ČIČAK – jedini cvet koji ne može da svene
Iako među najružnijim, čičak je jedina biljka čiji cvet nikada ne truli i ne raspada se. Sem genski prihvaćenih magičnih moći, čičak (latinski Arctium), je za ljude neverovatno lekovit. Zato su ga u drevnoj Kini smatrali sredstvom za dugovečnost, a okultisti (grupe ljudi okupljeni oko jedne vere ili religiozne i spiritualne, duhovne ideje,(o)kulta) njegove bodlje smatraju štitom aure, tela, ali i duše.
Legenda o njemu je takođe spektakularna. Kad je pomenuti Zefir (sećamo se s početka ove knjige, starogrčki bog zapadnog vetra, koji donosi prolećne kiše, oluje i toplo vreme) nimfi Flori dodelio kao venčani dar vladavinu nad svim cvećem ovoga sveta, niko nije ni slutio da će ona beskonačnost pripojiti jednoj neuglednoj biljci. Ali, bodljikava, drvenasta stabljika, sa tankim neuglednim listićima i cvetićem koji neprijatno bode tankim a gustim trnjem, ipak je odnela tu neverovatnu titulu.
Spiritualna odbrana aure
Tako je čičak postao jedini cvet na Planeti koji, kada se prirodno osuši, može trajati beskrajno. Ljudi, oduševljeni tim njegovom svojstvom, odmah su mu dodelili i status magično moćne amajlije.
AMAJLIJA koja se koristi pre svega za zaštitu od spoljnih negativnih vibracija, i ljudskih i gravitacionih, i elektromagnetnih, ali i onih natprirodnih, skrivenih, više je nego jednostavna. Tokom hiljadu godina duge prakse, okultisti su ga jednoglasno prihvatili kao simbol spoljne odbrane, zaštitu aure i tela, ali i one fine supstance koju nazivaju dušom i koja prva poklekne pred emocijama. Dovoljno je samo jedan cvetić čička ili grančicu sa tri cveta, uvek nositi sa sobom. Pre bilo koje akcije treba samo dodirnuti bodljikav cvet čička, pa će se “sve započeto i prihvatiti”.
NEVIĐENI ČISTAČ KRVI
Koren čička sjajan je borac protiv toksina. Čaj od sasušenog korena (ne stariji od godinu dana, jer tada gubi vrednost), pospešuje izlučivanje mokreće i znoja, pa tako čisti krv. Čaj od mladog lišća koristi se kod katra želuca i nadutosti.
Čičak, dakle, svojim finim tanušnim, a ipak vrlo oštrim trnjem, štiti “srce” od pogubnih napada, i to vrlo jednostavno. Dovoljno ga je samo imati negde uz sebe i osveštati jedan bodljikavi cvetić, s osvetničkom sugestijom: “Ko me dirne, ubošće se”.
S druge strane, zbog zrakastog oblika, ovaj ježoliki cvetić dobio je među biljkama i primat ploda za privlačenje. Magovi ga smatraju simbolom svetlosti, a njegovu osobinu da se lepi koriste u raznim ritualima kad je potrebno nešto privući – zdravlje, sreću, voljenu osobu, novac, blagostanje, šta god.
Ta misao o čičku, tako je duboka u ljudskom genu, da se po celoj Planeti gde čička ima (a ima ga svuda) čak i mala deca, nesvesno igraju magije bacajući jedni na druge lepljive cvetiće ove biljke.
Eliksir za dugovečnost i samopouzdanje
Nimfa Flora ga je upravo zato podarila ljudima, i svi koji znaju da na Zemlji nisu sami, da za sebe uvek mogu da potraže pomoć u prirodi, imaju šanse da nađu čičak. On za njih raste samoniklo, uz puteve, na neobrađenom zemljištu, čak i na đubrištima koje prave ljudi. Iz dugog sivosmeđeg vretenastog korena, u prvoj se godini pojavljuju veliki prizemni listovi srcolikog oblika. Tokom sledeće godine biljka izrasta u uspravno razgranato stablo visine do metar i po. Listovi su joj, kako se stablo penje, sve manji, ali se zato mnoge lekovite supstance biljke sakupe u cvetove koji su opet sačinjeni od malih glavica s grimiznocrvenim cevastim, gusto zbijenim plodovima… (više pročitajte u knjizi »Magija biljaka – i lek i amajlija,br.1« Jasne Jojić)
