Internista dr Savica Petrović o suđok akupunkturi
IGLICE KOJE LEČE I STERILITET I ĆELAVOST
Piše Jasna Jojić
objavljeno u Kompaniji “Novosti”, 1997.
Dr Savica Petrović
Kad se pre bezmalo dve decenije dr Savica Petrović zainteresovala za zenbudizam i istočnjačku misao, napokon je shvatila da zaista postoji način da popuni prazninu koja je u njoj ostala još dugo pošto je diplomirala na medicinskom fakultetu i specijalizirala za internistu. A pošto je otkrila učitelja suđoka, koreanske akupunkture, i potom se doškolovala u azijskim zemljama u kojima se ova vrste medicine primenjuje već 5000 godina, napokon je, kako je rekla za Zonu, bila zadovoljna: humanim pozivom koji je odabrala da radi, zaista je pomagala i dalje pomaže ljudima.
*Kada se sada, pošto ste već tri godine u penziji, osvrnete na svoju karijeru, možete li da napravite razliku između ortodoksne, zapadnjačke medicine i one s istoka, koju u Srbiji mnogi još nazivaju alternativom?
– Iako obe imaju za cilj da pomognu ljudima, istočnjačka medicina je svakako zasnovana na neprocenjivo dužem iskustvu i potpuno drugačijem prilazu pacijentu. Kao školovan mlad lekar, radeći u vrlo odgovornim službama, u Hitnoj pomoći, pa kasnije na internom i odeljenju dijalize, uvidela sam da jedna bolest nije ista za svakoga i da pored nekih opštih mesta, svaki pojedinac na drugačiji način preživljava određene tegobe. To je trenutak kad lekar treba da zastane sa ortoidoksnom medicinom i uključi tu takozvanu, alternativnu.
*Ni pre desetak godina, kad je naš zakon o zdravlju bio daleko manje liberalan prema alternativi, vi se niste libili da u ordinaciji borskog Doma zdravlja gde ste bili zaposleni, koristite suđok i bioenergiju?
– Činjenica je da zvanična i alternativna medicina, nasuprot predrasudama, ne mogu i ne treba da budu jedna bez druge. Ja sam to naučila još 60-tih godina prošlog veka kad sam pasionirano studirala medicinu. Nisam se nikako mirila sa osećajem nemoći pred čovekom koji pati. Znala sam da mora postojati način da se ljudima zaista pomogne. I kasnije sam stažista službe Hitne pomoći mnogo puta zaticala sebe kako, pre nego što prepišem recept, masiram pacijenta želeći da ga nekako oslobodim bola. Kada sam o toj neuobičajenoj potrebi i njenim efektima duboko razmislila, postala sam svesna da uspešno vladam svojom energijom i da znam da je prenesem na druge. Ubrzo nakon toga do mene je dospela gomila literature o zenbudizmu. Poželela sam da savladam i istočnjačke metode lečenja koji su na zapadu, pre tridesetak godina postajali sve popularniji i dopunjavali su ortodoksnu medicinu. Čula sam da dr Vera Jovanović iz Gornjeg Milanovca održava kurseve koreanske akupunkture poznatije kao suđok, i odmah sam otišla na seminar. Kada sam se i praktično uverila da se ova metoda lečenja ne bi održala 3000 godina da nije tako efikasna, otišla sam na dalju specijalizaciju i uz pomoć stipendije Rudarsko topioičarskog basena (RTB) Bor , usavršila sam znanje kod čuvenog doktora Park Dži Vua.
*Šta je zapravo suđok i koja je razlika između te i kineske akupunkture koju danas i u Srbiji primenjuju pojedini lekari?
– Akupunktura uopšte je prastaro znanje da se tretiranjem pojedinih tačaka koje su, kao nervni završeci, nosioci protoka energije, pre svega može trenutno suzbiti jaka bol. To pacijenta dovodi u stanje opuštenosti i daje mu neizostavno vrlo važnu veru u mogućnost daljeg izlečenja neke hronične bolesti. Ali njena prava vrednost je u tome što se tretiranjem iglica u određene nervne završetke utiče na energetske tokove u organizmu, i uspostavlja se poremećena ravnoteža koja je dovela do bolesti. Suđok je znanje zasnovano na apsolutno istom principu ali se u toj koreanskoj terapiji za razliku od kineske, akupunktura izvodi se malim iglicima a tretiraju se samo nervni završeci na dlanovima i stopalima. Suđok je potpuno bezbolan, što eliminiše strah.
*Na spisku delotvornog lečenja u delu “Knjiga iskustva suđoka” su sve vrste nervnih obolenja, epilepsija, alergija, glavobolja, bolesti kože i kostiju, čireva, dobroćudnih tumora i ciste. Da li su i Vaša iskustva tako dobra?
– Moja praksa potvrđuje taj popis a pacijenti su zadovoljni jer se efekti lečenja uočavaju vrlo brzo. Ali ja sam se uverila da je suđok čudotvoran pošto sam se sa desetak pacijenata izborila sa bolestima kojima savremena medicina nije mogla ništa. Četiri žene od kojih su se dve decenijama lečile od steriliteta, uspela sam da izlečim za samo pet dana terapije sudžokom. Tretiranjem nervnih završetaka iglicama i njihovom velikom željom da postanu majke, eliminisali smo zapušenje jajovoda, i one su odmah posle toga ostale u drugom stanju. Sve su rodile sinove a prvi od njih je sin Dragice Bućanović(44), tehnologa iz Bora, koja je 20 godina čekala da zatrudni i konstantno se bezuspešno lečila na gineškolim klinikama u Beogradu. Dijagnosticirali smo problem ultrazvukom i labaratorijskim pregledima, a potom sam je pozvala na terapiju tokom perioda njene ovulacije. Dragice je zatrudnela i 9. maja 2000. godine rodila je zdravog i sjajnog dečkića, koji je sad već osnovac.
* Vaši sugrađani o vama govore kao o čudotvorcu pošto ste jednom momku izlečili ćelavost a drugom teški oblik alergijske astme? I
– Zaista sam sa Daliborom Nikolićem iz Bora uspela da uradim nešto u šta sam i sama jedva verovala. Pre desetak godina došao je kod mene u ordaniciju bezmalo potpuno ćelav. Imao je tada samo 26 godina i požalio mi se da mu je u vojsci opala kosa. Za samo tri dana tretmana suđokom zaustavili smo opadanje ono malo kose koje mu je još bilo ostalo, a nova kosa počela je da mu raste već nakon 10 seansi. Drugi pacijent je Vladica Milošević iz okolnog sela Brestovac. Pre sedam godina, kad je napunio 25, iznenada je podlegao jakim asmatičnim napadima. Savremena medicina koja još nije našla ni uzrok pa samim tim ni lek za astmu, nije mu pomogla. Kad sam u Domu zdravlja u Boru čula za njegova gušenja, pozvala sam ga da probamo sa suđokom. Iskustvo istočnjačkih lekara, kako su me učili na seminarima, tvrdi da se astma leči za samo pet do sedam dana. Sa Vladicom sam se zaista uverila da je to istina. Iz prve smo uspeli da otklonimo napade, i evo danas Vladica koji je bio alergičan na gasove i otrove, vozi traktor po poljima nad kojima se svija dim pun teških metala i sumporne kiseline iz Topionice RTB Bor, skuplja seno a ranije je imao osipe čim bi mu se približio. Toliko je zdrav da danas, na žalost, čak i puši bez problema.
*Suđok otklanja i migrene?
– Bilo iz kog razloga da se pojavljuju, glavobolje i migrene su za suđok najlakše izlečive bolesti. Nestaju zauvek već posle dvodnevnog ili trodnevnog tretmana od po pola sata držanja iglica na vrhovima prstiju.
*Šta Vas je kao lekara najviše usrećilo?
– Svakako uspeh sa kojom sam izlečila devojčicu Katarinu. Nju je njena majka Biljana Radovanović u moju ordinaciju dovela dovela kao trogodišnjakinju, još 1999. godine. I tada su živele u Austriji, u kojoj su bezuspešno pokušavale da izleče Katarininu urođenu manu izduženog očnog mišića. Kad su došle prvi put devojčici je zenica desnog oka stalno bežala van vidljivog dela beonjače. Nakon neuspeha na poznatim očnim klinikama u Beču i Beogradu, obratile su mi se za pomoć i tek posle trogodišnjih periodičnih tretmana izborili smo se sa bolešću. Prvo sam joj bioenergijom umirila “bežanje” oka a kada je Katarina napunila pet godina akupunkturom sam joj izlečila i poslednje tragove razrokosti koja se vremenom toliko povukla da se primećivala još samo kod preteranog zamora očiju i za laika je bila i tada neprimetna.
*Postoje li bolesti pred kojima je i suđok nemoćan?
Po dosadašnjim iskustvima suđok i kineska akupunktura ne mogu pomoći samo kod kasnog stadijuma karcinoma. Lično međutim smatram da se savremene medicine treba držati i u alarmantnim situacijama poput infarkta. Ni moderna hirurgija i ortopediju kod primera radi, upale slepog creva, otvorenih preloma.., ne maju alternativu. Zato mislim da drevna iskustva treba da podupiru zvaničnu medicinu, baš kao što se to čini na zapadu ili u Rusiji gde je akupunktura redovna praksa u svim bolnicama.
*Mislite li da bi se i kod nas, kao u Rusiji, akupunktura morala izučavati na medincskom fakultetu?
Sigurna sam da bi se tek tada formirali pravi lekari i u stručnom i u moralnom smislu. Jer pre prakse akupunkture lekar se upoznaje sa jednom potpuno novom filosofijom življenja koja ukazuje da je čovek neodvojivi deo prirode i da samo život u ravnoteži sa njom, prilagođavanje tim kosmočkim energijama, donosi zdravlje. Prvo duhovno a onda i fiziološko. Jer, činjenica koju je teško opovrgnuti je da presudnu ulogu i u začetku bolesti i kod izlečenje, lično u to duboko verujem, ima čovekova autosugestija. Čak i kad krene kod lekara on je već na pola puta do ozdravljenja jer je rešio da se oslobodi bolesti i svojom voljom odlučio da potraži pomoć.
Akupunktura je terapija koja se temelji na drevnoj kineskoj filosofiji i Ajurvedskoj medicini. Prenosila se na potomstvo isključivo praksom a u spisima se prvi put pojavljuje 90. godine pre Hrista u tekstu lekara Shih-chi. Kako beleže enciklopedije “do danas očuvani kineski medicinski tekstovi otkriveni su tek 1973. u Ma-wang-tui grobovima, a potiču od 168. godine pre Hrista. U njima je opisana kineska medicina kojom su se ljudi lečili u 3. i 2. veku pre Hrista. U njima se ne spominje akupunktura već postojanje jedanaest mo (krvnih žila) za koje se verovalo da su kanali kroz koje sem krvi prolazi i životna energija koju su nazivali ‘ch’i’ ili ‘pneuma’. Krajem prvog veka pre Hrista verovalo se kako postoji dvanaest žila koje su povezane u mrežu, a ch’i prolazi kroz žile odvojeno od krvi. Najvažniji tekst toga vremena ‘Huang-ti nei-ching’ spominje dvanaest povezanih žila koje imaju različit tok od ranije spominjanih jedanaest. Nazivani su kanalima (ching) ili kanalnim žilama (ching-mo)”. Na tim žilama smeštena su šupljine koje kasnije moderni pisci zovu meridijanima. Bolest se povezivala s poremećajem protoka u tim žilama i prvo se lečila tako što se ubodima oštrim kamenjem puštala krv. Kasnije je razvijen koncept uzroka bolesti – hsieh, zgrušena energija koja se nađe u krvnim žilama i ometa protok u njima. Stari Kinezi verovali su da su to demoni koji se nastanjuju u pomenute vakume. Verovalo se kako se umetanjem različitih vrsta igala u te šupljine protok ch’i može povećati ili smanjiti kako bi se postiglo normalnije stanje zdravlja. Smatralo se i kako ch’i poput vetra lebdi kroz vazduh i teče zajedno s krvlju kroz čovekovo telo. Kineska medicina sledećih vekova postaje usklađenija sa znanjem o svemiru pa su se i tipovi igala koje su koristili akupunkturisti grupisani. I danas neke tradicionalne grupe lekara barataju samo sa devet vrsta igala jer je taj broj inače simbol savršenstva i ravnoteže u svemiru.
