Knjige – magija, mitologija, religija
Telefon: +381 (0)65 216 416 0

Vlaška vračara Radmila Novaković

Bez obzira na izuzetno liberalan stav prema mladalačkim romansima i želji da dete od malena ovlada svojim seksualnim nagonom Vlasi su ipak zahtevali da devojka udje u brak nevina. Zato se još uvek poštuje običaj da svekrva nakon prve bračne noći izvrši kontrolu. U nekim selima čak i da ponese krvlju umrljanu spavaćicu ili čaršav i pohvali se “trofejom”.

Radmila Novaković

Radmila Novaković

A to je zadnji u nizu tradicionalnih obreda kojim se završava niz sličnih vezanih za svadbu. Ono medjutim što se dešava pre i tokom ovog svečanog čina još je zanimljivije.
Samo venčanje kod Vlaha ni danas nije mnogo bitno. Mladi uglavnom u dogovoru sa roditeljima, u brak i danas ulaze maloletni, i bez obaveznih ceremonija. Savremenim žargonom idu na probu i ukoiliko ona ne uspe vraćaju se kući. Ni najstroža državna i crkvena administracija, koliko god da su u nekim periodima bile stroge, ovo nisu mogle da suzbiju. Pa i danas su dva do tri od pet sklopljenih brakova kod Vlaha, maloletni.
Kada se to čini po dogovoru roditelja,govori se o nevenčanom paru ali postoji i ona druga pojava, Vlasi je nazivaju “a dat fuga’ , u prevodu odbegavanje. To nije otmica nema prisile već je jednostavna odluka devojke ili momka da predje i živi u kući sa familijom ljubljene osobe.
Ali kada se napokon sve uredi, dogovori miraz i venčanje, po zapisima Dušane Drljače sve se zasniva na tri bitna ceremonijala. Dogovor roditelja budućih supržnika (savorbiesce), prosidba (impietit) i veridba (logodna). Može se naravno dogovoriti i nunta što znači da devojka pre svadbe odlazi da u momkovoj kući provode mesec dana.
Devojka se smatra isprošenom kada na dar dobije mindjuše, prsten i dukate. U prosidbu se nikako ne ide ponedeljkom već samo na krštene dane četvrtkom, subotom ili nedeljom. I obavezno uveče. Ranije su se nunte pravile u jesen ili zimu, kada se i inače odmaralo od poljoprivrednih radova. Sada je medjutim iz praktičnih razloga koristi i leto. Mnogi Vlasi žive rade u inostranstvu ali se još uvek udaju i žene u svom kraju. Zato za svadbe koriste svoje duže,letnje godišnje odmore.
Ali slavlje kao i pre stotinjak godina i dalje traju tri dana. Po zapisu Drljače dan uoči svadbe sprovode se magijski ritual Azma koji čine kupanje mlade (mirease) i brijanje mladoženje (gienere). Mladi svako u svojoj kući pozivaju društvo koji im pomažu da se pripreme za svadbu a nakon toga počinju i dva odvojena veselja.
Pred noć iz mladoženjine kuće polazi povorka i zabava se nastavlja zajednički, u nevestinom domu.
Ujutru na dan svadbe mladoženja odlazi po kuma (nasu) a nevesta silazi na reku po krčag vode. Kada budući muž dodje po nju ona ga polije njome i vrati se u kuću. Svi svatovi čekaju dok mlada bude opremljena za venčanje. Pri tom se posebna pažnja posvećuje ukrašavanju njene glave. Pravi se veo koji se vuče do zemlje i ima magijsko značenje štita za buduću ženu i majku, stub porodice. Preko njega stavlja se venčić (cununa) ispleten od bosiljka koji će joj obezbediti zdravlje i dobar porod, i još jedan od veštačkog cveća i perlica na koji se prikačuju i dukati. On simboliše materjalno blagostanje buduće porodice.
Nakon obreda svi svatovi se daruju i skoro za svakog gosta pripremljena je po jedna azma, pogača koje su žene mesile dan pre venčanja. Samo je kumova ukrašena listićima bosiljka i posipana solju. Kada se završe ceremonije počinje niz drugioh starih rituala odkojih je najpoznatiji ritual mladoženjinog bekstva.
Dok svi svatovi ulaze u njegov dom iščekujući nastavak veselja, mladoženja se sakrije na tako tajnovitom mestu da ga niko ne može pronaći. Kad’ izgubi strpljenje izadje sam i pridruži se veselju. Na kraju dužanje i da prisustvuje obredu uvodjenja mlade u kuću.
Do pripremljene sofre mladu dovodi svekrva. Kada sedne stari svat je tri puta okrene sa leva na desno, što mladu čini moćnom da dominira svojom okolinom. Pogaču koju joj potom da svekrva ona lomi na četiri dela i baca je na sve četiri strane sveta. Tako joj se podaruje sposobnost da na dalje sagledava sve da bi očuvala i zaštitila porodicu. A potom iz punog sita koje joj doture sve zvanice posipa sitnim bonbonicama, šećerom i zrncima žita i kukuruza. Tako će im kažu život biti berićetan.
Prazno sito potom baca preko kuće i započinje ritual predvidjenja. Jer ukoliko sito padne sa otvorom na gore mlada će roditi muško a u suprotnom žensko dete. Nevesta u krilo kasnije dobije jedno detence, dojilja iz familije poprska joj veo mlekom iz grudi a ona držeći bebicu pogleda u dimnjak da joj dete bude crnooko i u ogledalo da bude beloputo.
Potom mladenci zajedno ulaze u sobu gde iz iste činije i istom kašikom kusaju mleko, da bi im u život sve slatko poteklo
Jedine čini kojim se svadba štiti od uroka izradjuju se od govedjih rogova koji se zajedno sa crvenim paradajzom cvećem i peškirom kače na kuću i ostaju tamo sve dok traje proslava.
Pred kraj glavnog dana svadbe kum izvodi poslednje rituale. Skida mladi venac sa glave, mladoženji cvet iz revera a od barjaktara uzme bosiljak. Pričesti ih iz tanjira u kome su kriška hleba, so, šećer, i dozvoljava mladencima da odu u spavaću sobu gde im je prostr čist beo čaršav. Skidajući se nevesta podsuknju baci mladoženji preko glave kako bi njena uloga uvek bila glavnija, i time se nedeljna svečanost završava.
Ponedeljak, drugi dan svadbe pred kuću mladenaca dolazi muzika i za ustajanje im svira Zorile. Nasa, kuma dolazi da razmesti krevet, ponekad zajedno sa svekrvom proveri da li je čaršav umrljan. Odlazak po kuma označava nastavak veselja sve do duboko u noć. Prekida se kada za to da znak kum. Tada ga svi isprate do kuće i nastave zabavu kod njega. Mladenci su dužni da i u utorak dočekuju goste ali ne moraju sa njima provesti celi dan.
Bez obzira da li su tokom ovih trodnevnih obreda mladenci stali pred matičara i sveštenika oni se smatraju bračnim drugovima i podležu normama koji Vlasi o takvoj zajednici gaje već vekovima. A sudeći po statistici, porodični život Vlaha je u mnogome liberalniji od onog što ga imaju drugi narodi u njihovom okruženju.
Istraživanja koja su vodjena još od početka veka, kažu da kod Vlaha ima dosta razvoda. I da su u vreme kada je raskid braka pred crkvenim velekodostojnicima bilo teško izgurati, obično navodili razloge učestale nevere žena ili loše navike alkoholičara kod muževa. Učestalo je i višebračje kažu podaci, mada za to u suštini i nema mnogo razloga jer ovaj narod ni u jednom periodu nije podlega strogim društvenim normama
I danas postoji uverenje da se “švrljanje” u vlaškim brakovima toleriše. “Greh” je samo ukoliko se to učini u krvnom srodstvu ili medju kumovima. To su i inače tradicionalne zabrane mada su etnolozi na osnovu lirske zaostavštine zaključili da Timočka krajina kao ni drugi delovi Evrope ipak nije bila poštedjena ni ovih pojava.

 

Share

Knjige, tekstovi, intervjui…