žitelja ovog naselja u Austriji. A oni, bar kako prenose svi evropski mediji, uopšte nisu ni mali ni naivni.
Fakingčane dakle ne boli samo što su na planeti postali poznati kao “j……”, pa ih na ulicama presreću turistkinje, mlade plavokose skandinavke i Engleskinje tražeći da ih probaju, već i mnogo dublje, materjalne i psihičke zavrzlame. Kako je novinarima rekao gradonačelnik sela Faking, Segfrid Hopl, turisti im uništiše mesto uz silnu želju da iz naselja sa živopisnim imenom odnesu suvenir. Dakle, Hopl je ove godine apelovao na britanske turiste da bar prestanu s krađama saobraćajnih znakova s imenom sela nakon što je posljednji od njih, navodno neukradiv, nestao s prilaza Fakingu. Prvo zato što ih košta i para i živaca da i po desetak puta dnevno postavljaju novi, (a stide se da uvedu stražare na ulazu i izlazu iz naselja) a onda i zato što mnogi ugostetitelji i trgovci žive upravo na račun tog mamca. Dakle turisti svraćaju u Faking pre svega da bi se pored tih znakova sa natpisom “Dobrodošli u Fucking”, fotografisali i poneli uspomenu koju će pokazivati prijateljima.
Tu se onda izdešavaju silne ludosti koje privlače druge turiste, poput one da se mladi parovi pored znaka fotografišu goli, pa čak i u vrlo provokativnim pozama. Kako god bilo, tek bezmalo svaki od njih svrati u grad, pokupuje suvenire, ruča, kupuje i šalje razglednice iz Faking pošte i puni kase Fakingčana. A mnogima od njih je taj cent svakako slađi od onog koji zarađuju mukotrpnim poljoprivrednim radovima.
Hopl se u svom intervjuu BBC-u požalio “da su poslednjih godina krađe znakova bile toliko učestale da je mesna vlast prošle godine odlučila da investira u poseban, ojačani znak, sa nosačima uglavljenim u stamenu betonsku podlogu. Ali i on je nestao a lokalna policija gotovo je sigurna da su i njega, ko zna kako, ukrali Britanci, budući da se američka vojna baza u susednoj Nemačkoj zatvorila te se time smanjio broj (drugoosumnjičenih “vandala”) Amerikanaca”
Hopel je zaključio:”Znamo što to znači na engleskom ali za nas je Faking Faking i mi uopšte ne razmišljamo o tome.” A onda je dodao kako se protekle godine povećao i revolt pojedinih žitelja njegovog sela. “Pre posljednje krađe znaka, grupa stanovnika pokušala je promeniti ime mesta. Morali smo da organizujemo referendum i na njemu su ih nadglasali oni koji žele živeti tamo gde su živeli i njihovi preci – u Fakingu”.
Ovu aferu s referendumom prokomentarisao je Franc Durnsteiner, autor studije o bizarnim imenima austrijskih sela. On kaže da je njegov utisak bio da mnogi zaista imaju problem zbog opsade turista. : “Pojedini stanovnici Fakinga su postali vrlo introvertni”, kaže Durnsteiner, “Većina zna engleski, ali kad ih neko pita odakle su, uglavnom se stide da odgovore. Većina njih čak, u poslednje vreme izbegava da Faking upiše kao mesto rođenja u isprave…”
Durnsteiner je novinarima rekao i da smatra da bi sa tim pojedincima morali razgovarati psiholozi koji bi ih naučili i kako da prihvate ime svog grada ali i da na njega budu ponosni i da iz njega profitiraju. Da treba da prouče istoriju svog sela koje je staro više od 800 godina i porodice koja ga je osnovala i po kojoj je i dobio ime, familije dakle izvesnog gospodina Faka”. On je dodao i da Faking nije izdvojen slučaj jer u Austriji postoji još nekoliko sela sa škakljivim imenima poput Peting. To međutim ne znači da su njihovi preci bili lascivni i perverzni.
Sve ove informacije zaintrigirale su međutim i menadžere nekoliko najpoznatijih propagandnih “kuća” u svetu. Oni su se preko Interneta odmah izjasnili da ne samo što Fakingčani ne bi smeli da se stide svog imena već bi od njega mogli da naprave turističku “Meku”. Jedni kažu da bi se tamo mogao održavati seksi festival, koji bi im zaradio ogromne pare poput onih koji se već decenijama organizuju skoro svakog meseca u pojedinim gradovima (Roterdam, San Francisko, Beč, London, Tokio…). A manje lascivni im savetuju da, pošto je seks glavna opsesija planete, u svoje selo dovedu predstavnike svih nacija i naprave “Globalni Faking”. To kažu, znači da bi gradonačelnik Hopl, morao da se koristi statistikom UN po kojoj bi celokupno čovečanstvo svedeno na selo sa sto stanovnika,( a da se poštuju proporcije svih postojećih naroda sveta) bilo u ovom sastavu: 57 Azijata, 21 Evropljanin (njih bi bilo više zbog starosedeoca), 14 Amerikanaca (severnih i južnih) i 8 Afrikanaca.
