Biljke dobile rat s dinosaurusima
Piše Jasna Jojić, objavljeno u Kompaniji „Novosti”, 2007.
Euforija oko dinosaurusa, i debate ima li ih još na nekom kutku planete, tek što su splasle a pojavila se nova. Mediji se utrkuju u objavljivanju naučnih teza kako je ova vrsta izumrla. Najluđa je da su ih istrebile biljke!
Kad su se najveštiji holivudski režiseri dosetili da u svojim hitovima ožive park iz doba Jure, izmrle vrste životinja, posebno dinosaurusi, postali su pravi hit. Istraživanja o njihovom životu i nestanku, koja su do tada intrigirala samo naučnike zamišljene nad epruvetama i fosilima u njihovim prostranim laboratorijama, iznenada su fascinirale i široku javnost. Teze o tome hoće li se dinosaurusi ponovo pojaviti ili ne i danas pune naslovne strane svetskih magazina. Ali odnedavno se debata širi i na druge teme. Najatraktivnija među njima je – Ko je kriv što ih više nema među nama?
E, baš su tu naučnici ukrstili svoja koplja. Jer tri najlogičnije teze imaju tri krivca za golgotu. Prva inače, najstarija, tvrdi da su se oni sami uništili jer su bili alavi do samouništenja. Naučnici koji je podržavaju tvrde da su dinosaurusi previše jeli, tela su im postajala užasno teška a metabolizam spor. To je doprinelo stagniranju njihove inteligencije i dovelo do izumiranja. Oni koji misle drugačije kažu da je ovaj argument tanak i da može biti tek ozbiljno upozorenje ljudskoj vrsti. Dodaju međutim da su dinosauruse sredili, ko bi drugi do uvek dežurni krivci – sisari. Paleontolozi dakle tvrde da su dinosauruse sa Zemlje zbrisali “sićušni” toplokrvci kradući i jedući njihova jaja ali oni na žalost, među fosilima još nisu pronašli dokaze da su se neki od sisara evolutivno već razvili u vreme dinosaurusa. Zato je sada nastala treća, najapsurdnija teza koju razrađuju biolozi. Oni kažu da su najkrupnija telesa na planeti Zemlji, otrovani biljkama koje su morale da pribegnu naučno dokazanom procesu samozaštite. Biljke i gljive dakle, da bi se odbranile od strašnog brsta i opstale, dozvolile su množenje parazita i započele akciju ispuštanja otrovnih bakterija sa svojih stabala, lišća i korenja. Tako su se dinosaurusi biljojedi potrovali! A pošto su njih jeli mesojedi, izmrli su oni. Mozgovi im nisu bili dovoljno razvijeni da brzo kreiraju imunitet.
Na ovu tezu, poslednjih nedelja baš niko nije odgovorio demantom. Javili su se samo oni koji tvrde da dinosaurusi još uvek postoje. Oni ispredaju stare mitove kojima se tvrdi da se dinosaurusi još uvek kriju po zemaljskoj kugli. Škoti veruju da je to njihovo čudovište iz Loh Nesa, Japanci da je to Isi, ogroman reptil koji ponekad izroni iz tamošnjeg jezera Ikeda, a Kanađani ubeđuju ostatak sveta da velikih guštera na njihovim prostorima ima na stotine. Sve te priče komentarišu sociolozi sa stavom da su one bazirane na strahu od moguće apokalipse ili pak potajnim simpatijama prema ovim praistorijskim “monstrumima”. Jer geolozi su objavili pouzdanu činjenicu da su dinosaurusi potpuno nestali sa lica Zemlje još pre 63 miliona godina. Po jednima oni su nestali za “tren” nakon burne eksplozije zvezde koja je oko deset puta veća od našeg Sunca. Drugi misle da je proces njihovog nestanka proticao paralelno sa nastankom primata i nakon promene klime, pošto je podgrejavanje zemljine kugle spržilo sve rastinje kojim su se dinosaurusi hranili
ANTRFILE
Alavi
Menadžerija hladne krvi
Pouzdane činjenice o dinosaurusima jedino su one da su dinosaurusi opsedali Zemlju stotinama miliona godina. U prvo vreme planeta je bila jedan kontinent Pangea. Potom je počela da se razdvaja na kontinente (što, šale rade i nije čudno ako se zna da su dinosaurusi bili nešto najteže što je drmalo po njenoj kori). Za težinu pre svega “treba osuditi” Brontosaurusa, vrsti koji je dostizao 50 tona a potom, Diplodokusu dugom 30 metara i Pterosaurusu čiji je raspon krila bio 15 metara. Kada je nakon njihove lude zabave, Zemlja popucala oni su naselili sve kontinente. Od tada započinje doba njihove apsolutne dominacije za koje se pouzdano zna da je trajalo 150 miliona godina. Gušterima koji su bačeni da žive u snežnim i hladnim predelima izraslo je krzno, a oni u tropima dobili su duge vratove kako bi lako brstili gigantska stabla…Sve vrste su, veruje se, imale hladnu krv. Na sreću, jer bi kao toplokrvne životinje trošile još 80 odsto hrane više da se zagreju.
ANTRFILE
Gospodari
Nema ih samo Antarktik
Ime dinosaurus nastalo je od grčkih reči deinos-strašan i saurus-gušteri, gmizavci. Prvi fosilni ostaci ove čudne menadžerije otkriveni su 1850 godine. Njihova jaja iskopana su 1923. godine u Mongoliji. Nakon toga, po svim kutkovima naše planete nalaženi su njihovi ostaci. Nema ih još samo na Antartiku.
