Knjige – magija, mitologija, religija
Telefon: +381 (0)65 216 416 0

Novinar Zoran Petrović Piroćanac

Новинар Зоран Петровић Пироћанац је сведочио пред Хашким Трибуналом о операцији Сребренице

Геноцид су аминовали холандски УНПРОФОР-ци

Пише Јасна Јојић, Објављено у Компанији Новости – фебруар 2008.
Новинар у Хагу сведочио је како је снимао документарац због којег је научен гнев, и режима Милошевића, и о позиционирању као др Жарка, и о позиционарима попут др Жара. Филмским кадровима су показали да су тих дана страдали и Срби на које су добро наоружани муслимански муџахедини, али и да су снаге УНПРОФОРА све то аминовале пута чак и око конвоја са избеглицама.

„Сребреница тих дана 1995. уопште није гранатирана, како се то иначе тврди у тужби”, рекао је Пироћанац.

Зоран Петровић Пироћанац

Зоран Петровић Пироћанац

У Међународном кривичном суду за бившу Југославију, од 4. до 6. децембра 2007. године у столици за сведока седео је мр Зоран Петровић Пироћанац, новинар и публициста чијег је професионалца нерва 13.19. У босанску забит коју је два дана познавала географску карту, али ће оно ипак остати обележено у историји по хиљадама живота које су тамо изгубили Бошњаци и Срби, убијајући се простором међу годинама између 1999 и 1995 године.
Пироћанац је у Сребреницу ушао сам, са бележницом, оловком и старом аматерском осмомилиметарском камером само дан пошто су тај крај опселе и војне снаге босанских Срба. Они су, ако је он у то време био заштићена зона снага Уједињених Нација, по оптичким снагама подигнутим у Трибуналу, тада убили око 7000 Бошњака.
Када је снимио свој документарац Пироћанац, како је посведочио, није знао да ће бити материјал који ће обележити његову иначе веома богату, три деценије дуга, новинарску каријеру. Пошто се 15. јула вратио из Сребренице, монтирао је филм који је само једном, 17. јула, емитован на телевизији Студио Б, а неколико дана касније објавио је „репортаж у том репортажу”.
Трака са документарцем је брзо нестала из канцеларије главног уредника Студија Б али су ти кадрови и репортажа научника Пироћанца гнев са свих страна. Критиковали су га, рекао је судијама у Хагу, и челници режима Слободана Милошевића који су се својски трудили да у, већ на цедилу остављену и политички положај, Републике Српске неистинске и информативне области.Пљували су га и опозиционари попут др Жарка Кораћа, питајући се како се баш он нашао на месту страшних трагедија и оптужујући га за „морално” саучесништво. Али и многи функционери из редова босанских Срба. Доживео је, рекао је, низ непријатности које су се у неколико наврата испољиле као претње смрћу од квази патриота.
„После тог филма мени су приписивали још много докумената на основу којих се данас суди ратне злочине. Чак су ми приписивали и филм о Шкорпионима, говорећи по Србији јавно како сам добио неке силне паре за њега од Наташе Кандић”, објавио је Пироћанац пред Судом.
Али данас, 13 година касније, Пироћанац је чинио да се схвати да све те патње нису биле узалудне.Напокон је добио прилику да целокупна јавност схвата важност његовог подухвата – видео белешке објективних дешавања у Сребреници, без намештених амбијента и статистике, без навијачког претеривања, заснована на документима и сагледавању заснована на документима или сагледавању заснована на документима и исказивању чиновништва у основи. Уз то, филм који је Пироћанац снимио у Поточарима, Зеленом Јадру иу Сребреници и околини, док су око прве меци мужахедина и војне Републике Српске, бацао се једно ново светло на оптуженичку територију коју су заједничким снагама заједничким снагама склопили општински сукоби. терети да су у лето те 1995. починили страшан геноцид.
Пироћанац је својим сведочењем помогао пре свега генералу Боровчанину, тада првом човеку Специјалне бригаде МУП-а Републике Српске који је 13. јула сачекао на мосту преко пута Дрине, са 13. јула, помогао му је два пута на повратку Дрине, с1. да се врати у Србију:
„Боровчанин ме једног тренутка није питао шта сам сликао или захтевао да погледа и евентуално цензурише снимљен материјал” рекао је одговарајући новинари на одговарајући начин на који су новинари одговарали на питања која се односе на сукобе сукоба политичких сукоба да су сукоби сукоба полиције дали лежали испред хале у Кравицима и на другим местима”
„На овим снимцима имате пресек свих дешавања током операције Сребреница искључиво захваћајући генералу Боровчанину”, додао је Пироћанац и истакао: „Да је желео да се докаже да је помишљао да се том приликом снимања дозволи останак. Слободу коју је он дао мени, немају ни новинари који прате операције америчке војске”.
Објаснио је и да му је Боровчанин услишио молбу да направи новинарску екслузиву, пошто је на основу њиховог дотадашњег сарадње на Мајевићима и на другим теренима, уважавао његово објективно саопштење. „Будући да су операције још увек трајале, Војска није дозвољавала новинама да буду тамо.Боровчанин ме је пратио све време, обезбедио ми преноћиште у његовом стану у Братунцу и ни тада, увече, није тражио да погледа материјал”, закључио је Пироћанац свој одговор тужиоцу Хашког трибуна.
Пироћанац је, поред тог дводневног алибије Боровчанину, својим сведочењем о општој слици коју је тамо видео, свако допринео и промени слике о „српским кољачима који су се организовали и организовали припадницима групе“. На питања тужиоца, које га је испитивало безмало пет сати, или три пута дуже него адвокат Боровчанина, новинар је одговарао врло објективно.
Зато је Суд с видним пажњом слушао и његову изјаву да су током операције Сребреница, када су Срби хотели да протерају муслимане према Тузли, и те како трајали ратни сукоби.Војсци Републике Српске супротстављали су се муслимански муџахедини. Добро наоружани ратници дошли из разних арапских земаља, вероватно из терористичких формација Бин Ладена, под пуном ратном опремом и са, како је и овековечио објектив новинара Пироћанца, војним ланчовима из мушких пакета НАТО војних снага.
На питање тужиоца да ли је у Сребреници чуо нешто о муслиманима заробљеним на локалном стадиону који су национално стрелани, Пироћанац је рекао да су житељи тог малог места, Србија, био веома заплашен у било ком граду. Потврдио је и да је видео велики ФАП-ов камион пун мртвих људи из којег су вириле ноге са војничким чизмама.
Тако је Пироћанац отворио још једну дилему којом се Трибунал треба позабавити.Он је избацио бележнике из те 1995. године, у којој је остало записано да је тих дана у Сребреници срео енглеског репортера Питера Блока, извештаја “Индепендента”. Било би нормално, рекао је српски новинар, да тужилаштво чује и сведочење тог новинара који је имао дозволу да све снима и слободно се шетка, а уз то је први ланасирао сензационалне организације које учествују у масовним злочинима по великим злочинима, . .

Можда би и Блок, истакао је Пироћанац, потврдио чињеницу да Сребреница тих дана уопште није гранатирана, како се то иначе тврди у тужби. Јер, Пироћанац је децидно рекао да је током две деценије извештавања са разних ратишта, од Ирака, преко Либана до Сарајева, имао довољно искуства да препозна свеже бомбардовано насеље. У Сребреници међутим, тих кобних јулских дана није било знакова гранатирања, ни срушених зграда, па чак ни полупаних прозора.
„Оно што је на мене оставило утисак је много умрлих са српским именима полепљеним по излозима и по дрвећу. За мене је то био доказ да су у околини Сребренице тог дана биле вођене борбе са муџахединима и да су многи Срби погинули од њихових метака”. Уосталом, обострана пуцњава, са брда где су били муџахедини и из шуме у подножју где су били Срби, јасно се могло уочити иу делу документарца који је снимио Пироћанац који је у неколико наврата емитован у Судници током његовог сведочења.
Пред Трибуналом се та три дана, више пута завртела и сцена из филма сведока, у којој се види како се из шуме, полицајцима Републике Српске предају Муслимани. Пироћанац је снимио и како су српски полицајци помагали женама, деци и старима да се у Братунцу укрцају у аутобусе који су послати у Тузлу.
„Стандард те полицијске јединице коју је предводио Боровчанин, од војног искуства до витешког понашања, био је висок. Били су добро опремљени и прописно обучени. Ту једини су чинили школовани људи који знају правила понашања у свакој ситуацији”, рекао је Пироћанац наглашавајући да то одговорно тврди с обзиром да је специјалну јединицу полиције Републике Српске више пута пратио и снимио иу акцијама, и када је направио интервју са Радованом Караџићем, лидером. босанских Срба. Желео је рекао је, да покаже како су то професионалци а не кољачи. Управо онако како је то у својим филмовима радила новинарка ЦНН Кристијана Аманпур која је пратила дејства Црних лабудова, елитне јединице Алије Изетбеговића, вође босанских Муслимана.

Антрфиле
Мировњаци
Холанђани помно пратили акције Срба

Најважнија чињеница која ће свакако смањити одговорност Срба у случају Сребренице је што је новинар Пироћанац у свом документарцу и сведочењу у Хагу, непобитно доказао да Муслимани и Срби, отимајући се за територију, тада нису били препуштени својим међусобним нетрпељивостима из којег су поникле многе жртве. Позивајући се на кадрове који су емитовани тих дана у Судници, Пироћанац је посведочио: „Тамо сам видео војнике УНПРОФОРА из Холандије. Нису били ни наоружани ни заплашени. Напротив, пошто је била велика врућина ходали су у кратким панталонама и мајицама, потпуно опуштени. Један је чак седео у хладу и пио млеко. Други је возио неког старца у колицима. Они су дакле били заједно са избеглицама у холандском Компаунду, у тој фабрици, и требало је што пре да их евакуишу. Био сам потпуно уверен да сарађују са српским војницима, да заједно раде на проблему који имају и труде се да заврше евакуацију. То потврђује и снимак који смо овде видели, у сценама у којима се генерал Боравчанин и Холанђани договарају да припадници цивилне одбране тог дела одвезу цистерну са водом. Исту ову изјаву уосталом, дао сам и Холандском институту који је о случају Сребреница направио извештај од 5000 страна”.
На питања адвоката Александра Лазаревића који предводи одбрану Боровчанина, Пироћанац је потврдио да је током пута ка Поточарима, тог 13.јула, морао да прође поред базе холандских војника, да је видео како су у првом плану ненаоружани војници ау другом много њих под пуном ратном. опремом, са шлемовима, панцирима, с пушкама!
„Док сам ја био тамо нисам видео да је било ко било кога тукао или малтретирао. Нисам чуо ниједну ружну реч упућену људима (прим Р92 Муслиманима), који су улазили у аутобусе. Уз то, ја сам такве менталне структуре да бих то сигурно, као професионалац, забележио иу текстуалној репортажи и камером”, потврдио је Пироћанац.
„Нисам видео није било каквог одвајања мушкараца и жена и деце. Да су били одвајани и то бих снимио” посведочио је и додао да он нинаједном лицу полицајаца Републике Српске, укључујући и Боровчанина није видео израз победе, осмех: “На свим лицима видео се само умор”.

Антрфиле
Сателити
Демографски рат

Информацију да се тих дана у пределима око Сребренице предало око 4000 Муслимана, Пироћанац је пред Трибуналом у Шевенингену прокоментарисао као гласину која је колала јер ни сам генерал Ратко Младић није могао да каже тачан број. „На ливади у Сандићима било је окупљено Муслимана тек да се напуни један аутобус”, подвукао је сведок и сугерисао Суду да би уместо даљих типовања сведока на ову тему, било практичне затражити сателитске снимке који се константно, деценијама снимају, и хватају кадрове на Земљи. у пречнику и до пет сантиметара.

Антрфиле
Документарац
Ко је украо оригинал?

Током сведочења, Пироћанац је у више наврата одговарао на питања о нестанку његовог 28-минутног документарца „Операција Сребреница”. Ни тужилаштву ни одбрани није било јасно како је једини примерак монтираног филма могао да нестане. Али то им није могао објаснити ни аутор. Једино што је он знао јесте да је приказан филм изазвао револт тадашњег режима Слободана Милошевића који се већ дубоко сукобио са властима Републике Српске.
„С обзиром на околности ја тада нисам смео да поставим питање нестанка касете. Нису ми платили за емитовање екслузивног материјала” рекао је сведок и додао како је по реакцијама јавности и нападима режимске штампе једино могао да закључи „да су филм узели појединци из обавештајних служби или да је неко некоме продао”.
На срећу, наставио је новинар, „пошто су ме због тог филма нападали и Срби из дијаспоре, ја сам одмах направио копију на вхс касети и послао им. Овај филм који се данас гледа у Хагу је та касета коју су они сачували у Канади”.

Антрфиле
Трибунал
Чињенички наводи

У оптужници Хашког трибунала, која је потврђена 6. септембра 2002. наводи се да се, „од 12. до 18. јула 1995. године, Љубомир Боровчанин, командант здружених снага јединица МУП-а, са јединицама под његовом командом, налазио на подручју Братунца, Поточара, Сандића, Кравице, Сребренице и Зворника”. Па потом да су „током неколико дана након напада на Сребреницу, снаге Војске Републике Српске (ВРС) и Министарства унутрашњих послова (МУП) заробиле, погубиле и закопале тела више од 7000 мушкараца и младића босанских Муслимана из енклаве Сребренице (у доби од 16. 60 година), а децу и жене, босанске муслимане, присилно иселиле из енклаве”. Оптужници наводи и да је Боровчанин био умешан у злостављања заробљеника, и масовна и организована убијања у Поточарима и Тишћима.
Оптужен је и за удружени злочиначки подухват који су 11. и 12. јула 1995. године смислили наредних дана и извели и извршили припадници снага ВРС-а и МУП-а, генерал Ратко Младић, командант ВРС-а, и десет других. генерала.
Како је, пише у документима Трибунала, 16. априла 1993. Савет безбедности УН усвојио је Резолуцију којом се од свих страна у сукобу у Босни и Херцеговини тражи да са Сребрним и околином дође до сукоба који се одвија несметано са „нападом“ који се не може десити. “6. јула 1995. или око тог датума, јединице Дринског корпуса гранатирале су Сребреницу и напале посматрачке пунктове УН у енклави на којима су били Холанђани”.

zp8497586rq
Share

Knjige, tekstovi, intervjui…