Knjige – magija, mitologija, religija
Telefon: +381 (0)65 216 416 0

Novinar Zoran Petrović Piroćanac

Novinar Zoran Petrović Piroćanac svedočio pred Haškim Tribunalom o operaciji Srebrenica

Genocid su aminovali holandski UNPROFOR-ci

Piše Jasna Jojić, februar 2008.

Ratko Mladić

Ratko Mladić


Novinar u Hagu svedočio kako je snimao dokumentarac zbog kojeg je navukao gnev, i režima Miloševića, i opozicionara poput dr Žarka Koraća, i bosanskih Srba. Filmskim kadrovima dokazao da su tih dana stradali i Srbi na koje su pucali dobro naoružani muslimanski mudžahedini, ali i da su snage UNPROFORA sve to aminovale pomažući čak i oko konvoja sa izbeglicama.

“Srebrenica tih dana jula 1995. uopšte nije granatirana, kako se to inače tvrdi u tužbi”, rekao je Piroćanac

Zoran Petrović Piroćanac

Zoran Petrović Piroćanac

U Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju, od 4. do 6. decembra 2007. godine u stolici za svedoka sedeo je mr Zoran Petrović Piroćanac, novinar i publicista kojeg je profesionalni nerv 13. jula 1995. odveo u Srebrenicu. U bosansku zabit koju jedva da je poznavala geografska karta, ali će ono ipak ostati obeleženo u istoriji po hiljadama života koje su tamo izgubili Bošnjaci i Srbi, ubijajući se međusobno od 1992. do 1995. godine, tokom građanskog rata na prostoru bivše SFR Jugoslavije.
Piroćanac je u Srebrenicu ušao sam, sa beležnicom, olovkom i starom amaterskom osmomilimetarskom kamerom samo dan pošto su taj kraj opsele i vojne snage bosanskih Srba. Oni su, iako je on u to vreme bio zaštićena zona snaga Ujedinjenih Nacija, po optužnicama podignutim u Tribunalu, tada ubili oko 7000 Bošnjaka.
Kada je snimao svoj dokumentarac Piroćanac, kako je posvedočio, nije ni znao da će to biti materjal koji će obeležiti njegovu inače veoma bogatu, tri decenije dugu, novinarsku karijeru. Pošto se 15. jula vratio iz Srebrenice, montirao je film koji je samo jednom, 17. jula, emitovan na televiziji Studio B, i nekoliko dana kasnije objavio je reportažu u tadašnjem srpskom magazinu “Intervju”.
Traka sa dokumentarcem je ubrzo nestala iz ofisa glavnog urednika Studija B ali su ti kadrovi i reportaža navukli na Piroćanca gnev sa svih strana. Kritikovali su ga, rekao je sudijama u Hagu, i čelnici režima Slobodana Miloševića koji su se svojski trudili da u, već na cedilu ostavljenu i politički raspolućenu, Republiku Srpsku ne stignu objektivne informacije. Pljuvali su ga i opozicionari poput dr Žarka Koraća, pitajući se kako se baš on našao na mestu strašne tragedije i optužujući ga za “moralno” saučesništvo. Ali i mnogi funkcioneri iz redova bosanskih Srba. Doživeo je, rekao je, niz neprijatnosti koje su se u nekoliko navrata ispoljile kao pretnje smrću od kvazi patriota.
“Posle tog filma meni su pripisivali još mnoge dokumentarce na osnovu kojih se danas sudi za ratne zločine. Čak su mi pripisivali i film o Škorpionima, govoreći po Srbiji javno kako sam ja dobio neke silne pare za njega od Nataše Kandić”, izjavio je Piroćanac pred Sudom.
Ali danas, 13 godina kasnije, Piroćanac je čini se shvatio da sve te patnje nisu bile uzaludne. Napokon je dobio priliku da celokupna javnost shvati važnost njegovog poduhvata – video beleške objektivnih dešavanja u Srebrenici, bez nameštenih ambijenata i statista, bez navijačkog preterivanja ili iskazivanja lažnog nacio-patriotizma, sada su ušle u istoriju kao validan dokument zasnovan isključivo na činjenicama. Uz to, film koji je Piroćanac snimio u Potočarima, Zelenom Jadru i u Srebrenici i okolini, dok su okolo prštali meci mudžahedina i vojske Republike Srpske, baca jedno novo svetlo na optužnicu koju kao da su pisali samo Muslimani i daje alibi pojedinim Srbima koje Haški tribunal tereti da su u leto te 1995. počinili strašan genocid.
Piroćanac je svojim svedočenjem pomogao pre svega generalu Borovčaninu, tada prvom čoveku Specijalne brigade MUP Republike Srpske koji ga je 13. jula sačekao na mostu preko Drine, sproveo ga do Srebrenice, vozio ga dva dana po terenu, i 15. jula, mu pomogao da se vrati u Srbiju:
“Borovčanin me nijednog trenutka nije zapitao šta sam slikao ili zahtevao da pogleda i eventualno cenzuriše snimljen materjal” rekao je novinar odgovarajući na pitanje tužilaštva “da li je policijski general pokušao da ga spreči da snimi desetine streljanih muslimana koji su ležali ispred hale u Kravicama i na drugim mestima”
”Na ovim snimcima imate presek svih dešavanja tokom operacije Srebrenica isključivo zahvaljujući generalu Borovčaninu”, dodao je Piroćanac i istakao:”Da je želeo da masakrira mislite li da bi dozvolio da o tome ostanu dokazi poput autentičnih video snimaka. Slobodu koju je on dao meni, nemaju ni novinari koji prate operacije američke vojske”.
Objasnio je i da mu je Borovčanin uslišio molbu da napravi novinarsku eksluzivu, pošto je na osnovu njihove dotadašnje saradnje na Majevici i na drugim terenima, uvažavao njegovo objektivno izveštavanje. “Budući da su operacije još uvek trajale, Vojska nije dozvoljavala novinarima da budu tamo. Borovčanin me je pratio sve vreme, obezbedio mi prenoćište u njegovom stanu u Bratuncu i ni tada, uveče, nije tražio da pogleda snimljen materjal”, zaključio je Piroćanac svoj odgovor tužiocu haškog tribunala Nikolesu.
Piroćanac je, pored tog dvodnevnog alibija Borovčaninu, svojim svedočenjem o opštoj slici koju je tamo video, svakako doprineo i promeni slike o “srpskim koljačima koji su organizovali streljanje hiljade muslimana i asanaciju njihovih leševa u masovne grobnice”. Na pitanja tužilaštva, koje je ga je ispitivalo bezmalo pet sati, ili tri puta duže nego advokat Borovčanina, novinar je odgovarao vrlo objektivno.
Zato je Sud s vidnom pažnjom saslušao i njegovu izjavu da su tokom operacije Srebrenica, kada su Srbi hteli da proteraju muslimane prema Tuzli, itekako trajali ratni sukobi. Vojsci Republike Srpske suprotstavljali su se muslimanski mudžahedini. Dobro naoružani ratnici pridošli iz raznih arapskih zemalja, verovatno iz terorističkih formacija Bin Ladena, pod punom ratnom opremom i sa, kako je i ovekovečio objektiv novinara Piroćanca, vojnim lanč paketima NATO vojske, koji su mudžahedinima dopremani iz Francuske.
Na pitanje tužioca da li je u Srebrenici čuo nešto o muslimanima zarobljenim na lokalnom stadionu koji su navodno streljani, Piroćanac je rekao da su žitelji tog malog mesta, Srbi, bili vrlo zaplašeni jer u samom gradu nije bilo mnogo vojnika. Potvrdio je i da je video veliki FAP-ov kamion pun mrtvih ljudi iz kojeg su virile noge sa vojničkim čizmama.
Tako je Piroćanac otvorio još jednu dilemu kojom se Tribunal treba pozabavati. On je izvukao beležniciu iz te 1995. godine, u kojoj je ostalo zapisano da je tih dana u Srebrenici sreo engleskog reportera Pitera Bloka, izveštača “Independenta”. Bilo bi normalno, rekao je srpski novinar, da tužilaštvo čuje i svedočenje tog novinara koji je imao dozvolu da sve snima i slobodno se šetka, a uz to je prvi lanasirao senzacionalne priče o velikim zločinima, masovnim ubistvima i logorima smrti koje po Bosni organizuju Srbi.

Možda bi i Blok, istakao je Piroćanac, potvrdio činjenicu da Srebrenica tih dana uopšte nije granatirana, kako se to inače tvrdi u tužbi. Jer, Piroćanac je decidno rekao da je tokom dve decenije izveštavanja sa raznih ratišta, od Iraka, preko Libana do Sarajeva, imao dovoljno iskustva da prepozna sveže bombardovano naselje. U Srebrenici međutim, tih kobnih julskih dana nije bilo znakova granatiranja, ni srušenih zgrada, pa čak ni polupanih prozora.
“Ono što je na mene ostavilo utisak je mnogo umrlica sa srpskim imenima polepljenim po izlozima i po drveću. Za mene je to bio dokaz da su u okolini Srebrenice tog dana bile vođene borbe sa mudžahedinima i da su mnogi Srbi poginuli od njihovih metaka”. Uostalom obostrana pucnjava, sa brda gde su bili mudžahedini i iz šume u podnožju gde su bili Srbi, jasno se mogla uočiti i u delu dokumentarca koji je snimio Piroćanac a koji je u nekoliko navrata emitovan u Sudnici tokom njegovog svedočenja.
Pred Tribunalom se ta tri dana, više puta zavrtela i scena iz filma svedoka, u kojoj se vidi kako se iz šume, policajcima Republike Srpske predaju Muslimani. Piroćanac je snimio i kako su srpski policajci pomagali ženama, deci i starima da se u Bratuncu ukrcaju u autobuse koji su poslati u Tuzlu.
“Standard te policijske jedinice koju je predvodio Borovčanin, od vojnog iskustva do viteškog ponašanja, bio je visok. Bili su dobro opremljeni i propisno obučeni. Tu jedinicu su činili školovani ljudi koji znaju pravila ponašanja u svakoj situaciji”, rekao je Piroćanac naglašavajući da to odgovorno tvrdi s obzirom da je specijalnu jedinicu policije Republike Srpske više puta pratio i snimio i u akcijama, i kada je pravio intervjue sa Radovanom Karadžićem, liderom bosanskih Srba. Želeo je rekao je, da pokaže kako su to profesionalci a ne koljači. Upravo onako kako je to u svojim filmovima radila novinarka CNN Kristijana Amanpur koja je pratila dejstva Crnih labudova, elitne jedinice Alije Izetbegovića, vođe bosanskih Muslimana.

Antrfile
Mirovnjaci
Holanđani pomno pratili akcije Srba

Najvažnija činjenica koja će svakako smanjiti odgovornost Srba u slučaju Srebrenica je što je novinar Piroćanac u svom dokumentarcu i svedočenju u Hagu, nepobitno dokazao da Muslimani i Srbi, otimajući se za teritoriju, tada nisu bili prepušteni svojim međusobnim netrpeljivostima iz kojeg su ponikle mnoge žrtve. Pozivajući se na kadrove koji su emitovani tih dana u Sudnici, Piroćanac je posvedočio: “Tamo sam video vojnike UNPROFORA iz Holandije. Nisu bili ni naoružani ni zaplašeni. Naprotiv, pošto je bila velika vrućina hodali su u kratkim pantalonama i majicama, potpuno opušteni. Jedan je čak sedeo u hladu i pio mleko. Drugi je vozio nekog starca u kolicima. Oni su dakle bili zajedno sa izbeglicama u holandskom Kompaundu, u toj fabrici, i trebalo je što pre da ih evakuišu. Bio sam potpuno uveren da sarađuju sa srpskim vojnicima, da zajedno rade na problemu koji imaju i trude se da završe evakuaciju. To potvrđuje i snimak koji smo ovde videli, u scenama u kojima se general Boravčanin i Holanđani dogovaraju da pripadnici civilne odbrane tog dela odvezu cisternu sa vodom. Istu ovu izjavu uostalom, dao sam i Holandskom institu koji je o slučaju Srebrenica napravio izveštaj od 5000 strana”.
Na pitanja advokata Aleksandra Lazarevića koji predvodi odbranu Borovčanina, Piroćanac je potvrdio da je tokom puta ka Potočarima, tog 13.jula, morao da prođe pored baze holandskih vojnika, da je video kako su u prvom planu nenaoružani vojnici a u drugom mnogo njih pod punom ratnom opremom, sa šlemovima, pancirima, s puškama!
“Dok sam ja bio tamo nisam video da je bilo ko bilo koga tukao ili maltretirao. Nisam čuo nijednu ružnu reč upućenu ljudima (prim R92 Muslimanima), koji su ulazili u autobuse. Uz to, ja sam takve mentalne strukture da bih to sigurno, kao profesionalac, zabeležio i u tekstualnoj reportaži i kamerom”, potvrdio je Piroćanac.
“Nisam video ni bilo kakva odvajanja muškaraca i žena i dece. Da su bili odvajani i to bih snimio” posvedočio je i dodao da on ninajednom licu policajaca Republike Srpske, uključujući i Borovčanina nije video izraz pobede, osmeh: “Na svim licima video se samo umor”.

Antrfile
Sateliti
Demografski rat

Informaciju da se tih dana u predelima oko Srebrenice predalo oko 4000 Muslimana, Piroćanac je pred Tribunalom u Ševeningenu prokomentarisao kao glasinu koja je kolala jer ni sam general Ratko Mladić nije mogao da kaže tačan broj. “Na livadi u Sandićima bilo je okupljeno Muslimana tek da se napuni jedan autobus”, podvukao je svedok i sugerisao Sudu da bi umesto daljih tipovanja svedoka na ovu temu, bilo praktičnije zatražiti satelitske snimke koji se konstantno, decenijama snimaju, i hvataju kadrove na Zemlji u prečniku i do pet santimetara.

Antrfile
Dokumentarac
Ko je ukrao original?

Tokom svedočenja, Piroćanac je u više navrata odgovarao na pitanja o nestanku njegovog 28-minutnog dokumentarca “Operacija Srebrenica”. Ni tužilaštvu ni odbrani nije bilo jasno kako je jedini primerak montiranog filma mogao da nestane. Ali to im nije mogao objasniti ni autor. Jedino što je on znao jeste da je prikazan film izazvao revolt tadašnjeg režima Slobodana Miloševića koji se već duboko sukobio sa vlastima Republike Srpske.
“S obzirom na okolnosti ja tada nisam ni smeo da postavim pitanje nestanka kasete. Nisu mi ni platili za emitovanje eksluzivnog materjala” rekao je svedok i dodao kako je po reakcijama javnosti i napadima režimske štampe jedino mogao da zaključi “da su film uzeli pojedinci iz obaveštajnih službi ili da je neko nekome prodao”.
Na sreću, nastavio je novinar, “pošto su me zbog tog filma napadali i Srbi iz dijaspore, ja sam odmah napravio kopiju na vhs kaseti i poslao im. Ovaj film koji se danas gleda u Hagu je ta kaseta koju su oni sačuvali u Kanadi”.

Antrfile
Tribunal
Činjenični navodi

U optužnici Haškog tribunala, koja je potvrđena 6. septembra 2002. navodi se da se, “od 12. do 18. jula 1995. godine, Ljubomir Borovčanin, komandant združenih snaga jedinica MUP-a, sa jedinicama pod njegovom komandom, nalazio na području Bratunca, Potočara, Sandića, Kravice, Srebrenice i Zvornika”. Pa potom da su “tokom nekoliko dana nakon napada na Srebrenicu, snage Vojske Republike Srpske (VRS) i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) zarobile, pogubile i zakopale tela više od 7000 muškaraca i mladića bosanskih Muslimana iz enklave Srebrenice (u dobi od 16 do 60 godina), a decu i žene, bosanske Muslimane, prisilno iselile iz enklave”. Optužnici navodi i da je Borovčanin bio umešan u zlostavljanja zarobljenika, i masovna i organizovana ubijanja u Potočarima i Tišći.
Optužen je i za udruženi zločinački poduhvat koji su 11. i 12. jula 1995. godine, zamislili a narednih dana i izveli i izvršili pripadnici snaga VRS-a i MUP-a, general Ratko Mladić, komandant VRS-a, i još desetak drugih generala.
Iako je, piše u dokumentima Tribunala, 16. aprila 1993. Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju kojom se od svih strana u sukobu u Bosni i Hercegovini traži da sa Srebrenicom i okolinom postupaju kao sa “zaštićenom zonom” koja se ne sme izlagati oružanim napadima, “6. jula 1995. ili oko tog datuma, jedinice Drinskog korpusa granatirale su Srebrenicu i napale posmatračke punktove UN u enklavi na kojima su bili Holanđani”.

zp8497586rq
Share

Knjige, tekstovi, intervjui…