Albanci svojataju i Nemanjiće
Piše Jasna Jojić, objavljeno u Kompaniji „Novosti”, 2008.
Šta se zaista krije iza Tačijeve izjave o “relativnom varvarstvu” i Tadićevog govora o pokušaju Albanaca da falsifikuju istoriju?
* Albanski intelektualci ne odustaju od plana da Svetog Savu proglase čedom porodice Nemani, a manastire SPC spomenicima “vizantijsko-kosovarskog stila”
* Flajer ministarstva kulture Kosova, hramove SPC prikazuje kao crkve u kojima su se “molili kosovarsko-albanski hrišćani”
Nekoliko nedavnih događaja, nedvosmisleno ukazuju da se na potezu Priština – Beograd, posle posete potpredesdnika Sjedinjenih Američki Država (SAD), Džozefa Bajdena, nešto menja. Kompromis definitivno mora da se postigne, ali čini se da se za njega, sudeći bar po izjavama nadležnih, pojedini opet umesto tolerancijom služe manipulacijom.
To se pre svega uočava iz izjave koju je pre desetak dana, (slikajući se sa jednom porodicom koja se posle desetogodišnjeg izbeglišta iz Srbije vratila na svoje ognjište), dao Hačim Tači, predsednik vlade Kosova. On je govoreći o tome kako “nezavisno Kosovo ima najveći prosperitet u regionu”, pozvao prognane da se iz Srbije vrate u svoje bivše domove, a na pitanje koliko bi oni onda bili sigurni i uživali u ljudskim pravima, kad se na Kosovu i dalje ruše čak i spomenici mrtvim Srbima, Tači je odgovorio:“Rušenje pravoslavnih crkava i grobalja je relativno. Varvarstvo nije u tradiciji Kosovara. Mislim da je čitava priča nepotrebno dramatizovana i preuveličana”.
Tači je ovo rekao i u intervjuu u emisiji Politika na Kim radiju, naglašavajući kako je neophodna saradnja nezavisnog Kosova sa svim zemljama u regionu, pa i sa Srbijom.
Ovu je retoriku međutim, očigledno prepoznao predsednik Srbije Boris Tadić koji je ubrzo, (na samitu lidera šest bivših jugoslovenskih republika, Albanije i Bugarske, koji je održan na Cetinju u Crnoj Gori pod nazivom “Raznolikost kulturne baštine – upravljanje i turistička promocija”), istakao da se on zalaže za dijalog među kulturama u regionu i za uzajamno razumevanje, ali da postoji problem srpske baštini na Kosovu. Optužio je prištinske vlasti da koriste spomenike srednjevekovne kulture Srba na Kosovu kao piona u “opasnoj igri stvaranja sopstvenog identiteta”:
“Takvi pokušaji prekrajanja istorije moraju biti najoštrije osuđeni” istakao je Tadić dodavši da će biti nastavljena obnova svih srpskih pravoslavnih spomenika na Kosovu zahvaljujući velikom zalaganju Srpske pravoslavne crkve, UNESCO-a i Saveta Evrope.
A, to sudeći po činjenicama, nije mali posao. Jer, kako je za Reviju 92 rekao episkop Raško-prizrenski, vladika Artemije, od 1300 svetilišta koji su tokom 800 godina (od 12. do 20. veka) sagrađeni na području Kosova i Metohije, od ulaska trupa NATO 1999. na to područje, spaljeno je, porušeno, oskrnavljeno i demolirano, 148 crkava i manastira i gotovo 400 srpskih grobalja. A samo za dva dana, 17. i 18. marta 2004. uništeno je još 36 pravoslavnih svetinja. Spaljena je i širom sveta poznata Bogorodica Ljeviška, zapaljen je manastir Svetog Arhangela koji je za svog života sagradio Car Dušan, zdanje Đurđa Brankovića gde su čudotvoran lek nalazili vernici iz čitavog sveta (pa i vojnici KFOR-a), manastiri Zočište, Devič i mnoge druge crkve.
Ali to nije sve. Još od 2000. godine, Albanci se tamo trude da falsifikuju istoriju.
– Tako je pre pet godina na Kosovu započeo pravi ”rat” kvazi intelektualaca koji ni danas, zarad svojih političkih ciljeva, ne prezaju ni od promene nepobitnih istorijiskih činjenica. U jednom su periodu čak delili turističke publikacije na engleskom, štampane sa grbom UNMIK-a(!) u kojoj se srpski manastiri nabrajaju kao “kulturna dobra Albanaca iz doba vizantije”. A prištinski dnevni list “Epoka i re”, u isto je vreme objavljivao feljton kroz koji se “dokazuje” kako je porodica Nemanjića u stvari “Nemani, albanskog porekla, id a je kasnijom kvazi istorijom proglašena srpskom”- kaže nam vladika dodajući da se aktuelna Tačijeva izjava ne razlikuje od pomenutih akcija pre nego što je Kosovo uspelo da od razvijenih država dobije aminovanje za nezavisnost.
– Najnovije Tačijeve izjave su licimerne jer znam da on pod terminom relativno varvarstvo želi da kaže da je na Kosovu ostalo još mnoštvo pravoslavnih svetilišta a on bi želeo da sve budu sravnjene sa zemljom. Tada valjda varvarstvo ne bi bilo samo relativno.
– Ali, ako je neko za deset godina sravnio sa zemljom 250 grobalja na kojima su počivale mošti Srba i porušio 6500 nadgrobnih ploča, onda ne znam šta još treba učiniti da varvarstvo ne bi bilo relativno – kaže nam vladika Artemije i ističe – Bojim se da su oni sada samo promenili taktiku. Tu su akciju započeli kad su pre četiri godine uvideli da će im monstruozni projekt spaljivanja i rušenja spomenika zatvoriti vrata civilizovanog sveta. Od tada su manje skrnavili a više falsifikovali istoriju. Ovo je već četvrta godina kako pokušavaju da prisvoje srpsku srednjevekovnu kulturnu baštinu. Otuda Tači danas u izjavama ne pominje ni Srbe ni Albance već kaže da Kosovarima vandalizam nije u tradiciji. Ali još uvek nije demantovao niti se ogradio od doskorašnjih masovnih akcija prisvajanja srpske kulturne baštine.
Vladika je podsetio na feljton koji je 2005. godine objavljivao prištinski dnevni list “Epoka i re”. U tom se spisu tvrdilo da porodica Nemanjića ima albansko poreklo.
“Revija 92” je tada izveštavala o ovom zastrašujućem falsifikovanju istorije u nizu tekstova koje je sa navodno “novim podacima i dokazima”, pisao izvesni Faton Mehmetaj. On se pozivao na “neke spise”, kojima je pored novog porekla Nemanjića, “dokazivao” da otac Svetog Save i rodonačelnik ove dinastije nije bio Stefan Nemanja već Stefan Nimani i da su pravoslavni manastiri, poput Pećke Patrijaršije, Gračanice i Visokih Dečana, u stvari albanski spomenici koji su im “srpski okupatori oteli”.
U intervjuu koji smo tada objavili protosinđel Sava Janjić iz Raško-prizrense eparhije, domaćin manastira “Dečani”, nam je rekao:
– Na pomenuti feljton niko od albanskih intelektualaca na Kosovu i Metohiji nije reagovao. Štaviše, slične nakaradne “teorije” ulaze i u školske lekcije i spise obrazovnih ustanova. Ne samo što bi neko u civilizovanom svetu mogao poverovati u priče Fatona Mehmetaja i njegovih mentora iz “Epoka i re”, već pre svega zbog toga što ovakvi tekstovi sistematski generišu mržnju i prezir prema srpskom narodu, Pravoslavnoj Crkvi i kulturi.
Protosinđel Sava nam je prokomentarisao i da se skandal uvećava i zato što paralelno sa objavljivanjem besramnog feljtona samozvanih albanskih istoričara, ide još jedno uporno i agresivno nastojanje da se srpski pravoslavni manastiri na Kosovu i Metohiji proglase za albanske.
I pored toga što likovi svetaca govore jače i ubedljivije od nacionalnih ideologa našeg nesrećnog vremena, još od maja 2005. godine, ministar kulture Kosova i Metohije, Astrit Haracija je, bez znanja šefa UNMIK-a Sorena Jesena Petersena, sa svojim aktivistima delio “istorijski” pamflet “Spomenici Kosova” (Monuments of Kosova) na engleskom jeziku. Kada je predstavnik SPC, otac Irinej Dobrijević reagovao jer se ova brošura deli bez znanja UNESCO, i doneo jedan primerak Petersenu, on je odmah naredio da se svi primerci zaplene. Haracija je navodno posle napisao šefu UNMIK-a izvinjenje, ali u javnosti to pismo nikada nije objavljeno. Međunarodni ekperti zaposleni u Ministarstvu kulture tvrdili su tada da nisu znali da je brošura štampana i to sa znakom Misije UN, niti da je ona nošena u Pariz, i to u avionu u kojem se vozio i šef UNMIK-a, rekao nam je otac Sava.
Poseban kuriozitet te publikacije predstavljala je činjenica da se u njoj Srbi uopšte nisu pominjali. Štaviše, govorilo se o postojanju spomenika “vizantijsko-kosovarskog stila”, uz fotografije srpskih pravoslavnih manastira i crkava u kojima su se, po pamfletu ministarstva culture Kosova, “molili kosovarsko-albanski hrišćani”.
“O kakvoj je brošuri reč i koliko je Ministarstvo kulture Kosova zaista spremno i sposobno da odgovorno brine o kulturnoj baštini u Pokrajini vidi se i iz pasus, na osmoj strani brošure u kojem piše:”U staroj riznici albanske istorije, kulture i umetnosti, Kosovari su razvijali arhitektonska dostignuća ilirskih sistema fotifikovanih naseobina, na primer onih koja se nalaze na brdima ili u dolinama, i koja potiču iz gvozdenog doba. Primeri ovih dostignuća se javljaju od drevnog antičkog dardanskog perioda, u vreme vladavine Rimskog Carstva, romano-vizantijske (kulture), Nemanjića i Otomana. Ovo kosovarsko bogatstvo sastoji se od crkvenih građevina koje potiču iz paleohrišćanskih vremena, crkava koje su gradili hrišćani, ilirsko-arberorsko-albansko stanovništvo od 4 do 6. veka čije ruševine još postoje na teritoriji Kosova. Takođe postoje i neki manastiri i crkve vizantijsko-kosovarskog stila, eklektičke crkve vizantijskog stila i romano-gotičkog stila, monumentalne građevine koje su sagrađene na temeljima ranohričćanskih objekata. Ovi objekti su građeni u vreme nemanjičkog carstva na Kosovu u toku 14. veka. Ove crkve su koristili kosovarsko-albanski hriscani”.
A onda se lukavo dodaje: “U toku ovog perioda imali smo i katoličke crkve koje nisu nažalost sačuvane i sada su u ruševinama ili uopšte ne postoje. Imamo dokaze da je čak tokom nemanjičkog carstva na teritoriji Kosova, osim nekih adaptacija crkvenih objekata, uništavan veliki broj molitvenih objekata katoličke veroispovesti.”
Protosinđel Sava, još je tada zaključio da su sva događanja bila u suštini namera da se formira poseban i nezavisan politički identitet Pokrajine u procesu “turbo nation-bildinga”. “Potrebno je očigledno revidirati istoriju i u potpunosti uništiti sve tragove postojanja nealbanskih naraoda i kulture. U tom procesu međutim ne učestvuju samo nedobronamerni pojedinci koji u žutoj štampi mogu da objavljuju svoje fantazije, već i zvanične kosovske institucije koje uživaju podršku međunarodne zajedice. Ono što do sada nisu učinili rušitelji crkava, grobalja i drugih spomenika, valjda treba da dovrše ministri, novinari i profesori u školama”. Niko se od njih međutim nije zapitao: Kada su već sve te stare srednjovekovne crkve na Kosovu i Metohiji albanske, zašto su tako sistematski rušene i skrnavljene upravo od strane Albanaca u ovom posleratnom periodu međunarodno garantovanog mira, a da niko od uglednijih albanskih intelektualaca nije digao glas protiv uništavanja kulturnih spomenika po kojima je Kosovo poznato širom sveta?
Vladika Artemije nam kaže da to do danas eksplicitno, nisu učinili ni međunarodni eksperti.
– Iako smo zahvalni što UNMIK štiti manastire koji su proglašeni svetskom baštinom, njihova prava misija ovde nije dala rezultate. Trebalo je da zaštite svako sveto mesto pa bilo ono dva sa dva, jer varvarski čin je upravo rušenje onoga što su nam preci ostavili.
Antrfile
Dr Ljubomir Stojanović
Nesigurnost u sopstveni identitet
Pokušaj da se relativizuje rušenje pravoslavnih manastira i groblja Srba, i da se umanji taj strašan čin, savetnik ministra vera Republike Srbije i profesor Teološkog fakulteta, dr Ljubomir Stojanović, tumači kao nedostatak sluha za pravu demokratiju i toleranciju.
– Bilo koja bogomolja, mesto je gde se spajaju nebo i zemlja pa bi svako morao biti svestan činjenice da ukoliko ne poštuje bogomolje drugih nije siguran u veru koju gaji prema sopstvenim bogomoljama. Dakle, samo nesrećni ljudi misle da će rušenjem onoga što je stvorio drugi sazidati nešto sebi. To je pogrešno jer je rušenje tuđih svetilišta ne samo čin varvarstva, već pokazuje i nesigurnost u sopstveni identitet. A samo oni koji poštuju i prihvataju različitost gaje pravo samopouzdanje o sopstvenim vrednostima – rekao nam je dr Stojanović.
Antrfile
Mr Ljuba Ranković
“Taoci” prljavih političkih ciljeva
Izjava Hačima Tačija o “relativnom varvarstvu” i pokušaj da se prisvoji tuđa baština, mr Ljuba Ranković, urednik “Glasa crkve”, komentariše kao politički marketing za opravdanje one male grupe Albanaca koji su palili verske svetinje i rušili groblja, jer su u zabludi i neznanju, postali taoci visokih ali prljavih političkih ciljeva.
– Sa Tačijem se mogu složiti u činjenici da varvarstvo nije u tradiciji albanskog naroda. Lično ih, čini mi se, dobro poznajem jer sam tamo bio na odsluženju vojnog roka. Oni su narod sa moralom. Ipak ono što su agresivni pojedinci i grupe učinile prethodnih godina na grobljima, po manastirima i crkvama, jeste strašan varvarski čin – kaže mr Ranković i objašnjava – Rušenje bilo kojeg spomenika je anticivilizacijski, antihrišćanski i antimuhamedanski čin. I nema razlike u tome kada neko porušio spomenik, bilo u Gnjilanu, na Novom groblju u Beogradu ili kao nedavno u Somboru. To čine oni koji ne znaju da je greh prema precima u isto vreme greh prema naslednicima kulture.
– Ipak, mora se naglasiti da današnje vlasti na Kosovu nisu još spremne da se suoče sa zastrašujućim kulturnim genocidom koji je počinjen pre svega 17. marta 2004. godine. Oni moraju javno da osude takve postupke nacionalno ostrašćenih pojedinaca. A sam Tači će pokazati političku zrelost onog trenutka kad ponovo bude agitovao na častan deo albanskog življa koji je puno puta kroz istoriju pokazan. Čak i u savremeno doba – setimo se da je Rugova početkom devedesetih svoje vojnike slao da brane zidine Pećke patrijaršije, baš kao što je i Vladika Nikolaj posle rata s Nemcima tražio da se uredi groblje poginulih protivnika u Bitolji, na tadašnjem srpskom tlu. Relativnost o kojoj govori, Tači će opravdati kad albanski narod bude obnovio sve svetinje, crkve i grobove, koje su izgrednici među njima prethodnih godina srušili i spalili.
Antrfile
Bezumlje
Svojataju i Aristotela
Čitajući pisanije kulturnih poslenika Kosova, Astrita Haracija, Fatona Mehmetaja, Carabregua i još mnogih priučenih “istoričara”, pričao nam je otac Sava iz Dečana,, zainteresovani su mogli da saznaju i brojne pikantne detalje, kao na primer “da je Aristotel bio Albanac, da su Aleksandar Makedonski, a preko njega i brojni helenistički vladari uključujuci i Kleopatru, bili albanskog porekla, da Srbi praktično nikada nisu živeli na Kosovu osim sto su se kao okupatori spustali sa planina da bi uništavali albansku kulturu, crkve i manastire pretvarajući ih u svoje. Možda ćemo iz albanske štampe jednog dana saznati i da su Adam i Eva bili Iliri, pa bi “ekskluzivni potomci Ilira – Albanci” bili baštenici svega što je čovečanstvo stvorilo.
Antrfile
Sumanuto
Dečane gradilo albansko pleme Gasi!?
“Pitamo se da li će kosovsko društvo i oni u njemu koji gledaju ka evropskoj budućnosti uopšte reagovati na ovakve zloupotrebe štampe koja postaje sredstvo javnog satanizovanja i blaćenja svega onoga što kulturni svet, a i mnogi čestiti Albanci umeju da cene? Takođe se postavlja pitanje da li će na ovu seriju tekstova reagovati predstavnici međunarodnih institucija koje po odredbama UNMIK-a (2000/36 i 2000/37) treba da spreče korišćenje govora mržnje u štampi. Jer podnaslovi pojedinih nastavaka ovog feljtona nosily su naslove poput: “Spomenici iliro-albanske kulture na silu se pretvaraju u srpsku kulturu”. “Manastir Dečani pripada albanskom plemenu Gasi”, “Posrbljeni manastiri oduzimaju zemlju od građana”, “Okupatori sprovode brutalnu politiku asimilacije Albanaca”, “Srpske crkve su sagrađene na temeljima albanskih crkava”, “Iako okupirani Albanci su sačuvali svoj jezik i običaje”, “Dečani sa svojom okolinom, drevna tradicija i kultura”, “Istorija zasnovana na lažnim srpskim hrisovuljama”, “Srpska Crkva podržavala Otomansko carstvo”, “Srpska Crkva je uvek provocirala ubistva i ranjavanja Albanaca”, ili “Srpska crkva – kolevka anti-albanske politike”…..
