Međusobna borba veštica
Kada se i po vedrom vremenu na nebu vide munje, žitelji Timočke krajine znaju da počinje noć magije, borba između zlih i dobrih veštica. Vračare su samo njihove produžene ruke, tvrde oni koji imaju iskustva s’ ritualima.
———
Postojanje vampira, inače i danas prisutno u celom svetu, i te kako okupira i Srbe. U bivstvovanje veštica veruje se nešto manje i na njih se uglavnom gleda sa simpatijom. Posebno u istočnom delu naše zemlje gde se one vezuju za vračare. Smatra se dakle da su veštice u stvari žene koje mogu da sagledaju prošlost i budućnost i na njih utiču. Ali su tvrde oni koji imaju iskustva s’ njima, ponekad tako moćne da mogu uticati i na prirodu. To se posebno odnosi na vlaške vračare.
One se bave drev magiju koja je po tvrđenju etnologa starija više od pet hiljada godina. Rituali koje one izvode, obredi, tradiocionalni lekovi od raznih vrsta otrovnih i neotrovnih bilja… fasciniraju naučnike i lekare, ali kažu oni koji su se podvrgli ovim tretmanima, daju i sjajne rezultate. Po rečima nesrećnih koji su rešenje za svoje probleme tražili od vidovnjaka, druida, hodža, širom Evrope, retki su mogli da im pomognu u toj meri i sa tolikom efikasnošću kao što su to činile vračare iz Timočke krajine. Ali kako tvrdi etnolog Paun Durlić i one imaju teške trenutke. To su situacije kada im dođe osoba na koju je neko već bacio čini a ustanovi se da je ona žrtva njene “kolegnice” Vlajnje
-Tada nastaja međusobna borba vračara koja nas može potpuno iscrpiti, i fizički i psihički- kaže za “Dosije X” Radmila Novaković, vračara iz zaseoka Vojvodani kod Majdanpeka- Vlaška je magija jaka i njene su čini dugotrajne pa se ponekad desi da odustajemo još na početku, čim vidimo da je neko drugi iz vlaškog kraja bacio tu magiju
Ali to su bar po pričanju žitelja iz gradova i sela Zaječarskog i Borskog okruga, ipak retki slučajevi. Vlajnje pristaju na međusobnu borbu a arena za nju pravi se na samom nebu.
– Kod bacanja čini obično je u pitanju ljubavna magija i te magijske radnje su najčešće -pričala nam je Desanka Perić iz Bora- Opsednutost nekom osobom uglavnom je posledica velikog psihičkog uticaja. To može izazvati razne simptome pa i fizičke nevolje i bolesti. Zato su rituali za vraćanje složeniji, sveobuhvatniji i ne preciziraju uvek ljubav.
Jedan od rituala o kome nam je pričala Desanka Perić, čini se koriste mnoge Vlajnje. Njega je zapisao i etnolog Muzeja u Zaječaru Slavoljub Gacović. Ritual se zove “Ku potula” i izvodi se na stepeništu. Na svaki stepenik redom od prvog pa sve do kućnog praga, stavi se oblutak donet sa reke. Vračara ga gazi levom nogom i vrteći levo desno maše maramom na sve strane izgovarajući basmu: “Polako, polako, konju nad konjima, jednom se napregni celu carevinu da smiriš. Polako, polako, kako smiruješ krave u stajama, ovce u oborima, pse u krtozima, ptice u gnezdima, ljude u selima, muževe u svojim krevetima, tako i (ime onoga kome se skida magija) da smiriš”.
Bajalica se izgovara tri puta a potom se na marami vežu tri čvora. Čini se na isti način bacaju svakodnevno na po jednom stepeniku tako da se do prvog utorka dođe i na sam prag kuće. A potom se bajanje sa vezivanjem čvorova ponavlja ponovo u četvrtak i subotu. Vračara potom maramu kojom je raščinjavala, da osobi za koju je radila. Uputi je da spava zabrađena maramom sve do sledećeg utorka kada postoji nada da su čini razbijene.
-A za drugo bajanje za oslobađanje od zlih čini gde se borimo protiv magije neke druge Vlajnje prizivamo prvo dobre sile. Ritual se radi na pragu ili u sobi pored sveće- otkrila je tajne Desanka Perić- U posudu se grančicom bosiljka oko koga su obavijena devet raznobojnih končića, mešaju se šećer, so, crvena paprika i tamjan. U prizivanju Vila ili Šumske majke vračara se mora ljuljati levo desno i svoje kretanje prati ritmičnim rečima: “Dođoh da se požalim na velike vradžbine, na velike magije, na zle snove, na paganluke teške. Kako znaš da rasturiš sve što je stvoreno tako znaš da sastaviš sve što je odvojeno. Kako znaš da dobro dobrim vratiš tako znaš gde zlo da uputiš, sa (ime osobe kojoj se pomaže) vradžbine da skineš”.
Potom se napravi mala pauza kao da se osluškuje da li se dobri demon probudio i pojavio da pomogne ritual, pa se nastavlja pojenje: “Ja ih jezikom izbajah, travom pokupih, bosiljkom očistih, tamjanom okadih, paprikom zacrvenih, solju posolih, šećerom zasladih, s devet konca uvezah, na devet kola natovarih i kod nečastivih vratih”.
-Nečastivi su u stvari oni demoni koje je neka druga vlaška vračara prizvala u pomoć kada je čini bacala na onoga kome mi pomažemo da ih oslobodi- veli Desanka i nastavlja sa opisom rituala- Tada treba reći: “Ako ona (nečastiv, vračara) bude mrtva na grob da joj idu, ako ona bude živa u dvorište nek uđu, iz dvorišta u kuću, iz kuće u sobu iz sobe na sto, iz stola u tanjir, iz tanjira u kašiku iz kašike u usta iz usta u stromak sve sami pasji izmeti nek joj uđe.”
A onda sledi kulminacija u borbi: “Ona baje jednom rukom ja sa dve, ona sa dve, ja sa tri….. (ponavlja se sve do broja devet), ona posla devet puta ja odaslah deset. Preko deset neće moći”.
Ako ovo ne pomogne a vračara otkrije ko je bacio prve čini na njenu pacijentkinju, uvodi se jača magija za vraćanje uz bajanje za nanošenje zla. Kažu upućeni da već nakon prethodnog bajanja prozvana vračara koja je prva bacili čini oseća da joj se neko suprotstavlja pa uglavnom ni ona ne ostaje ravnodušna. Pokušava da osnaži svoju magiju i suprotstavi se novo uključenoj vračari.
Kada ta borba započne, pričaju ljudi koji naseljavaju terene u okolini Majdanpeka i Bora, sve se zatrese. Noćima dve pa i više vračara, pokazuju svoju snagu. Nebo presecaju čudne munje i po njemu cakle još čudnije boje.
I ukoliko u tome ima i trunke istine onda nije čudno što su najači (obelodanjeni) rituali praćeni tekstovima u kojima se vidi neverovatna surovost. Jedan od njih je ritual koji je u etnološkoj literaturi zabeležen kao ljubavne čini sa đavolima.
Vračara u gluvo doba noći izlazi na reku. Lagano se skida naga, rasplete kosu i pored sebe postavi devet kolačića umešenih i ispečenih kao obruči. Uz njih složi zobnicu od kozje dlake i jedan štap. Zagazivši u reku ona nabroji sve što od ritualnih rekvizita nosi sa sobom, zatim leskovim štapom pljusne po vodi i počne bajanje
“Koliko kapi poprska da toliko đavola izađe. Pođite đavoli i đavolice kod mene da dođete……. da vas pošaljem preko devet atara po redu i hitro. Izađite svi na suvo sa celom vašom familijom, da me uslužite. Nemojte me slagati, put da putujete, pravo da idete, nigde da ne skrećete, ka vratima njenim i tu se u dvorištu rasteretite. U kuću joj uđite, za vrat joj skočite, na zemlju je oborite, na kolena joj sednite, kosu joj počupajte, jezik joj spletite, da ne može govoriti. Oči joj oslepite, uši oglušite noge joj oduzmite, pamet joj raspametite. Za ruku je uhvatite iz kuće izbacite, iz dvorišta iz sela, na more odvedite. Onda je izvedite, kući vratite pokrijte je koprivama da ne može stati, ni prileći, ni ustati….”
Antrfile
Iskustvo
Veštica ga usrećila
-Ja sam tako osvojio Jelicu, svoju suprugu koja mi je evo za prethodnih deset godina izrodila troje dece i baš mi je verna- tvrdi nam Milojko S. iz sela blizu Negotina- Jelica mi je kasnije posle venčanja pričala da uopšte ne zna kako se tako brzo zaljubila u mene i pristala da se venčamo. Rekla mi je da to nije mogla biti ljubav na prvi pogled jer me je godinama pre toga znala, i iz škole i iz kafana. A onda me je jedne noći sanjala, sve više mislila na mene i tako, kada sam je pozvao u bioskop, pristala je da izađe sa mnom. Ja sve nešto mislim, mora da me je videla u snu baš te noći dok je baba Ikonija za mene vračala sa demonima,…Ali joj to nikada nisam priznao. I neću.
Antrfile
Žrtve
Pomogle joj vračare
I oni koji sumnjaju da su bili žrtve rituala u kome vračare sa Timoka komuniciraju sa đavolom, kažu da su to strašna iskustva. Milka iz Beograda nam je pričala da je imala jedan strašan period u životu, trajao je pet, šest meseci. Stalno je čula neki muši glas kako joj doziva ime, traži od nje noću da se probudi a danju da ide kuda joj on naredi
– Sada znam gde sam pogrešila- kaže Milkka- Prvi put kada sam čula svoje ime ja sam se odazvala i pustila ga da me opsedne. Kasnije sam morala da slušam i ispunjavam svaki njegov nalog. Na sreću da sam se poverila mami jer me je sve to strašno mučilo, plakala sam, imala bolove u stomaku i želela sam da se ubijem, pa je moja majka insistirala da joj priznam šta se dešava. Čim sam poverila tu tajnu, koju sam stideći se i misleći da sam luda, krila u sebi, već je bilo bolje. A onda je mama, iako je završila medicinski fakultet i obazovana je i moderna, otišla u svoj rodni kraj u Kladovo, i našla tamo neku baku koja mi je skinula napravljene čini. Odmah mi je bilo bolje ali još uvek ne znam ni koje te strašne rituale radio ni ko ih je naručio, a to me evo, već godinama muči.
