Pećine oko Negotina obilaze mnoge nerotkinje ne bi li uz magiju obezbedile sebi porod
Piše Jasna Jojić
objavljeno u “Večernjim novostima” 1996
Tvrde žitelji okoline Negotina da je pećina iz koje izvire re čica Zamna, čudotvorna. U njoj se kažu ostvaruju i najteži zahtevi timčkih vračara, nerotkinje tamo mogu da začnu dete a lovci za skrivenim blagom skoro da redovno imaju uspeha. Dešava se to već vekovima, pričaju starosedeoci, zato su ovaj veličanstveni pro stor u utrobi brdašca iznad negotinskog sela Vratne, i nazvali Raj ska pećina.
-Poznajem njih dvadesetak koji su u Rajskoj pećini našli zlato započinje svoje kazivanje Mitar J. poznati lovac na blago u Timočkoj krajini – Niko se od njih nije nešto posebno obogatio, ali su nekako svi dobili baš onoliko koliko im treba. Neki čak i više puta godišnje. Tako smo i došli do zaključka da tamo boravi neka dobra sila koja stvara zlato. Posebno što se do sada nije desilo da neko nadje zlatan novac ili nakit, već isključivo grumenje, prekri veno slojem blata ili zemlje
Vratnjanska pećina
-Imao sam priliku da upoznam neku Andju iz Bečeja. Do šla žena kad je čula za Rajsku pećinu da se oslobodi mnogih probl ema. Povela je tamo neka baba iz ovdašnjeg kraja, iz sela Mokr anj. Poneli sve što treba da se obaje pa da Andja vrati oca svojoj deci i da se ponovo skući. Ali eto ti čuda, čim su zakoračili u peći nu, Andja se spotače o neki veći kamen i pade. Kad je ustala u ru ci joj se nekim čudom našao poveći grumen zlata. Odmah je pot om strašno zagrmilo, kao da se zemlja tresla. Obe pobegoše napo lje i ispostavilo se da je sve baš tako trebalo da bude- priča Mitar i ističe kako se eto Andja vratila kući u Vojvodinu, tamo je kas nije nekom dileru prodala 300 grama čistog zlata, obnovila je stra ćaru svojih roditelja za sebe i decu, a muž joj više nije ni bio na pameti.
Ovoj zanimljivoj sagi nedostajao je medjutim još samo jed an detalj koji nam je došapnula Mitrova komšinica Rada:
-Bez imalo zlobe Andja je svojoj poznanici iz Mokranja jav ila kako joj se muž šest meseci posle posete Rajskoj pećini, po javio na pragu nove kuće. Molio je da se pomire, ali Andji to nije odgovaralo.
Još bi nam niz sličnih pričica iz života prepričala gospa Ra da samo da bi ukazala da verovanje Negotinaca ima nekog pokri ća. Već vekovima ljudi tamo kazuju da im se poseta Rajskoj preći ni posrećila. I to na svim poljima. Zato tamo još uvek dolaze nesr ećnici sa svih strana, glumci, pevači, pa čak i političari. Sve njih sačeka iznenadjenje jer iako ne dobiju uvek ono po šta su došli, is postavi se na kraju da su ipak našli ono što su želeli.
Nećemo ovde o svim slučajevima koje smo čuli, ali bi bilo grešno ne objasniti čvrst stav tamošnjeg stanovništva da Rajsk om pećinom već stotinama godina vlada neki dobri duh. On vidi sudbinu svakoga ko mu dodje, i pomaže mu ne onako kako se to malom čovekovom razumu učini da je najbolje, već na način ko
jim se može zaista učiniti dugoročni boljitak u životu.
Dakle, posetilac je još pre dolaska do pećine spreman na nesvakidašnja, teško opisiva iskustva. Dok se približava selu Plav ne prati reku Dubašnicu. U nju se kasnije uliva već pominjana Ze mna a potom zajedno kod Mihajlovca, voda odlazi nepovratno u Dunav. Tek tu gubi se njena iskričavost koja ne može da proma kne ni nezainteresovanom oku. U okolini sve blješti nekim čudn im sjajem a u zavisnosti od položaja Sunca, stiče se utisak da je to izlet nekoj drugoj planeti.
I mada je u pećini mračno, dobrom posmatraču ne mogu da promaknu simboli na zidovima predvorja. Uklesani su tu neki čud ni znaci koji asociraju na daleka vremena, nije isljučeno da su to ostaci iz praistorije. Ali ima i znakova koji se koriste danas, od cr teža srca do reči koje su po pretpostavkama starosedelaca u znak zahvalnosti upisivali došljaci pre Drugog svetskog rata.
Iz predvorja se ulazi u svečanu dvoranu koju zovu Prerast. Verovanja iz ovog kraja kažu da su njeni zidovi puni pozitivne en ergije i da svako ko ih dotakne izlazi sa nekom novom životnom nadom.
-To se sem na tragače za skrivbenim blagom, odnosi pre svega i na žene čija su deca bolesna i na one koje žude za porod om- isticao je nedavno i publicista Zlatimir Pantić.
Pri ovakvim izjavama oslanjao se na podatke koje mu je dala Moravka Paunović, čuvena vračara iz okoline Negotina. Ona je spominjala majku koja je u pohode Rajskoj pećini došla iz sela Rudna Glava kod Majdanpeka. Tražila je pomoć za svoju gl uvonemu dvogodišnju ćerku, i čudo se desilo. Već pri prvoj pos eti devojčica je progovorila a nakon trećeg rituala u pećini mogla je i da čuje.
-Često su me u pećinu dovodile i unesrećene žene koje su gubile porod. Sa nekima sam ritual izvodila u dvorani velike peći ne. Pored delotvornih hladnih kamenih zidova za ovu radnju sam koristila i magijsko bilje koje je pospešivalo začeće i održavanje trudnoće. Ali mi je u sećanju ostao bračni par jako nesrećan što imaju dobar brak ali bez poroda- priča Moravka
Prisetila se kako je naterala njih dvoje da ostanu sami u špi lji i probaju da začnu dete pod nadzorom dobrog pećinskog duha . Uspelo im je posle trećeg dolaska, pa su je devet meseci iza toga pozvali da kumuje njihovoj bebi.
Isto toliko senzacionalne su i priče ostalih vračara iz okoli ne Negotine. Sve one kažu da im rituali uspevaju, a bajalice im postaju stopostotno delotvorne, i bez nekog velikog truda. Za razl iku od madjijanja koje izvode na drugim za to predodredjenim me stima, u Rajskoj pećini uopšte ne moraju da prizivaju niz demona. U tekstovima basmi ovde se izostavljaju i Talison, vodeni duh, Muma Paduri, Šumska majka ili Zmaj, Smeu. Često se zaboravi i Sveta deva Marija ili svete Petka i Varvara. Jer svaki njihov pok ret, misao ili reč, prati duh kome niko ne zna ime ali je on očigled no dobro raspoložen prema ljudskom rodu
Ima znaka da je on pomagao i kod velikih seoba ljudi. Stru ja istoričara tvrdi da su Rajsku pećinu posećivali zbegovi pred os vajačkim turskim četama. I da su se ovde krili i oni koje su jurile mnoge vojske za zadnjih 100 godina. Duh im je baš kao što tragač ima udeli po malo zlata, tada delio zaštitu. Imali su mogućnost da dodju i do čiste vode i do hrane. Statistika ne pamti da je bilo ko ovde stradao, niti je u pećini prolivena kap krvi.
Niko čak ni životinjsku žrtvu nije podneo. Kažu i timočke vračare se libe da u Rajskoj špilji izvode rituale crne magije ili da tamo bilo kome požele neko zlo. Boje se kazne dobrog duha.
