ŠTA SVE MOGU “ZLE” OČI!
Piše Jasna Jojić
Zle oči poznate su i vlaškoj tradiciji. I mada se i bela i crna magija kod njih zasnivaju na basmama, travarstvu i energiji, veruje se da postoje oni koji samo urokljivim pogledom mogu naneti mnoge nesreće. To čine uglavnom nesvesno, kako je govorila vračara Desanka Perić, kada ugledaju nešto lepo nekontrolisano ga požele. Tako jako da to drugome nestane, pa makar mu i od samog Boga bilo dato.
Najpodložniji uroku su mala deca i nezaštićeni, (bolesni, stari i nesrećni) odrasli. Ali polje delovanja urokljivih očiju se praktično ne može ograničiti. Još je gore ukoliko se onaj ko ima urokljive oči bavi magijom. Takvima je dovoljno da se nečemu začude ili zadive pa da pod njihov uticaj padaju svi, čak i imanja, kuće, životinje ili stvari.
Nabacani uroci se u porodici uviđaju odmah kroz bezrazložnu napetost koja se iznenada useli u nju. Stalne svađe i nervoze koje mogu imati i gore posledice brzo se evidentiraju, pa Vlasi odmah posećuju vračare u potrazi za lekom.
Neophodno je prvo utvrditi da li je uopšte u pitanju urok. To se radi gašenjem ugljena i vidi se kada ugrevak pri gašenju padne na dno posude. Potom se traži krivac. Ne poimenice, nego odrednicima pola, srodstva ili komšijskih i poslovnih veza. Za tu priliku se prizivaju sve te kategorije a ugljen se baca u posudu sa vodom uz bajalicu: “Pošao (ime) putem, stazom, poš'o drumom velikim, sa devedeset devet ala, sa urokom i uročicom, sa počudištem se na njemu sreo. Možda je ureknut od udate žene, možda je ureknut jer je dobar, jer nije dobar, možda je ureknut jer je debeo jer nije debeo, možda je ureknut jer je lep, možda jer nije lep…”. Tako se nabrajaju svojstva zbog kojeg je neko ureknut istovremeno dok se u vodu ubacuju komadići ugljena. U trenu kad ugljen padne na dno posude vračara zastane, priseti se koje je svojstvo ureknutog tren pre toga izgovorila i kreće sa ritualom….
U ovim prilikama za skidanje uroka koristi se mnogo toga. Ako se ispostavilo da je neko ureknut zbog svoje lepote ritual se radi sa zagrevanjem i hlađenjem meda. Ukoliko je ureknuta osoba okolini smetala zbog bogatstva ili siromaštva, rade se rituali sa zrncima pšenice, kukuruza i mrvama hleba. Ako je neko ureknut zbog inteligencije, uspeha u poslu ili školi, radi se ritual sa zrncima peska, trunkama zemlje ili kamenčićima. Razne vračare tad izgovaraju razne bajalice, a jedna od najlepših glasi :”Doletela bela ptica iz belog mora i donela belo mleko u bele kljunice, pa pustila na beli kamen, crko puko beli kamen crko puko ko dete ureko, ako bude muško ispuklo mu mudo ako bude žensko ispukla joj sisa, ako bude devojka otpala joj kosa sve joj se druge podsmevale”
Basme su različite ali se obično završavaju jakom željom, ne da se onom ko je urekao vrati zlo, već da ga svi ismeju. Vraćanje zla vlaške vračare ostavljaju za ozbiljnije situacije. A najgora kazna za takav čin po Vlasima je da za lakomost ili zaviđivost sazna javnost, i to preko sramote koju će urokljivac doživeti.
Po verovanju Vlaha, postoje međutim i oni koji su rođeni upravo sa svrhom da regulišu život zajednice. Oni su po svojoj sudbini urokljivci i njih niko niti sme niti može da natera da se stide jer imaju urokljive oči. Njima je na neki način dozvoljeno da ureknu druge ljude, da ih prokunu, ne bi li se ureknuti promenili.
Ti ljudi rođeni da u životu budu «prst sudbine», dar su dobili od samih Ursiatora ili Suđenica. Tri demona koji određuju čoveku sudbinu odmah po rođenju.
Neretko su novorođenčad predodređena da budu sudije drugima, žrtva i drugih demona.
«Dete koje je od Suđenica dobilo dar da vlada mislima i osećanjima svoje okoline, bilo da ih nesvesno čita ili utiče da one budu drugačije, privlačan je plen i Babicama. Ako ga one spopadnu do 40. dana života ono je surovi sudija. Kad deli lekcije drugima on ubija, tuče, viče… », govorila je Desanka Perić pominjiću kako su verovatno baš takva deca izrastala u razne diktatore, naučnike ili vođe koji su čovečanstvu nanosili zlo.
Zli demoni učestvuju u životu tog deteta zauvek ali skriveno. O pojavama ovako vidovite dece, novorođenčadi sposobnih da ureknu i predodređenih da sude, zapise je prikupljao i etnolog Petar Vlahović : “Tradicija u istočnoj Srbiji kaže da je dete sve dok se nalazi u majčinoj utrobi, anđeo. Ljudski lik dobija tek po rođenju. Ali ako na svet izađe obavijeno košuljicom koja ga je hranila u stomaku, to je znak da je novorođenče sa sobom na ovaj svet ponelo i neka natprirodna svojstva. Dete koje se rodi u crvenoj košuljici donosi sreću sebi i okolini, ili ima urokljive oči iz kojih izbija njegova unutrašnja moć. U suprotnom dete je povuklo svojstva veštice i mogućnost da menja oblike i u druga zla bića”. Zbog toga, novorođene odrasli moraju pomno čuvati od uticaja Babica i drugih zlih demona.
(Odlomci iz knjiga «Vlaška magija» 1 i 2, Jasne Jojić. U sledećem odlomku: Zaštita novorođenčadi)
ANTRFILE
Kako do knjige
Originalne knjige „Vlaška magija 1“, „Vlaška magija 2“, „Čuda vlaške magije“, „Magija biljaka – i lek i amajlija“, „Magijski kalendar za srećne dane“ i sve druge knjige čiji je autor Jasna Jojić naručuju se na telefone: 065/ 216-416-0 i 011/ 2452- 019 i kupuju na kiocima „Future plus“ i u „Maxi“ i „C marketima“. Knjige Jasne Jojić koje se prodaju preko internet sajtova, na uličnim tezgama i sajmovima, u drugim kioscima i STR prodavnicama, su pirati – falsifikati i u njima nećete čitati originalne tekstove.
ANTRFILE
Amajlija od pupčane vrpce
Deca rođena sa posteljicom, po tvrdnji vlaškog predanja, su vidovita i nijedna im viša sila ne može nauditi. Posteljica ili placenta sama po sebi je čudo. Zato su majke ovog kraja, čak i u vreme dok su se porađale po kućama i u štali, obavezno čuvale i sušile svaki delić koji bi pronašle, i kasnije ga darivale detetu kao totem protiv nesreće.
Slično se čak i danas postupa sa pupčanom vrpcom. Pošto otpadanje vrpce koja ih je tokom trudnoće vezivala za porod, uglavnom kontrolišu majke nakon izlaska iz bolnice, vlaške vračare preporučuju da se ona sačuva. Nakon otpadanja sa dečjeg pupka vrpcu treba uvezati u čvor ili zajedno sa pramenom dečije kose, čuvati zalivenu voskom.
Pupčana vrpca dobro štiti i ušivena u dečju odeću ili ostavljena u medaljon od koga se nikako ne valja odvajati. Čak i kad odrastu pupčana vrpca čuva ljude od svih malera i nesreća, veruju Vlasi. Do te mere da im sudbina ne dozvoljava da naiđu na mesto gde su jake vračare prosule tuđe bolesti ili vrebaju zle sile.
– Ovako jaka vera u pupčanu vrpcu pravda se obrazloženjem da ona nosi umnogostručenu energiju. Na njoj su tri kapi krvi – jedna od majke, druga od oca i treća od samog novorođenčeta. Kada se one sasuše sa sobom ponesu svu moć ova tri života. Zato na vrpcu treba strogo paziti da se ne zagubi, jer će se tako zagubiti i čovekova dobra sreća. A tada će nesretan lutati ne znajući šta će sa svojim životom. Menjaće poslove, žene, loše će se slagati sa svojim najbližima i biće usamljen- priča Desanka i zloslutno ističe. – Nemir ga neće napustiti čak ni na drugom svetu. Jer spokojstvo preminulog se, po našim običajima i na kraju overava time što se sahranjuje zajedno sa pupčanom vrpcom pomoću koje je ušao na ovaj svet.
