BELI LUK – vodič kroz svet živih i mrtvih
Od pamtiveka, u svim religijama i magijama, beli luk (Allium sativum) smatrao se najboljim sredstvom u borbi protiv demona, đavola i uroka. Zato su, tumače neki, ljudi svesno pokušavali da umanje njegovu vrednost i eterične mirise koje ispušta ozvaniče kao smrad. Ali, narod definitivno nije nasedao. Ne samo što je beli luk i dalje jeo jer je znao da je od Boga dat da bude lek mnogim boljkama, već ga je i te kako koristio da pročisti svoj duh i odbrani se od sila zla.
Ova biljka, čija je istorija stara koliko i samo čovečanstvo, vrlo je uvažena i u etnomedicini i u magiji. Čak i kada ga jedu u salati kao začin, za vernike u čudotvorne moći, to predstavlja poštovanje magijskog rekvizita i eliksira, koje je belom luku pridodato još u mitologijama.
ZAŠTITA DOVRATKA
U istočnoj i južnoj Srbiji i danas se misli da venci belog luka mogu da zaštite dom, pa nanizane glavice o crven kanap kače o desni ili levi dovratak kuće. Sa leve strane on štiti od zla i donosi duhovni mir i sreću. Okačen sa desne strane, venac belog luka štiti dom od eventualnih neprijatelja iz okoline, od zlih ljudi. Ali sprečava i razmirice i svađe ukućana. Po nekim verovanjima, obezbeđuje čak i materjalno blagostanje. Ranije se venac kačio i u štale i tako je štitio životinje.
Beli luk je toliko jak magijski rekvizit da ga u tradiciji mnogih naroda i danas koriste i za mrtve. Kad pokojnika smeštaju u kovčeg, u mnogim azijskim zemljama se potrude da mu uz lep, obično beli satenski pokrov i ćebe, kod nogu i ruku podmetnu po češanj belog luka.
Sličan običaj postoji i u Timočkoj krajini…
Lekovit jastuk pun češnjeva
Sve te rituale, po istom receptu, Vlasi koriste i za žive. Svakom ko je senzitivnije energije, koja je zanimljiva demonima za duhovnu manipulaciju, pod glavu se stavlja jastuk u koji je ubačena kučina i beli luk. Na isti način pred velike praznike kakvi su Cveti ili Preobraženje, oni za opsednute ili one koji rizikuju da im se to desi, prave slani kolač u koji umese jogurt i beli luk ili pihtije. To im, kažu, daje snagu da “procvetaju” ili se “preobraze” u jake ljude koji znaju da se izbore s demonima.
Ali, vekovima unazad, u svim narodima širom sveta prave se amajlije od belog luka. Novorođenčetu se, primera radi, čim dođe na ovaj svet, štrika poseban povoj od crvenog, belog i crnog konca….
Po receptu koji je zapisala etnolog Gordana Živković, beli luk izgnječen i uvijen u gazu služio je precima za masažu čela protiv glavobolje, zajedno sa svinjskom mašću.
DEZINFIKUJE BUBULJICE
Pomešan sa pelinom dezinfikuje i leči rane po koži, bubuljice i akne. Nakon što simptomi bolesti prođu, gazu sa masom ili čen koji je otklonio nelagodnosti treba baciti u vatru ili reku sa rečima “Sa (ime), rane (ili bubuljice) na beli luk prešle i u vatru došle”. Kod bolnih menstruacija žene Timočke krajine jele su ogromne količine belog luka i zapirale se rastvorom od četiri kašike sirćeta na dva litra mlake vode.
Istucan, kad odstoji sa rakijom, odličan je lek protiv gripa. Šuga se lečila mešavinom belog luka, plavog kamena i goveđeg loja, premazanoj po telu.
Protiv proliva koristili su se oblozi od ljuskica belog luka potopljenih u mlakoj vodi. Njime se snižava i pritisak. Recept preporučuje da se tri glavice potope uveče u čaši vode i da se mešavina ispije na prazan stomak ujutru. A za astmu, da se u 250 grama alkohola istucaju dve glavice belog luka. Nakon 40 dana svakodnevnog mućkanja pije se po desetak kapi svakog jutra.
SUZBIJA ĆELAVOST
Mesta gde je opala kosa i danas se leče tako što se intenzivno mažu istucanim belim lukom koji je 10 dana odstajao u komovici. Ujutru i uveče se posle nanošenja izgovara “beli luk nanosim novu kosu sebi donosim”.
Čitava bi se jedna edicija knjiga mogla napisati o istoriji i upotrebi belog luka u današnjoj civilizaciji. Jer, pouzdano je da se on koristi više od 7000 godina. Po istraživanju tehnologa Radmile Milivojević, smatra se da potiče iz centralne Azije, odakle se raširio i u područje Sredozemlja. Stari Kinezi, Indusi, Jevreji, Egipćani i drugi narodi gajili su beli luk više vekova pre naše ere kao hranljivu, začinsku i lekovitu biljku. “U staroj induskoj medicini beli luk je bio vrlo cenjen lek. Pre svega, upotrebljavan je kao opšti tonik, sredstvo za jačanje u slučajevima velikog broja bolesti, a Egipćani”, piše ona, “koji su znali za mnoge lekovite, aromatične, začinske i otrovne droge, ipak su najviše upotrebljavali luk. U Eberovim Papirusima (oko 1500. god. pre naše ere) spominju se razne lekovite biljke, pored ostalih i mnogo cenjeni beli luk. Stari Egipat bio je od ogromnog uticaja na celokupnu kulturu starih naroda: Feničana, Vavilonaca, Jevreja, Persijanaca i drugih. Svi ovi pustinjski ili polupustinjski narodi, manje-više stočarski i nomadski, upotrebljavali su gotovo redovno beli luk. Uticaj egipatske kulture osećao se i kasnije kroz ceo srednji i novi vek na sve narode oko Sredozemnog mora, do današnjih dana. I danas narodi oko Mediterana najviše upotrebljavaju beli luk kao svakidašnju hranu, začin, lek i preventivno sredstvo protiv mnogih bolesti.”… (više pročitajte u knjizi »Magija biljaka – i lek i amajlija,br.1« Jasne Jojić)
