PORUKA PRAŠTANJA I MILOSRĐA
Drugi mesec u godini koristi se za razmišljanje o sopstvenom karakteru i njegovom menjanju na bolje
Februar je odvajkada shvatan kao mesec za čišćenje tela i duha tokom Bele nedelje kad se jedu samo sir, mleko i beli hleb, a potom za vračanje, gatanje i svetkovanje ljudskih vrlina. Zato je u njemu, poslednjih dve hiljade godina tokom razvoja hrišćanstva, nekoliko požrtvovanih ljudi, pošto su proglašeni za svete, dobilo svoje praznike. Najvažniji su Sveti Trifun koga je ustoličila pravoslavna crkva i Sveti Valentin, svetac za katolike. Za njihov dan određen je 14. februar, koji su stari Rimljani i Grci slavili kao Dan ljubavi. Obojica su okajavali svoje velike životne grehe, opraštali su i na kraju sve do smrti širili milosrdnu ljubav. Nešto kasnije, pred karaj Srednjeg veka pravoslavci su kao praznik koji se može vezati za ljubav ustalili i 26. februar (po starom kalendaru 13. februar), vezujući taj dan za Simeona Mirotočivog, odnosno Stefana Nemanju, oca Rastka koji je u 12. veku, sledivši veru svoje majke Ane, ćerke grčkog cara Romana IV), otišao među ortodoksne hrišćane na Svetu Goru u Grčkoj, i izučivši Bibliju, postao prvi srpski prosvetitelj poznat kao Sveti Sava.
Verovanje kao žrtva ljubavi
Njegov otac Stefan Nemanja, veliki i mudar vladar, koji je na prostoru današnjeg Balkana izgradio jaku državu Srbiju pokazao je neizmerno razumevanje i saosećanje pošto je svom najobrazovanijem sinu Rastku oprostio odlazak od kuće. A potom i neizmernu ljubav jer se pod uticajem Rastka odrekao svoje katoličke veroispovesti u kojoj ga je krstio njegov otac Zavid. Stefan Nemanja je pod uticajem sina svoju veru u Hrista počeo da ispoljava po pravilima koje je zadavala ortodoksna Grča crkva. Tako je u Srbiji začeto današnje pravoslavlje a Stefan je prvo iz ljubavi prema svom sinu a potom i zbog sopstvenog verovanja, izgradio niz manastira koji su danas zdanja svetske kulturne baštine i promenio svoju ličnost. Istoričari pišu da je od strogog, bezmalo bahatog i neumerenog vladara, koji je za samo jedan obrok mogao da pojede pečeno jagnje, postao isposnik, humanista i milosrdnik. Takav je ostao sve do smrti, 26. februara 1200. godine po savremenom kalendaru.
Odgovori u plamenu sveće
Poučeni životima svetih ljudi koji su bili tolerantni da čuju tuđa i po pravilnom uvidu da menjaju sopstvena uverenja, naši preci su tokom pomenutih februarskih praznika izvodili mnoge rituale kojima su želeli da prizovu i prošire duhovno iskustvo.
Jedan od običaja bili su i rituali inicijacije održavani u hladnim februarskim danima. U bilo koje doba dana ili noći palili bi sveće i čekali bi da im plamen odgovara na pitanja koja bi, polušapatom, duboko zagledani u sveću, postavili.
Današnji okultisti kažu da se ovaj ritual može izvesti na svaku svetkovinu, rođendan, pomen na smrt bližnjih, ili na crveno slovo. Dodaju da pažnju naročito treba obratiti prilikom paljenja slavske sveće. „Nije dobro ako se teško upali i ako sve vreme suzi.“ I gašenje je, kažu, davalac znakova. Kad se prelije s malo vina (to je obredno gašenje slavske sveće), obrati se pažnja na pružanje dima. Ako dim ode visoko i pravo, sledeća godina biće mirna i spokojna za celu porodicu.
ANTRFILE
POKLON ČITAOCIMA
KNJIGA “MAGIJSKI KALENDAR ZA CRVENA SLOVA” JASNE JOJIĆ NARUČUJE SE NA TELEFON: 065-216-416-0 ILI 011-2452 019, a prva tri čitaoca koja se jave dobijaju knjigu na poklon.
ANTRFILE
ZIMSKE ZADUŠNICE
Srpska pravoslavna crkva je subotu, 26. februar ove godine proklamovala kao dan spomena za mrtve. Na te takozvane zimske zadušnice izlazi se na grobove najmilijih i preminulima se namenjuje „pogača“ od kuvanog žita koja je „presečena“ na krst i po kojoj je nakapano crno vino.
ANTRFILE
TRNJE S DIVLJE RUŽE
Tokom nekog davnog februarskog dana, u antičkoj Grčkoj kad su se bogovi sa Olimpa igrali ljudskim životima, bog ljubavi Amor smrtno se zaljubio u Psihu, prekrasnu devojku smrtnicu. Psiha ga nije smela ni pogledati, jer smrtnicima nije bilo dopušteno da gledaju bogove, ali sestra je nagovorila da ipak baci jedan kratki pogled. Psiha je zbog toga ostala napuštena i očajna otišla u hram boginje lepote Venere. Boginja Venera bila je žacnuta njenom lepotom i postala je ljubomorna, pa je odustala od namere da joj kao zaštitnica žena pomogne. Uslovila je nizom nemogućih zadataka. Psiha ih je ipak hrabro ispunjavala. U jednom od njih pošla je i u podzemlje gde je naišla na Pandorinu kutiju. Nije odolela, otvorila je, a pošto je zavirila, pala je u komu. Kad je Amor, 14. februara ugledao tako beživotnu kako leži, odlučio je da joj oprosti, ispalio je svoju strelu da je probudi, a Veneri naredio da Psihu pretvori u boginju Ona je to uradila tako što je pored Psihe stavila crvenu ružu, svoj omiljeni cvet, i od tada crvena boja označava snažne emocije, a ruža simbolizuje ljubav. Trn ruže od tada je simbol patnje koja se žrtvuje radi ljubavi. Verovanje kaže da svako ko sebi 14. februara poskida trnje (tri, sedam ili devet) sa drvenastih ostataka crvene ruže puzavice, i sačuva ga kao amajliju za ljubav, u crvenoj kesici, neće nikada patiti. Od ljubavi će uvek dobijati samo cvet ruže jer tzrnje već ima.
