Dr Dean Rašković prilagodio jogu srbijanskoj svakodnevici
VEŽBE DISANJA EFIKASNIJE OD LIFTINGA I SILIKONA
Piše Jasna Jojić
objavljeno u Magičnoj Zoni, 2005
Za dr Deana Raškovića specijalistu veteterinarske medicine čuli su mnogi Beograđani. Ne samo zbog njegovih rezultata u oblasti za koju se iškolovao, već pre svega zato što je više od godinu dana proveo u jednom tibetanskom manastiru u izolaciji, što je bio kod Dalaj Lame i drugih poznatih učitelja joge, i, jer je stekao izvanredne mogućnosti da znanja o ovoj ističnjačkoj veštini, koja je decenijama sticao, prenese drugima. I to, kako je potvrdio u razgovoru za “Zonu sumraka” pored one tradicionalne joge sa kojom su mnogi upoznati i preko literature, i jednu inoviranu, prilagođenu našem podneblju i modernom društvu u kojem živimo “300 na sat”.
ZS: Oni koji su pohađali Vaše kurseve zovu Vas ocem antistres joge na našim prostorima. Kakav je to program i kako ste do njega došli?
DR: Joga je sastavni deo moga života i njom se bavim 36 godina. Jedno vreme sam živeo u Kanadi i pošto sam se vratio zaprepastilo me je koliko su naši ljudi depresivni i nesretni. Imao sam utisak da su svi na tabletama za smirenje. Tada sam i rešio da svoju aktivnost učitelja joge, koja traje evo već 22 godine, intenziviram i u Beogradu. Počeo sam da držim časove hata joge, ali nisam bio zadovoljan efektima kod mojih učenika. Posle duge meditacije u jednom manastiru došao sam do spoznaje da mojim nespokojnim sugrađanima treba antistres joga. Znači, kratko opuštanje na početku časa, a onda postepeno tehnike disanja, zagrevanje, asane, muzička psiho terapija, mudre, bande, pranajama, joga nidra i meditacija. Za početnike, sve sam to uvezao u dva sata a oni napredniji učenici već rade jogu i po tri sata neprekidno.
ZS: Zaključili ste da je duži trening joge potreban jer su stress, nervosa i strahovi kod ljudi danas veći?
DR: Vremena se menjaju. Pre 6000 godina koliko je joga stara, živelo se pod drugačijim uslovima. I klima i ishrana bili su drugačiji. Današnja civilizacija, sa visokom tehnologijom dovela je do otuđenosti i niza mentalnih bolesti. Zato sam u časove joge uveo vežbe koje deluju na smirenje nervnog sistema a osnova je pranajama, odnosno tehnika disanja. Neke asane sam malo promenio a neke i dodao da bi pojačao dejstvo na opuštanje.
ZS: Da li u Vašem, uslovno rečeno ophođenju s jogom, ima elemenata religije, misticizma?
DR: Moram da naglasim da nema ni religije ni misticizma. Joga se inače zasniva na naučnim dokazima. Svaka asana je vekovima proveravana i precizno se zna kako deluje na celokupan sistem ljudskog organizma i njegove veze s prirodom. Ja sam praktičar a ne teoretičar. Cilj mi je da naučim učenike da svesno savladaju veštinu opuštanja i budu srećni. Da nađu unutrašnji mir, spokoj i blaženstvo. Znači, da sve ono što nauče na času primene u svakodnevnom životu.
ZS: Šta je osnovna poruka našim čitaocima?
DR: Ne treba tragati za srećom u spoljnom svetu već svako mora da prodre u sebe, da spozna pravu prirodu svoga uma i nađe te istinske izvore sreće.
ZS: Neki Vaši učenici tvrde da imaju vančulne senzacije za vreme časa i meditacije, pa čak i kasnije. Odkuda to?
DR: U jednom tibetanskom manastiru proveo sam više od godinu dana u totalnoj izolaciji. Lama je tada sa mnom radio neke prakse koje ja sada primenjujem. Ta stanja mogu da prenesem na učenike tako da dožive brže pročišćavanje i dolaze do spoznaje kako stvari u suštini funkcionišu. Na žalost, ta se iskustva ne mogu objasniti rečima, moraju da se dožive. Tada dolazi do tih reakcija, ponekad i veoma burnih. Moje su bile najintenzivnije tokom godinu dana koje sam proveo i doživeo na Tibetu. Mnogo sam naučio, spoznao, upoznao sebe. Jer, kada ste sami sa sobom saznajete svoje prave vrednosti i slabosti. Ali sa učiteljem i određenim meditacijama dolazite i do mudrosti.
ZS: Imate 54 godine a delujete daleko mlađe. Priča se da ste osmislili i vežbe za zatezanje i podmlađivanje čiji su efekti dugoročniji od liftinga?
DR: Da, imam set vezbi za zatezanje kože i svako ko ih radi svakodnevno nema potrebe za liftingom ili bilo kojom veštačkom intervencijom. Joga je inace u celom svetu upravo poznata po njenom sjajnom efektu na zdravlje, i redovnim učenicima nikada se ne mogu odrediti godine.
ZS: Da li joga utiče i na dužinu spavanja i efikasnost u radu?
DR: Po mom iskustvu, kada vežbam pet puta nedeljno dovoljno mi je 4-5 sati sna i ceo dan radim efikasno. Kada treniram samo dva puta nedeljno spavam 7-8 sati i nisam tako produktivan. Pretpostavljam da se to dešava i drugima.
ZS: Slažete se sa mišljenjem da se usavršavanje sopstvene ličnosti nikad ne okončava?
DR: Naravno, zato i ja konstantno učim. Mnogo toga što sam dosada shvatio dugujem Jovanki Kavaji. Njeni časovi joge su uvek inspiracija za mene i pored nje se i danas osećam kao početnik. Što se tiče literature, izučavam bihar školu ajengar i saolin jogu. Ipak na mene je neizmerno uticao Dalaj Lama od koga sam dobio inicijaciju kao i petorica lama koje sam upoznao na Tibetu. Ovde u Srbiji na mene je najjači utisak ostavio Otac Kalisto sa kojim sam proveo i njegove poslednje dane. On je bio i ostao eminacija čiste ljubavi i saosećanja. Njegov blagoslov i druženja sa njim i danas me čine potpuno ispunjenim.
PODTEKST
Mala škola antistres joge
ZS: Možete li našim čitaocima da objasnite osnovne elemente joge i izdvojite neke od njih koje koriste početnici Vaše antistres joge?
DR: ASANE su fizički položaji tela, statični i dinamični, namenjeni opuštanju i jačanju mišića i duha. U mom sistemu, asane su tretirane više kao stanja bića jer njihovo pravilno i duhovno izvođenje zahteva učešće celokupne čovekove ličnosti. Više koristim statične nego dinamične asane i najvažnije je što skoro svaku pretvaram u meditaciju koristeći specijalne tehnike disanja i vizualizaciju za relaksaciju mišića. Vrlo je bitan i redosled asana, one se moraju slivati jedna u drugu i na na taj način učenik ostaje stalno u alfa stanju, u stanju meditativne opuštenosti. Ono što stalno ponavljam mojim učenicima je da se u krajnjem položaju opuste i da budu svesni tela i daha. To je cilj ali to je i najteže. Zato i radim najviše sa 3 učenika, pa sam u mogućnosti da uvidim kad greše i odmah to ispravim. Ja isključivo radim na osnovu ličnog iskustva, prvo sam probao ovaj sistem na sebi, zatim na učenicima i tako uz neke korekcije dosao do antistres joge.
Sa ovim sistemom ljudi za tri meseca napreduju više nego što sam ja napredovao za tri godine, i na fizičkom i na mentalnom nivou, što je naravno mnogo važnije.
Asane sa zadržavanjem u položaju kombinovane sa pranajamom, mudrama, bandama i vizualizacijom otklanjaju emocionalnu i psihičku napetost, dovode do unutrašnjeg mira, spokoja i blaženstva. Joga tehnike omogućuju čoveku da ponire u sebe i da se odvoji od fizičkog tela, doživljavajući čisto stanje svesti. Psihički problemi se mogu izlečiti samo kada je um smiren i telo potpuno opušteno. Kroz joga vežbe odstranjuje se mlečna kiselina koja je kod mentalnih bolesti znatno povišena.
MUZIČKU PSIHOTERAPIJU radim na sredini časa posle pozdrava suncu. Malo sam izmenio i taj niz asana da bi imala jači efekat na pročišćavanje energetskih kanala i buđenje čakri. Muzička terpaija se mora doživeti, ne može se objasniti rečima ali mnogi moji učenici kažu da je to najači deo časa i da se tu potpuno opuste i da se teško vraćaju u stvarnost. Tu sam tehniku osmislio posle jedne duboke i duge meditacije. To je kombinacija teksta i specifične muzike koja duboko prodire u nesvesno.
PRANAJAMA, vežbe za kontrolu daha, odnosno tehnike pomoću kojih se povećava unutrašnja zaliha prane, živototvorne energije, slede kao poseban deo. Najvažniji deo pranajame je kumbaku – zadržavanje daha. Pranajamu mogu da rade samo praktičari na određenom nivou i uz iskusnog učitelja, jer ako se pogrešno radi može dovesti do bolesti. Prema učenju joge i tibetanskom budizmu sve se nalazi u ljudskom umu, i raj i pakao. Um može da se kontroliše i pobedi. Najefikasniji način za to je pranajama u kombinaciji sa ostalim tehnikama joge.
Kada čovek nauči da gospodari umom, može da upravlja sobom, svojim emocijama i raciom a ne da sledi svoje porive i instikte kao rob. Um je taj koji nam govori šta da radimo, čak i protiv naše volje. Zato ga ne treba potiskivati, zanemarivati niti osuđivati, već se mora ukrotiti. Tek kada je um smiren telo može biti opušten. Kada smo opušteni tada smo srećni. Nepravilno disanje označava poremećaj na svim nivoima . Kada smo napeti dah je plitak i ubrzan, kad smo u strahu, disanje je kratko i snažno, tugu prati aritmično disanje i zadihanost, depresiju duboki povremeni uzdisaji, nervozu nejednaki uzdasaji i izdisaji….. Joga se zasniva na sistemu disanja koji kada primenite ima momentalni efekat na čoveka I ubija lošu emociju koja nas obuzme. Čak i samo svesno disanje ima smirujući efekat na emocije. Na časovima vežbam s učenicima hiperventilacione tehnike, brzo i duboko disanje koje raspržuje suvižnu količinu ugljen dioksida iz krvotoka i povećava odnos kiseonika, delujući stimulativno na celo telo. Do toga dolazi usled snažnog mišićnog napora i povećane brzine metabolizma. Dobro je savladati i neke napredne tehnike za postizanje viših nivoa svesti ali i praktične tehnike za svakodnevni život. Postoje, primera radi tehnike koje zagrevaju telo do usijanja kao i tehnike za rashlađivanje koje brzo deluju, što je korisno zimi, odnosno leti. Posebno su interesantne tehnike koje stimulišu vitalnost, akciju ili postizanje unutrašnjeg mira. Naime, disanje kroz levu nozdrvu stimuliše desnu hemisferu mozga, parasimpatikus, koja je odgovorna za introvertnost, mir, spokoj i blaženstvo. Levu hemisferu stimuliše disanje kroz desnu nozdrvu I to nas sprema za akciju. Prema tome, određenim tehnikama pranajame možemo da postignemo mir ili aktivnost,akciju.
MEDITACIJA je povlačenje čula iz spoljašnjeg sveta ka unutrašnjem, i koncetracija. U stanju meditacije mozak stvara alfa i teta talase i to je stanje duboke opuštenosti i stvaralaštva. Kada je um potpuno smiren tek tada možemo da idemo na više nivoe stanja svesti gde se nalaze svi odgovori. Dolazi do raznih uvida, spoznaja. I tu možemo naći odgovor kako da budemo srećni, odnosno da pobedimo sebe. Jer to jeste jedina i prava pobeda. Tek tada počinje život. Sve ostalo je bilo vegetiranje i patnja.