Tokom civilizacije u kojoj bivstvujemo, u njenoj praistoriji i istoriji, nema tog kulturnog miljea ili naroda, koji nije verovao u magiju1, niti naučno – teorijskog kruga koji se nije bavio istraživanjem mitologije, obreda i rituala.
Čuda vlaške magije
Pred nama je sada knjiga o vlaškoj magiji u kojoj Jasna Jojić Pavlovski zaključuje da se ni do danas ništa značajno nije promenilo. Većina nas je sujeverna i zna da nisu baš sve karte u našim rukama. Da nam sopstveni život ponekad izmiče kontroli. Zato se i za predgovor ove knjige mogu citirati navodi iz recenzije predgovora prvih pet izdanja knjige “Čuda vlaške magije” Jasne Jojić Pavlovski, objavljenih od 1999. do 2001. godine, koja temelj i ovog dela.
U toj recenziji, poznati srpski etnolog Dragomir Antonić, napisao je “od istoka do zapada, krajnjeg juga i severa, sačuvana su verovanja u natprirodne sile na koje čovek može uticati kako bi pomoću njih u stvarnosti izazvao određene željene promene, koje prirodnim sredstvima ne može ostvariti. Magija je, pre svega, tehnika uticanja na natprirodne sile i njihovog podređivanja čovekovim ciljevima.”
Antonić je i zaključio: “Knjiga Čuda vlaške magije, predstavlja zapis i dokaz o postojanju i delovanju magije kod Vlaha2 u Istočnoj Srbiji. Ali, knjiga je mnogo kompleksnija nego što se čitaocu može učiniti po samom naslovu. Ona ne sadrži samo verovanja i priče o magiji kod Vlaha već zadire u mitološki i običajni život ove male zajednice. To je u potpunosti ispravan pristup, jer je potrebno objasniti sveobuhvatnost običajnog života jedne etničke grupe, da bi mogli da shvatimo i sa razumevanjem pratimo razvoj pojednih segmenata iz duhovne kulture. Autorka to uspešno radi i lepim novinarskim jezikom i stilom, vrlo vešto komponuje sopstvena istraživačka saznanja, sa njoj dostupnom literaturom, prevashodno etnološkom. Na taj način stiže do jedne skladne celine kojoj čitalac mora poverovati”.
Vlaška magija I
Knjiga koja je sada pred čitalačkom publikom, ima jednostavniji naslov “Vlaška magija”. Ne zato što rituali i obredi iz istočne Srbije, koje autor opisuje, više nisu čudesni, već zbog toga što se tokom prethodne decenije, zahvaljujući, između ostalog, i osnovnom izdanju ove knjige, za tradiciju malog naroda u Timočkoj krajini, zainteresovala i domaća i inostrana javnost. Vlaška magija “ušla je na velika vrata” i na mnoštvo internet sajtova, o njoj je snimljeno niz televizijskih serijala koji se iznova repriziraju, a prva izdanja knjige “Čuda vlaške magije” Jasne Jojić Pavlovski, su u bibliotekama i preoporučena su literatura na mnogim fakultetima koje se bave etnološko-sociološkim i antropološkim istraživanjima.
Naslov je sada jednostavniji jer svako upućeniji zna da je vlaška magija – čudo. Ali je ovo izdanje knjige, nešto sažetije a opet kompleksnije, jer je dopunjeno novim istraživanjima i saznanjima autorke. Na “novim” stranicama, opisano je, do sada, nekoliko skrivanih rituala. Tako se u ovom izdanju još više potvrđuju reči etnologa Antonića, koji je u predgovoru osnovnom izdanju napisao: “Oni koji su se bavili ili se još uvek bave terenskim istraživanjem pojedinih tema iz oblasti magije, znaju koliko je to težak i nezahvalan posao. Nije lako saznati imena osoba koja poseduju određene osobine i znanja nedostupna drugim, običnim ljudima. Zatim kad ih upoznate treba mnogo truda i strpljenja da ih privolite da uopšte razgovaraju o svojim sposobnostima i moćima koje poseduju. Za to je potrebno dosta iskustva, a bogami, i hrabrosti. Razgovor sa vračem u kome vi pokušavate da otkrijete ponešto iz njegovog rada, krije u sebi mnoge opasnosti, kojima se izlaže onaj koji taj razgovor počinje”. Autor, međutim, uspeva da taj, na prvi pogled mali, ali u suštini ponekad nepremostiv problem, reši na zadovoljavajući način. “Iz knjige se vidi da njoj vračare i bajalice veruju. Zahvaljujući stečenom poverenju autor je u stanju da i čitaocima prenese svoja otkrića, do kojih oni sami ne bi mogli da dođu. Međutim tu nije kraj.
Vlaska magija II
Autor je radoznao i sledeći zlatno pravilo novinarstva da se čuje i druga strana, kreće u potragu i pronalazi lica koja su koristila usluge vračara.”, napisao je etnolog Antonić i zaključio: “Za one koji ne znaju mogu reći da je privoleti nekog da priča o sopstvenom iskustvu sa vračem i problemima zbog kojih je zatražio pomoć natprirodnog, mnogo teže nego stupiti u kontakt sa samim vračem. Jer, problemi onoga koji traži pomoć su krajnje intimne prirode i o njima nije lako ni sa sobom razgovarati, a kamo li drugima pričati. I tu je najveća vrednost ove knjige. To, što pored opšteg sagledavanje mitologije, običaja i duhovne kulture Vlaha, imamo priče bajalica i onih koji njihovu pomoć traže, čine knjigu neuobičajenom za ovakvu vrstu literature. Knjiga je pisana s merom. Autor voli senzaciju, ali nije dozvolio sebi da senzacionalno nadvlada objektivno, da radoznalo nadjača intimno. Izbegao je da uvredi ili povredi osećanja i vračara i osoba koji veruju da im je njihova pomoć potrebna. Zato – vredeće ova knjiga mnogima. Oni koji vole zabavu i razonodu pronaćiće je. Oni koji žele da saznaju više o Vlasima i njihovoj magiji – saznaće. A etnolozi i naučnici dobiće dragocen izvor podataka do kojih bi sami teško došli. U svakom slučaju, knjiga će se čitati, a lepše nagrade i većeg priznanja autoru od toga nema.”
Ovim visprenim zapažanjima našeg uvaženog etnologa Antonića iz Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU)teško je šta dodati. Možda još samo informaciju da je obilje naknadno prikupljenog materjala, moralo biti podeljeno u dve knjige pa je čitaocima priređena “Vlaška magija I” koju sada imate u rukama i “Vlaška magija II”, knjiga koja će se uskoro naći u štampi.
Zoran Kulundžija
