Čokolada:
najvredniji poklon koji donosi zdravlje, lepotu i sreću
“ASPIRIN” ZA ŽENE “VIJAGRA” ZA MUŠKARCE
Piše Jasna Jojić (objavljeno u Kompaniji “Novosti”,2005)
Pošto je već 3500 godina na meniju Zemljana, kakao, glavni sastojak čokolade, napokon je ušao u naučne laboratorije gde je postalo jasno da se više nikome ne sme pretiti da će se od “crne poslastice” udebljati. Ispostavilo se da organizam čokoladu brzo sagoreva, uz nju brže savladava sijaset bolesti, i podupire mozak da proizvodi serotonin – hormon sreće!
“Mmmm!!!”. Skoro da nema stvorenja na Planeti kojem se ne otme ovaj zvuk na pomen čokolade. Kako i ne bi, kad sem što je sladak, ovaj ljudski izum napravljen na bazi mahune tropske biljke kakao, ima neslućenu moć. Deluje na zdravlje, na ravnomeran rad srca i normalizaciju krvnog pritiska, na koncentraciju jer mozak razmišlja triput brže posle samo 25 grama “slatke bombice”, na lepotu jer zateže tonus svih mišića pa samim tim “popunjava” bore iznutra, na seksualni život, naučno je utvrđeno da podiže lipido, ali i nadprirodni, duhovni život čoveka pa je druidi i vračevi hiljadama godina koriste u magiji. Ali to nije sve. Ona je i simbol naše civilizacije. Čokoladom voljenim osobama iskazujemo naklonost, posebno na Dan zaljubljenih, i nagrađujemo decu kad su poslušna i uspešna. Jednom rečju, ona je magična!
Slatka istorija
U to su se, uči nas istorija, još odavno uverili naši preci.Sve je počelo još 1500 godina pre naše ere, u Srednjoj Americi, gde su pripadnici naroda Olmeci prvi sadili kakao i, kako su utvrdili lingvisti, prvi put upotrebili reč “cacao”, izgovarajući je “kakava”.
Narod Olemka je živeo na vlažnom području meksikanske Golf-obale, u Tabasku i u južnom delu Verakruza, pa je vrlo logično što su znanja njihovih vračeva iskoristile Maje, čuveni genijalni narod, nastanjen kasnije na tom području.
Pored niza arheoloških spomenika (knjige Maja su spalili španski hrišćanski inkvizitori u “krstaškoj” misiji), ostao je i zapis u kamenu iz 300. godine posle Hristovog rođenja u kojem se pominje “naša”, čuvena čokolada.
Kod Maja ona još nije bila ni čvrsta, ni slatka, ni dostupna svima. Kod njih, kao i kod susednog naroda Asteka, zrnce kakaoa bilo je toliko vredno da se koristilo kao novac. Iako se ne zna koliko je vredelo, ostao je spis iz 1545. godine koji kaže da se jedna ćurka mogla zameniti sa 200 kakao zrnaca, zec za 100 a jedan veliki, u to vreme retki, plod paradajza za jedno zrnce.
Najprirodniji lek za uspostavljanje hormonalne ravnoteže kod žena pred ciklus ili u klimaksu, jeste čokolada u kojoj se “kriju” teofilin, triptofan i anandamid.
Poseban rejting mahuna kakao imala je na dvorovima Asteka i Maja. Energetski napitak dobijen od te biljke, po tajnoj su recepturi pravili isključivo magovi i astrolozi, i služili su ga posle zalaska sunca, kako bi se poboljšale noćne aktivnosti, (u krevetu ili za radnim stolom).
Po meksičkoj legendi, čokolada, odnosno “xsocotlatl”, kako su je Asteci, drevni narod današnjeg Meksika, nazivali, bila je piće bogova u raju, a seme kakao drveta su bogovi darovali ljudima kao poseban blagoslov. Asteci su zbog toga, u znak zahvalnosti, svake godine prinosii ljudsku žrtvu, a poslednji obrok žrtvovanog bio je kakao.
Uvidevši sve to, Španci su, čim su osvojili teritoriju i uništili knjige Maja, pokupili i seme svete biljke. Tako je 1525. Hernan Kortez, pustolov i konkvistador koji je osvojio državu Asteka, španskom kralju poklonio kakao zrna, koja su onda u rimokatoličkim manastirima obrađivana u strogoj tajnosti.
Početkom 17. veka, preciznije 1606. Antonio Karleti, italijanski trgovac, uspeo je da dođe do kakao zrna koje je zajedno sa recepturom tajno preneo u središte Evrope. Za samo nekoliko godina, “čokoladna groznica” je zahvatila sve zemlje a već 1657. u Londonu je otvorena prva prodavnica čokolade. Cena joj je bila tolika da su je kupovali samo lordovi a evropski istoričari su pisali da samo najbogatiji mogu da je priušte – “kad jedete čokoladu to je kao da pijete zlatnike”.
Po receptu Kazanove
Već u to vreme, čokolada je bogatima bila prepisivana kao lek za mnoge bolesti, (lični lekar je kardinalu Rišeljeu dao “recept” za svakodnevnu upotrebu čokolade), a 1660. kad se Marija Terezija, ćerka Filipa IV, udala za Luja XIV, na francuski dvor je sa njom došao i posebni kuvar za spremanje čokolade. Luj XIV bio je tako oduševljen i sebičan da je 1698. godine uveo poseban porez na kakao zrno.
U Švajcarsku čokolada je stigla 1750. godine, a zahvaljujući italijanskim proizvođačima i trgovcima, šesnaest godina kasnije, u Americi, u mestu Dorčesteru, u državi Masačusets, počinje sa radom prva proizvodnja čokolade.
Tokom 18. veka, spisak proizvoda koji se prave od zrna kakaoa širi se neslućenom brzinom: u Austriji je nastala zaher torta, prvi kolač od čokolade koji i danas nije izgubio na popularnosti, u Holandiji je osnovana fabrika “Van Houten”, u kojoj je kasnije pionirski nađen način za ekstarkciju kakao butera i obradu kakao praha u obliku u kojem se i danas koristi. Od 1830. u Švajcarskoj se čokolada prvi put meša sa lešnikom a godinu kasnije u Engleskoj otvaraju fabriku “Kadberi” koja počinje proizvodnju čokolade u bloku.
Energetska injekcija za mozak
Čokolada nije namirnica od koje se ljudi goje. Naprotiv, ona, u lukavo osmišljenoj dijeti, može čak biti i sredstvo za mršavljenje. Taj primat daju joj dve činjenice. Prva je da čokolada sadrži masti koje se sporo vare pa se u organizmu dugo zadržava osećaj sitosti. A druga je šećer iz čokolade koji se očas sagori a za mozak je najvrednija energetska injekcija. Gvožđe iz kakaoa dakle, pomaže transport kiseonika u glavu, što povećava budnost, koncentraciju i kreativnost.
Uz to, endorfini, koje zahvaljujuću čokoladi luči mozak popravljaju raspoloženje, pa su nam svi ljudi draži i brže se zaljubljujemo. Zato se uostalom i dešava, da, kad god je nekome slomljeno srce, uleti u prodavnicu i posegne za najvećom čokoladom.
U međuvremenu, čuveni ljubavnik Kazanova propagirao je kako je njegova potencija posledica stalnog konzumiranja čokolade a stotinjak godina kasnije, 1995. pomama za ovim proizvodom je toliko da je u Parizu ustanovljen “Salon čokolade”, koji se i danas održava svakog oktobra.
U našoj eri dakle, štanglice su obavezan sastojak ishrane, čokolada je u svakom rancu ekspedicija koje idu u istraživanje Severnog Pola ili u osvajanje Mont Everesta. A u ogromnim je količinama imaju i astronauti u svemirskim letelicama dok “švrćkaju” po Zemljinoj orbiti i Galaksiji.
Smanjuje bol
Pojačano izlučivanje endorfina iz mozga smanjuje osetljivost na bol, pa čokolada koja pomaže mozgu da luči ovaj hormon posebno prija bolesnima.
Naučnici su dokazali
E, kad se i to desilo, neko je stavio prst na čelo i zapitao se: “šta se bre to dešava, u čemu je tajna te mrke poslastice?”. Tada su naučnici našli odgovor. U čuvenom istraživačkom centru američkog Univerziteta Harvard, uradili su 136 studija o kakaou, koji je, podsetimo osnova čokolade. U objavljenim rezultatima piše da “kakao potpomaže zdravlje srca, utičući pozitivno na krvnu sliku i da snižava nivo 'lošeg' holesterola jer ima veliku količinu antioksidantskog elementa flavonoida”. Ustanovili su i da su se ispitanici, koji su svakodnevno, dve nedelje, jeli “crnu” čokoladu bez šećera, oslobodili visokog pritiska.
Pospešuje euforiju
Neki stručnjaci čokoladu zovu i “psihoaktivnim koktelom”, jer sadrži male količine anandamida, za koji se u slobodnoj interpretaciji može reći da je sličan kanabisu. Svi proizvodi koji imaju šećer, a čokolada posebno, izazivaju u mozgu lučenje endorfina, takozvanog unutrašnjeg opijata, pa izazivaju osećaj zadovoljstva. Ali, bez straha. Da bi se anadamidom i endorfinom izazvala prava zavisnost trebalo bi odjednom pojesti oko 12 kilograma čokolade. A u Ginisovoj knjizi još nema takvog rekorda.
“Čokolada sadrži i kalcijum, koji pomaže mišićne kontrakcije uključujući i srčani mišic i podstiče enzimsku aktivnost u telu. Sadrži i mnogo polifenola, koji su snažni antioksidansi, ali i obilje magnezijuma i bakra pa su sportisti koji su posle treninga pili pola litre čokoladnog mleka, za tri meseca ojačali svoje mišiće više od onih koji su pili preparate sa kosteroidima”, pišu eksperti i dodaju kako su “žene koje su svakodnevno jele 50 grama čokolade, posle samo 40 dana, imale vlažniju i glatkiju kožu ispod koje se nisu videli kapilari čak i kad im je lice izloženo bilo ultravioletnim zracima”.
Po legendi, čokolada, odnosno “xsocotlatl”, kako su je Asteci, drevni narod današnjeg Meksika, nazivali, hrana je bogova pa su oni seme kakao drveta darivali ljudima radi blagoslova.
Ali, ni to nije sve. Timovi naučnika su utvrdili da čokolada ima i alkaloide – gorke supstance sa jakim delovanjem na organizam. To su teobromin, koji stimuliše rad bubrega, i, kofein, koji mozak vodi u ispravne akcije.
Ogromnom studijom objavljenom posle ovih istraživanja, pale su dakle u vodu tvrdnje da je čokolada neprikladna za jelo jer sadrži gotovo 30 odsto masnoća i šećera. I napokon je postalo jasno da se nikome ne sme pretiti da će se od čokolade udebljati. Naročito ne ženama koje je, po sopstvenoj intuiciji, halapljivo unose u vreme stresa i pred menstrualni ciklus. Na to ih tera priroda jer, kako piše u poznatom naučnom časopisu “Žurnal of Amerikan Dietetik Asošijšn”, čokolada je lek za hormonske poremećaje: “U čokoladi se krije više od 400 hemijskih formula među kojima su i psihoaktivne supstance – kofein, teofilin, serotonin, triptofan i anandamid. Kako pre mesečnice, u mozgu žene nastaje 'haos' koji izaziva promene raspoloženja, nervozu pa i agresivnost, magnezijum iz čokolade koji nosi mikro količine serotonina i potom triptofan, (aminokiselina koja proizvodi seratonin), pomažu da se pripadnice nežnijeg pola umire. Da budu radosne i veselije. Jer, seratonin je hormon sreće!
Borac protiv “lošeg” holesterola
U istraživačkom centru Univerziteta Harvard, dokazano je da čokolada za skoro 10 odsto povećava proizvodnju dobrog holesterola, HDL, koji štiti krvne sudove, a da se uzimanjem samo 22 grama kakao praha i 16 grama crne čokolade dnevno, značajno smanjuje taloženje lošeg holesterola na zidovima krvnih sudova.
Eto. Tako je u najčuvenijim laboratorijama sveta pala u vodu decenijama stara teza psihologa koji su smatrali da su bezmalo svi ljudi “zavisnici” od čokolade jer njena kockica u svačijim ustima, dok se ona polagano topi i nestaje, budi čulo za slatko. Čokolada se, zaključivali su psiholozi, lepi za bradavice na rubu jezika gde još dugo pruža osećaj ugodnosti. A, pošto sve što je ugodno traži ponavljanje, jedna štanglica traži drugu, druga treću….
(Više o čokoladi i njenoj magijskoj upotrebi kroz istoriju sveta možete pročitati u knjizi «Kalendar za srećne dane», Jasne Jojić)
Bolji orgazmi
Italijanski istraživači su posle nedavnog istraživanje nad 143 žene, u “Magazinu za seksualnu medicinu” objavili da su ispitanice, koje su konzumirale čokoladu svakog dana, imale učestalije odnose i da su daleko brže doživljavale orgazam.
Muškarci
Afrodizična hemikalija
Čokoladu oduvek smatraju afrodizijakom, prvenstveno za muškarce. Poslastica naime sadrži feniletilamin, supstancu koju hemičari nazivaju i ljubavnom hemikalijom (love-chemical). Ona se inače normalno stvara u mozgu a potom se pretvara u dopamin u centrima “zadovoljstva”, u kojima se doživljava orgazam.
Ako se feniletilamin uzima u čistom obliku i u velikim količinama, izaziva promene ponašanja koje su vrlo slične onima kod delovanja droge amfetamin. Ali čokolada podstiče stvaranje i aktivnost male doze feniletilamina, pa su je naučnici svrstali u najjači afrodizijak za muškarce.
