Knjige – magija, mitologija, religija
Telefon: +381 (0)65 216 416 0

MTV vaspitava decu

Seksualno obrazovanje maloletnika koje po preporuci UN treba biti deo školskog programa kod nas sprovode uglavnom (inostrani) mediji
Piše Jasna Jojić
Objavljeno u Kompaniji “Novosti”, maj 2005

Ideja da se u škole uvede seksualno obrazovanje zatajila u famoznom, ukinutom devetom razredu. U Švedskoj deca nauče kako su “pravljena” još s tri godine, u obdaništu,a Italijančići, mali Grci i Ruščići o seksu “uče” kroz veronauku. Po podacima UN mladi danas u seksualne odnose stupaju od 14 godine, a po anketi Dureksa, oni na sreću koriste i najviše kondoma

Proteklih godina javnost Srbije bila je iznenađena vešću da je mala vojvođanska lokalna televizija “Delta”, odnekud skupila sredstva (i hrabrost) i na sebe preuzela da odradi ono što državnoj adsministraciji nikako da pođe za rukom. “Delta” je dakle kupila (priča se šokantno otvoren) serijal iz produkcije čuvenog satelitskog muzičkog kanala MTV, koji se na popularan način bavi seksualnom edukacijom mladih.
Ovaj serijal koji se reklamira pod krilaticom “Zabranjeno za starije od 18 godina”, je, kažu promoteri serije na TV “Delta” bez tabua i upoznaje mlado gledalište sa svim nepoznanicama u oblasti za koju vide da su odrasli i te kako zainteresovani, ali o tome nikako da progovore.
Odličan markentiški potez lokalne TV “Delta” i serijal MTV, je na žalost i prilika da se javnost podseti i da se obećanja raznih ministarstava, raznih srpskih vlada iz prethodnih decenija, nikako ne ostvaruju. Odnosno da se edukacijom maloletnika u oblasti seksualne kulture, u Srbiji niko ne bavi planski, odgovorno i stručno. Ministarstvo prosvete u školski program još nije uvrstilo predmet “seksualno obrazovanje” iako su veronaukom i građanskim pravom utrčali čim su ideje iznesene pred Parlament, Ministarstvo zdravlja, iako redovno po školama organizuje tribine o narkomaniji, alkoholizmu i pušenju, ne upušta se u predavanja o ljudskoj reprodukciji i načinu kako da se to fizičko zadovoljstvo izvede na bezbedan i društveno prihvatljiv način. Ministarstvo za socijalna pitanja čiji psiholozi, pedogozi, defektolozi pa i sociolozi često sede besposleni, kao i ministarstva finansija i kapitalnih investicija, takođe su zaboravili na decu. Pa iako daju donacije za mnoge stvari nikako da pomognu javnu promociju kroz primera radi snimanje obrazovno-školskog programa na ovu temu koji bi se besplatno emitovao na Nacionalnoj televiziji, ili sponzorstvom raznih organizacija koji imaju želju ali nemaju dovoljno para da ostvare ovaj plan.
Neme pred ovim problem, kao pred baukom, ostale su i druge državne institucije poput Univerziteta, Instituta za sociološke nauke, pa i Ministarstvo kulture koje iako ima zakonsko pravo da ocenjuje domaće izdavaštvo i produkciju ne reaguje na to što se naša deca u jednoj od najprirodnijih sfera življenja “obučavaju” malte ne isključivo kroz neumerene porno časopise koje vrcaju sa kioskih izloga, sa scena tv produkcija snimanih amaterskim kamerama,ili još gore sa internet sajtova koji prikazuju porniće (na koja se deca čatuju dok njihovi roditelji misle da igraju video igrice) a koja često mladu, neiskusnu poplulaciju vrbuju za pedofile, homoseksualce, biseksualce pa i animalseksualce, znajući da oni zasigurno na ovu temu još nisu dobili prave informacije i neznaju kakav stav treba da zauzmu.
U svom tom haosu ništa manje odgovornost ne snose ni roditelji, koji su, ili patrijahalno vaspitani pa niti znaju kad ni kako da na temu seksa pričaju sa svojom decom, ili su previše zauzeti sopstvenim životima i borbom za egzistenciju pa za potomke ne odvajaju vremena.
– Po konvenkciji UN o pravima deteta koju je naša država potpisala još 1991. godine, maloletnici imaju sva prava kao odrasli, što podrazumeva da imaju pravo i na edukaciju iz seksualnog obrazovanja – komentariše za R92 ovaj problem Zoran Milačić, direktor Republičkog centra za zaštitu dece – To se donekle radi po našim školama ali očigledno je da je to kompleksna i teško objašnjiva tema i da se oni o seksualnosti ipak najčešće informišu međusobom ili putem medija.
Kako nema organizovane edukacije, tako u Srbiji ne postoji ni zvanična statistika na ovu temu, pa se zvanično ne zna ni prosek godina kada mladi prvi put stupaju u seksualne odnose, ni koliki je broj abortusa maloletnica, ni ko sa kim doživi svoje prvo iskustvo, ni koliko je silovanih,… pa čak ni koliko ih je zaraženo sidom (zna se koliko se od nje leči, odnosno umire), ili drugim polnim bolestima o čijim simptomima kod nas retko gde ima informacija.
Zbog ovakve društvene nebrige u skoro svakom časopisu za tinejdžere postoje dvostrane rubrike tipa “vi pitate mi odgovaramo” u kojima se često mogu naći pisma očajnih adolescenata kao što je primera radi vapaj izvesne Maje (13 godina) iz Beograda, koja pita “Teta Savetu” (valjda psihologa): “da li je normalno što je njen dečko koji je stariji dve godine svršio dva minuta pošto je u nju prodro, ili je ona glupa pošto ne zna kakvom veštinom treba da produži njegovu erekciju?”. Još šokantnije od tog pitanja je na žalost odgovor (valjda) psihologa koji radi u toj (inače po glasinama vrlo tiražnoj novini), koja je upućuje da je to normalno i da je odgovornost na muškarcu koji će se tek iskustvom naučiti da odloži svoje zadovoljstvo. Pri tom je Saveta nijednom rečju ne usmerava na razmišljanje da li je ona uopšte dobila periodu, odnosno telesnu seksualnu zrelost, da li koristi kondom i da li o svemu tome treba da porazgovara lično, sa svojom mamom ili bar školskim psihologom.
Tek nešto upućenija u seks mogu postati deca koja imaju računare i služe se Internetom. Na mreži globalne komunikacije vidi se da u Srbiji ipak ima mnogo entuzijasta koji što radi altruizma, a što zbog profita, pokušavaju da se uhvate u koštac s ovim problemom. Na prvom mestu to su UN, pa nevladine organizacije poput Omladine Jazus, SOS, i nekoliko sajtova Udruženja za ljudska prava koja imaju posebne stranice na temu seksualne edukacije i prava. Potom su tu naši psihijatri koji su se specijalizirali za seksologiju, poput dr Jovana Marića. Oni sa svojih sajtova poručuju: da današnja deca mnogo ranije počinju da pokazuju interesovanje za seksualni život. Pubertet počinje već u desetoj godini, a frekvencija polnih odnosa je najveća od petnaeste.
“Mladi su u klještima kontradiktornosti: zabrane su još na snazi, a priroda traži svoje i ukoliko u takvim situacijama mlada osoba ne nađe mirnu luku ili miran kutak gde će imati zaštitu i gde će joj sve biti objašnjeno, onda ćemo imati majke decu” procenjuje psihijatar dr Jovan Marić
Na Internetu su i stranice proizvođača kondoma, koji su se očigledno potrudili da se na najbolji način prodaju obraćajući se svojim kupcima vrlo ozbiljno i određujući precizno svoju ciljnu grupu na tržištu. Tako se na sajtu “Dureksa” nalazi “Globalno istraživanje o seksu” koje otkriva da 85% mladih između 16 i 20 godina starosti sada o seksu uči u školi u znatno većoj meri nego što je to slučaj s prethodnim generacijama. A mladi su očigledno spremni i da slušaju jer uprkos velikim razlikama u načinu na koji se seksualno obrazovanje prezentuje u svetu, u proseku oni između 16 i 20 godina pokazaju veću zabrinutost zbog side, od svih ostalih starosnih grupa. Među njima samo 7 odsto priznaje da ne koristi kontracepciju, što je sjajno u poređenju sa činjenicom da među ispitanicima starijim od 45 godina gotovo dve trećine ili 64 odsto, ne koriste kondom kako bi se zaštitili od seksualno prenosivih bolesti ili neželjene trudnoće.
Istraživanje koje je sproveo UNESKO kaže da se u proseku “u svetu prvo seksualno obrazovanje u školi stiče sa 13,9 godina, međutim 7 odsto ispitanika ga je imalo već sa 10 godina ili ranije. Seksualno obrazovanje u najranijem uzrastu dobija se u Holandiji (s 12,5 godina), Japanu, Meksiku i Britaniji (svuda sa 12,6) i Nemačkoj (12,8) a najkasnije seksualnu edukaciju u školama dobijaju u Indiji (s 16,1 godinom), u Kini (15,9), Maleziji i Tajlandu (15,6 u obe zemlje)”.
Ipak, kaže se u izveštaju UN, “u nekim zemljama ljudi o seksu više uče iz drugih izvora nego u školi. Osam od deset Grka u školi nije imalo seksualno obrazovanje, kao i 68 odsto Rusa i dve trećine Italijana. Samo 1 odsto Tajlanđana, 6 odsto Tajvanaca i 12 odsto Amerikanaca tvrde da nisu imali seksualno obrazovanje u školi”. I na kraju drastičan zaključak ove globalne ankete koja je inače sprovođena po školama: “ petina maloletnih ispitanika bi o seksu radije učila u školi, uz potpuno otvoren program, nego iz bilo kog drugog izvora,(jer se škole boje) 19 odsto bi volelo da se o seksu obaveste preko majke, dok bi 13 odsto više volelo da se informišu ili preko prijatelja ili preko knjiga, letaka i časopisa”.

“NEVINOST”
Gubi se u 16-toj

Po istraživanju UNESK-a, skoro jedna trećina, 32 odsto maloletnih ispitanika u svetu, priznaje da je izgubila nevinost sa 16 godina ili manje. Mladi i dalje u prvi seksualni odnos stupaju ranije nego prethodne generacije. Dok je kod starijih od 45 godina to bilo sa 18,7 godina, a kod onih između 25 i 34 sa 17,9 godina, kod mladih između 16 i 20 godina starosti to je u proseku sa 16 godina. Najranije seks počinju da upražnjavaju Amerikanci (sa 16 godina), pa Nemci (16,6), Francuzi (16,7), Britanci i Novozelanđani (i jedni i drugi sa 16,9 godina).Ispitanici iz Kine čine to u najstarijem uzrastu (22 godine). Sledi Tajvan (20,6), Indija (20,3) i Malezija (20)”.

OBRAZOVANJE
Saznaju još u pelenama

Po podacima UN, jedina zemlja u kojoj se deci čak ni ne pruži prilika da pitaju “je li me donela roda ili me je tata našao u pivu ili baba u glavici kupusa?” jeste ŠvedskA gde se s prvim ilustracijama golih mama i tata koje onda drže bebu, deca susreću u obdaništima i to čim uđu u treću godinu života. Tamo je seksualno obrazovanje postao obavezan predmet još daleke 1956. Naglasak je na polnoj fiziologiji, procesu reprodukcije i kontracepciji. No, nisu izostavljene ni teme poput homoseksualizma, seksualnog zlostavljanja, abortusa..
U SAD, gdje se programi donose na nivou saveznih država, znatan uticaj na izbor nastavnih sadržaja ostavljen je samim školama, tako da ni kod seksualne edukacije nema jedinstvenog recepta. Ono se u nekom obliku sprovodi u 95 posto škola, a dominiraju dva pristupa: ili se polazi od pretpostavke da srednjoškolcima treba pomoći da bez pritiska donesu odluke u vezi sa svojom seksualnošću, ili se dominantnim, apstinencijalnim programima mladima sugeriše da seksualnu aktivnost odlože do braka – trajne monogamne veze. Seksualno obrazovanje u Holandiji je obavezno na svim nivoima školovanja, a izbor programa je prepušten lokalnoj samoupravi U Engleskoj je od 1986. odluka o sprovođenju seksualnog obrazovanja bila u rukama direktora, uz obavezno savetovanja s roditeljima i poučavanje koje “ne izlazi iz moralnog okvira vrednosti porodičnog, stabilnog bračnog života”. Pet godina kasnije uveden je program edukacije o sidi obavezan za učenike od 11 do 14 godina. Zakonom o obrazovanju iz 1993. seksualno obrazovanje postaje školski predmet, ali su njegovi sadržaji “osušeni” izbacivanjem svih aspekata seksualnosti koji nisu biološki, uključujući kontracepciju i polno prenosive bolesti. Roditeljima je omogućeno da svoju djecu izuzmu iz ovog programa. Sredinom prošle decenije u Rusiji je propao pokušaj eksperimentalnog uvođenja seksualnog obrazovanja. Za programe je korišćeno holandsko iskustvo, a UNESKO je obezbedio novčanu pomoć. Crkveni velikodostojnici međutim izvršili su jak uticaj na javnost pa je ideja na žalost označena kao zapadnjačka ideološka zavera.Austrija nema poseban predmet: seksualno obrazovanje je u program uključeno kroz veronauku i biologiju. A ni u Italiji i Grčkoj nisu prošle inicijative za uvođenje seksualnog obrazovanja. Sve što je imalo veze sa seksualnim obrazovanjem iz škola u Poljskoj je izašlo 1989, kad je uvedena verska nastava. Zakon usvojen nakon pet godina vlast je obavezao na vraćanje izvesnih sadržaja seksualnog obrazovanja, ali je prilikom njihovog uobličavanja Katolička crkva ima presudan uticaj.
Ni u jednoj od država bivše SFRJ seksualno obrazovanje nije našlo mesto u nastavnim planovima. Čak su i u Sloveniji, gdje je zaseban predmet bio do 1980, ti sadržaji sada uključeni u nastavu biologije i zdravstvenog obrazovanja. U poslednje vreme u Hrvatskoj se uveliko govori o novom predmetu. Sociolog mr Amir Hodžić iz zagrebačkog Centra za edukaciju i savetovanje žena, koji je proučavao razvoj uvođenja seksualnog obrazovanja u evropskim zemljama, misli da da bi za decu od desete godina nastavu trebalo organizovati u formi blok časova, i bez ocenjivanja.

SRBIJA
Oće-neće

U istraživanju Ministarstva prosvete, kako je obaveštavana javnost sredinom 2001. sprovedena je anketa po kojoj su učenici na pitanje šta im u školskom programu nedostaje, najviše glasali za seksualno obrazovanje. Ali sudeći po nacrtima nastavnih programa, ni “nova škola” neće doneti bitne promene po ovom pitanju. U vreme ministrovanja …..Gašića, u sklopu nastave prirode i društva razgovara se na časovima o jednakim mogućnostima oba pola i po programu se “posmatraju i opisuju spoljni delova tela”. To se sprovodi po knjizi “Poznavanje prirode” u četvrtom razredu ali koliko su mališanima jasni njihovi učitelji i koliko dobiju odgovora na još hiljadu “zašto” i “kako”, to je, rekli su nam iz Ministarstva prosvete, ipak individualno i zavisi od ličnosti predavača. Zato se, međutim, među izbornim temama za učenike sedmog razreda, od 13 i 14 godina, u sklopu građanskog vaspitanja i obrazovanja mogu naći teme poput: “Odnosi među polovima – seksualno vaspitanje”, “Kako steći ljubav i poverenje”, “Ekologija, telesno i duševno zdravlje”. Bilo je i planova da nastava biologije u devetom razredu ponudi “osnovna saznanja o građi i funkcionisanju organa za razmnožavanje, kao i o fazama u polnom sazrevanju čoveka”. Budući 14-godišnjaci, po nacrtu programa iz tog predmeta, trebalo je da se upoznaju i sa “uzrocima i posljedicama delikvencije, bolestima zavisnosti, zaraznim polnim bolestima, AIDS-om”….ali na žalost, deveti je razred – ukinut!

Share

Knjige, tekstovi, intervjui…