Prve nedelje jula mnogi hrišćani u svetu organizuju potragu za zmijskom krunom koja čovečanstvu može doneti mir i blagostanje
Piše Jasna Jojić
objavljeno u “Dosijeu X”, 2000
Iako istorija do danas nije zabeležila da je bilo ko našao famoznu zmijsku krunu, mnoštvo hrišćana rasutih po celom svetu, prve polovine jula svake godine polaze u potragu za njom. Veruju u mit da ovi gmizavci koji ih u isto vreme i plaše i ushićuju, ima ju svoju caricu, da ona ima krunu a da će čovek koji je nadje pos tati moćan i čovečanstvu doneti mir i blagostanje. Verovanje je odvajkada tako jako da su nakon podele sve hrišćanske crkve u sv oje kalendare morale da zabeleže praznike u slavu zmija, a pra voslavci i katoloci povezali su ovaj praznik sa Judinim danom.
-Možda su sve te priče koje narod prenosi s jedne na drugu generaciju i izmišljene ali mene i moje poznanike ništa ne košta da se prvih dana jula promuvamo po šumama u okolini i posebno pored malih izvora potražimo caricu gmizavaca koja ima čudo tvornu krunu- sa sigurnošću da radi nešto čemu se nazire uspeh ka že za “Dosije X” Milovan Ranković, inženjer kibernetike iz Be ograda i još ističe- Ali ja i moji prijatelji Ranko, Sale i Velja ni smo jedini koji se tome nadaju. Znamo da u Srbiji posebno kod Novog Pazara i u Timočoj krajini ima još sličnih entuzijasta. Čak se spremamo da napravimo udruženje kome će kult biti zmija a cilj pronalaženje zmijske krune. U mnogim zemljama Evrope po put Engleske i Francuske slične organizacije već postoje i njihovi članovi veruju da bi ukoliko ljudi nadju zmijsku krunu čoveč anstvo napokon imalo mir i blagostanje
Milovan duboko veruje u ovu priču a kada je vaš reporter saznao detalje o mitu koji je isprepleten o zmijskoj kruni kao i ra zloge zašto su čak i sve hrišćanske crkve pristale da Judin dan po vežu sa praznikom zmijama, nestale su predrasude da je zmiju Bog stvorio kao kaznu a da su tragaoci za njenom krunom zalu djenici
-Predanje kaže da postoji više dana u godini koji narod pr aznuje zarad zmija- ističe etnolog Mile Nedeljović- U takve dane spada i 2. juli u hrišćanstvu poznat kao Judin dan, jednog od 12 apostola Isusa Hrista. On je za razliku od Jude Iskariotskog koji je Isusa izdao, bio misionar hrišćanstva i razapet je na krstu u vre me vladavine Trajana u Jermeniji gde je uhvaćen dok je širio svo ju veru. Ali Juda važi i za prvog od tri “gujina sveca”. Nekada se tog datuma i postilo sa uverenjem da je strah od ujeda zmije posle toga bezrazložan
Tako su se znači u čoveku od pamtiveka mešali strah i poš tovanje kad god bi pomislio na zmiju. Iz neznanja bujala je mašta, zmija je povezivana sa bogovima, pa sa svecima a potom se vero vanje u moć zmija proširilo do neslućenih granica. Čak i do zak ljučka da čovekova čula varaju, tako da ljudsko oko zmiju vidi i pedeset puta manju nego što one zaista jeste. Govorilo se da zmije u stvari imaju krila i noge, te da se čoveku samo prividja da se one onako vešto i brzo vuku po stamaku… Zato se i danas u ist očnoj Srbiji kad neko ubije zmiju, kaže “Gle kol’ki komarac kolku alu ubi”. I još uvek se koristi uzrečica “Krije se kao zmija noge”.
Naš poznati etnolog Tihomir Djordjević pisao je početkom 20. veka: “Neshvatljive razlike u njenoj veličini, oblicima, bo jama i ćudima, odelile su zmije u različite kategorije i učinile da joj se dodaju atributi bogova, krunisanih careva, i sitnih robova koji ispunjavaju svaku želju”. Ljudi su ih delili po izgledu i osn ovnim osobinama, mestu stanovanja, načinu ishrane, ali su imena dobijale po magijskim moćima koja su im pripisivana.
Ponegde se tvrdi da su one zajedno sa gušterima, miševima i ostalom gamadi, izmilele kad je čobanin svetog Dimitrija ubio jednu aždaju. Ali stari Egipćani mislili su da samo zmija može da sačuva faraone pa su je gravirali na njihovim zlatnim krunama. U Indiji ona je simbol mudrosti pa su i Englezi tokom kolonizaije preuzeli ovu ideju. Na sačuvanom portretu, kraljica Elizabeta ima bogato izvezen motiv zmije na levom rukavu. Lik zmije nalazi se i na zidovima svetilišta Trakijskog Herosa, a u antičkoj mitologiji ona je simbol grčkog boga Asklepija i rimskog Eskulapa.
Duge zmije, pre svega smukovi, odavnina su poznati kao zaštitnici imovine i blaga. Zato svi opsednuti idejom da mogu naći stare dukate ili zlato, po receptima vlaških vračara, na mesto sumnjivo da krije bogatstvo, odnose ptičja jaja i vedro sa mle kom. Kažu da to odobrovolji gmizave otrovnice da kao predana straža zažmire.
Zmije po prastarom verovanju koje eto sledi i Beogradjanin Milovan imaju i svoje kraljice sa krunom na glavi. One se smenj uju na svakih 1000 godina. Kraljica živi u šumi ali se može videti i kraj naselja.
-Krunu kraljica zmija skida samo na dan Svetog Petra i Pa vla- pričala je i jedna od najpoznatijih vlaških vračara, pokojna Desanka Perić iz Bora- Zato tada naše gatare na odredjene izvore razapinju belu maramu nadajući se da će kad se napije čiste vode, zmija ostaviti svoju krunu koja donosi sreću i blagostanje. Mada za spravljanje važnih ljubavnih, lekovitih i razvezujućih čini, nisu za bacanje ni kost, sasušen jezičak ili zmijska košuljica koja simbolizuje večnu mladost i besmrtnost.
ANTRFILE
ZMIJA NIJE PREVARILA ADAMA I EVU
Narod poštuje zmije pa su mnogi sumnjičavi, i ni posle evo, dva milenijuma, ne veruju u kazivanje starog zaveta da je Bog, kažnjavajući je zbog Evinog greha, zmiji oduzeo noge i pro kleo je da se večno na trbuhu vuče kao veliko zlo. Šta više pošt ovanje ljudi prema ovom gmizavcu prelazi granice odmerenosti. U Srbiji po letnjem ciklusu obreda ističe i dr Slobodan Zečević, praznuju se mnoge zmijske slave. U vreme Uskršnjeg posta, Tod orice, Mladenaca, Cveta, Lazareve subote i Jeremijinog dana, lju di pale velike vatre i udaraju u metalne sudove kako bi ih umil ostivili da im ne opsedaju imanja. Zadržao se i običaj da se uoči zmijskih praznika pred kuću stavi veliki kamen. Onaj ko ujutru prvi ustane baci kamen iza sebe što dalje može. Na toj će se ud aljenosti od kuće, tokom godine držati i zmije.
ANTRFILE
LOŠ PREDZNAK
I kada se sanja zmija predskazuje sreću. A loš predznak bio bi samo ako se zmija izore u polju, ukoliko se u kuću unese sluč ajno sa senom, ako nekome predje put ili se vidi na drvetu.
ANTRFILE
LEKOVITA ČORBA
Zmije je po verovanju Vlaha ponekad i korisno ubijati. Onaj ko uspe da ubije prvu zmiju koju s proleća ugleda treba da je nagazi petom. Time bi sebi podario snagu a svoju petu učinio lekovitom za mnoge boljke. A za zmiju je vezano i verovanje o nemuštom jeziku. Svako ko bi popio čorbu u kojoj je skuvana bela zmija dobio bi moć da razume sve ljudske i životinjske jezike. Ali će ovu privilegiju dobi ti i onaj ko zmijskom caru na bilo koj način spase ili poštedi život. Onaj ko nauči zmijsku jezik medjutim o tome ne sme ni sa kim da govori jer će u suprotnom umreti.
